Педофилија у ЕУ или криза европских мозгова

На позадини финансијске кризе у ЕУ није тако приметно друго кризно заоштравање у умовима европских житеља, па чак и државних посленика. Ево примера: само крајем октобра у шведском граду Фалун суд је изрекао разне пресуде против 23 жене одједном, узраста од 38 до 70 година, за активно учешће у мрежи педофила и ширењу дечије порнографије. А буквално неколико дана касније Стејтдепартнмент САД укључио је италијанског премијера Силвија Берлусконија, познатог љубитеља младих девојака, у црни списак персона везаних за трговину људима и подстицање малолетничке проституције. Изгледа да нема ништа заједничко између та два догађаја. Испоставља се да их обједињује не само временски период.

По мишљењу политиколога, социолога и психолога, међународна заједница посматра општи европски процес деградације морала. По разним оценама у секс-бизнис у земљама ЕУ укључено је од 150 до 250 хиљада малолетних, њихов број се увећава. Јасну статистику немогуће је навести. Полиција европских држава сваке године спроводи по 5-6 масовних операција одузимања невероватне количине бајтова дечије порнографије, број ухапшених се мери стотинама и такође расте из године у годину. Међу ухапшенима фигурирају угледни очеви породица, мајке, благородне баке и деке.

Губитак моралних оријентира, сматрају експерти, доводи до тога да у масовној европској свести постепено престају да се идентификују добро и зло. Овај процес разлагања се прикрива лажном идејом сведозвољене демократије и тобоже људских вредности. Генерални директор Центра за политичку коњуктуру Сергеј Михејев у интервјуу за нашу радиостаницу је истакао:

Што се тиче педофилије, на пример, сасвим је јасно да је то један од главним трендова развоја европске демократије у области морала. Може се сасвим сигурно рећи – за неко време биће постављено питање о легализацији педофилије, при чему ће се прикривати ничим другим до правима детета. Правима детета на одређење, такорећи, сопственог живота, на право да имају одговарајуће односе са одраслима и слично.

Наравно, не може се тврдити да се Европа бори против педофилије млако, ограничавајући се тек спровођењем операција на одузимању дечије порнографије и хапшењу учесника порнографских мрежа. У Француској, на пример, већ за време Саркозија, педофилима су почели да предлажу избор између доживотне робије или хемијске кастрације, у многим другим земљама, у истој тој Шведској, у Данској, законодавство се прилично строго односи према свему што је везано за педофилију и дечију проституцију. Ипак док се просвећена Европа подиже у борбу против порока, њена хваљена морална разузданост болно је ударила по најостељивијем месту Старог Света – по демографији. Млади европљани не желе да стварају породице, зато траже нове екстравагантне насладе. По мишљењу експерата, један од главних проблема значајног дела становника најбогатијих земаља Европе је губитак смисла битисања. Сергеј Михејев сматра да је то:

Одумирање Европе констатују практично сви научници који се баве овим питањем. Људи не желе да рађају децу, једноставно зато што је то незгодно, згодније је посветити живот бескрајним задовољствима. А она, као и сваки порок, имају својство да иду путем продубљивања. Од порнографије ка дечијој порнографији, од хомосексуализма ка педофилији.

Стручњаци сматрају да у читавом свету, између осталог у Европи, људи заиста болесних нема тако много. Већини оних који су откривени у том грозном послу имају дијагнозу „стечена педофилија“, која, како тврде психијатри, није ништа друго до продукт животне средине.