2. APRIL –MEĐUNARODNI DAN DEČJE KNJIGE

Počevši od 1967.g. po  odluci Međuanrodnog  saveta  za dečju knjigu ( International Board on Books for Young People , IBBY) 2.april , rođendan velikog  danskog pisca bajki  Hansa Hristiana Andersena ( Hans Chistian  Andersena) ceo svet proslavlja  kao Međunarodni dan  dečje knjige (International  Chidren's Book Day).

Na ovaj dan organizuju se  manifestacije  na kojima se sa posebnim entuzijazmom   ističe da je već od malih nogu neophodno čitati  dobre knjige.

Ukazuje se takođe  da je i u eri tehnološke revolucije i  dosad nezamislivih elktrnskioh izuma, uloga dečje   knjige u formiranju duhovnog i intelektalnog profila  novih pokoljenja na Zemlji ne samo nezaobilazna, nego i ojačana do te mere da je prerasla u neminovnsot.

Svake godine jedno od  Nacionalnih odeljenja  IBBY   preuzima počasno sponzorstvo  ovog značajnog planetarnog praznika.Takođe se svake godine  određuje osnovna  tema praznika,poziva se poznati autor iz zemlje –domaćina  da napiše poslanicu  svoj deci na Zemlji, a  odabira se pozanti slikar koji će izraditi  plakat Međunarodnog dana dečje knjige.Ove godine  ta počast pripala je  severnoamričkoj organizaciji USBBY.  

Dečjoj svetskoj  javnosti poslanicom se obratila poetesa Pet Maroa, (Maroa Pet ) o prigodnom  plakatu se brinuo slikar Ešli Brian ( Esli Brian ),dok je  cengtralna tema poslanice   sadržana  u sintagmi“Knjigoradosnica!Po celoj planeti „( Bookjoy ! Around the World)!

Ovi materijali se tokom cele godine koriste za dalju popularizaciju  knjige i razvijanja interesovanja za čitanje. 

Dečje knjige su   ceo jedan svet , sve što je najlepše, najinresantnije i najzagonetnije-sadržano je u dečjim knjigama.

 Ali, tako nije uvek bilo.

Pojam dečje knjige pojavio se tek u XVI  veku, kad su se u evropskim državama štamapale po knjiga-dve  odišnje  u kojima se na jeziku koji deca razmeju objašnjavala značenja više hiljada reči   na koje mogu naići pri čitanju knjige.

Dotada su ona malobrojna deca koja su umela da čitaju  ,imala za lektiru samo iste one knjige kao i odrasli.

Tek u XIX  veku društvo  je  zaključilo  da  deca  moraju imati svoje sopstvene knjige    i od tog momenta je počeo procvat dečje književnosti.

Kao svosjvtrstan  fenomen pokazalo se  da su se knjige za decu sviđale i odralsim čiatocima pošto su se odlkovale živom jezikom, burnom fanatazijom i humorom.

Za najvećeg pisca bajki svih vermena i naroda prizant je Danac Hans  Kristijan Andeersen (Hans Christian Andersen, 1805-1875) čiji je rođendan 2. april  Međuanrodni savet dečje knjige proglasi za svetski dan dečje  književnosti.