Regent Aleksandar: Da li ćemo na Kosovu dočekati novo Kosovo?

07.02.2016. god.

"Sudbina je htela da budem na čelu naše vojske, kada se ostvaruje naša vekovna želja, osveta Kosova. Ta naša narodna radost bila je i meni najveća radost. Sudbina je htela da, posle toga, budemo napadnuti sa svih strana i da u toj neravnoj borbi junački opet na Kosovu dočekamo novo Kosovo."

Tako je regent Aleksandar Karađorđević govorio 1915. godine dok su se njegova vojska i narod povlačili pred napadom nadmoćnijih neprijatelja. Srbska vojska se u novembru nalazila u širem rejonu Kosova.

Treća srbska armija prelazi reku Lab na Kosovu

Izveštaji govore da se tada tu našlo oko 220.000 vojnika i oficira i skoro 200.000 civila. Krug oko njih se stezao. Neprijateljske snage bile su na frontu Sjenica – Novi Pazar – Leposavić – Podujevo – Novo Brdo – Kačanik – Tetovo.

Dnevnici i zapisi iz tog vremena govore o teškom trenutku kroz koji su vojnici prolazili. Svi su se sećali pobedonosnog vremena 1912. godine kada su napokon posle vekovne okupacije oslobodili Kosovo. Vojnici su tada kući nosili grumen svete kosovske zemlje kako bi ga pokazali ženi i deci. Sada, samo tri godine kasnije, povlačili su se gladni i iscrpljeni i razmišljali da li će se i sada, kao i 1389. godine, na ovoj zemlji dogoditi propast srpske države. Kolone su tih dana prolazile pored Gazimestana, mesta slavne Kosovske bitke.

Kralj Petar na volovskim kolima prolazi preko Kosmeta 1915.

Na Kosovu i Metohiji zavladala je glad. Oskudica hrane, koja je počela da se oseća već u Raškoj, u Kosovskoj Mitrovici je eskalirala. U varoš koja je brojala oko 10.000 stanovnika došle su kolone od 200.000 do 300.000 ljudi. Papirni novac u Mitrovici više nije imao nikakvu vrednost. Albanski trgovci su hranu prodavali samo za srebrne dinare. Za parče hleba tražili su 14 srebrnjaka. Za te pare u predratnoj Srbiji mogao je da se kupi ceo vo.

Mišić traži boj na Kosovu polju

Vojvode i generali sastali su se u jednoj od begovskih kuća u Peći. Stigle su vesti da su se nemačke divizije povukle i da je za Nemačko carstvo bitka gotova jer je Srbija već poražena. Vojvoda Živojin Mišić na sastanku u Peći traži da se krene u ofanzivu, u odlučnu bitku na Kosovu polju. U tom trenutku, kralj, regent i vojvoda Putnik već su bili u Albaniji. Posle žestokih rasprava na tri sednice, komandanti armija i odbrane Beograda odbili su Mišićev predlog. Izveštaji sa terena govorili su da je srbska vojska u tako lošem stanju da ne bi mogla da krene u ofanzivu.

Potresne su slike koje nam u Mitrovici opisuju stanje regruta, mladića od 17 do 19 godina koji su povedeni u povlačenje bez adekvatne vojne obuke i bez ikakve opreme. Gladni, uplašeni i zbunjeni hodali su ulicama i tražili po parče hleba, neki praziluk, list kupusa. Mnogi su bili bosi, jer su opanke u kojima su krenuli propale posle dugog pešačenja. Zabeležena je scena u kojoj Mitrovčanin grupi tih dečaka deli vunene čarape. Pošto ih nema dovoljno, svakom daje po jednu čarapu... Tih dečaka, regruta, bilo je 33.000. Albansku golgotu preživelo je samo 4.000. Sudbina regruta je jedna od najtamnijih priča Albanske golgote.

Logor srpske vojske kod Kačanika

Poslednja nada

Kačanik su bugarske trupe vrlo brzo zauzele. Vojnici novih oblasti vodili su žestoke borbe i pokušavali da vrate Kačanik, važan položaj na jugu Kosova i Metohije. To je bio poslednji pokušaj da se izvrši proboj i da se srpske snage spoje sa saveznicima koji su bili na jugu Makedonije. Posle neuspelog osvajanja Kačanika postalo je jasno da put u slobodu vodi jedino preko teško prohodnih crnogorskih i albanskih planina.

Glad, koja je počela u Raškoj i Mitrovici, pratila je srpsku vojsku tokom celog povlačenja kroz Kosovo i Metohiju, Crnu Goru i Albaniju. Tragične scene, koje se često u knjigama i filmovima opisuju kao stradanja u Albaniji, desile su se već tokom povlačenja kroz Kosovo. Tu, na putu između Prištine i Prizrena, majke su od gladi i hladnoće umirale sa malenim detetom u naručju, tu je dečak izgubio razum jer nije ništa jeo više od dva dana, tu je starac tražio od vojnika da ga ubije pištoljem jer nije mogao više da se kreće.

Francuski novinar Anri Barbi je već u tom periodu povlačenja govorio da nijedna slika koja pokazuje odstupanje Francuza iz Rusije ne daje ni približnu sliku očaja kao ova koja predstavlja povlačenje Srba... A stradanje Srba je tu, na Kosovu, tek počelo, ono će se nastaviti u crnogorskim planinama, albanskim vrhovima i nepreglednim močvarama.

Putevi duž Kosova obeleženi grobovima izmorenih izgladnelih Srba

"Celog ovog užasnog dana ja sam gledao kako umiru ljudska bića... Ja sam ih video, oslabljene, kako pokušavaju da se dignu, pa onda sasvim padaju... A sneg je uvek padao, pokrivajući mrtve i one na umoru", pisao je tada Barbi.

Srbska vojska je krenula iz Kosovske Mitrovice ka Prištini. Jedan deo je otišao ka Metohiji i Peći na dalji put preko crnogorskih planina do Albanije. Drugi su preko Prizrena planirali da idu ka Bitolju i Solunu. Bugarske snage su zauzele Strugu i pokvarile srpske planove. Tu se tih dana napuštala zemlja. Izlaskom iz Prizrena srbski vojnici su odlazili iz Srbije. Peć i Đakovica su tada pripadali Kraljevini Crnoj Gori.

Deo srbskih topova zaplenio je neprijatelj

Mnogi su smatrali da zakletva koju su dali kralju više ne važi. Odlazili su iz zemlje i smatrali su da više ništa nije obavezujuće. Prisećali su se i zločina koje su Austrougari i Bugari počinili prethodnih godina. Plašili su se za najbliže koje su ostavili kod kuće. A vladala je i panika i zbunjenost. Mnogi su dezertirali. Ni danas, sto godina kasnije, nije moguće utvrditi tačan broj dezertera. U spisima iz ondašnjeg vremena navodi se da je srbska vojska ostala bez trećine vojnika. Spominje se da je samo tokom jedne noći puk kod Prizrena ostao bez polovine svojih vojnika.

Dezerteri koje je zarobila austrougarska vojska

Vojnike koji su dezertirali, hapsili su neprijatelji. Mnogi su odmah internirani u logore za ratne zarobljenike. Svedoci govore da su na putu između Novog Pazara i Prizrena austro-nemačke snage zarobile oko 50.000 srbskih vojnika. Većina njih je zbog loših uslova u logorima umrla. Tako su njihova imena ostala zabeležena na brojnim vojničkim grobljima širom Austrougarske. Dezerteri su umirali u Mauthauzenu, Boldogasonju, Jindrihovicama, Nađmeđeru, Aradu...

Tekst je deo dokumentarnog filma "Srbi na Krfu", koji Radio-televizija Srbije realizuje u koprodukciji sa Ministarstvom rada, zapošljavanja i socijalne politike Republike Srbije. Realizaciju filma su pomogli Ministarstvo odbrane RS i Ambasada Velike Britanije u RS.

Slađana Zarić,
RTS

Izvor
/ vostok.rs

Povezane teme
Srbija
istorija
rat

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

DATA CENTRI ZA VEšTAčKU INTELIGENCIJU SE SELE U ORBITU ZEMLJE

Dok svetske tehnološke kompanije širom sveta ulažu milijarde dolara u razvoj veštačke inteligencije, sve veća potrošnja električne energije i problemi sa hlađenjem navode industriju da razmatr...

VEšTAčKA INTELIGENCIJA ZAHTEVA POTPUNO NOVE ELEKTRANE - MOžDA čAK I NUKLEARNE

Veštačka inteligencija postaje jedan od najvećih novih potrošača električne energije u svetu, dok rastuća potreba za obradom ogromnih količina podataka tera tehnološke kompanije da grade sve veće i energetski...

Ruski pandan \"Starlinku\": Lansirano 16 satelita, korak ka stvaranju komunikacionog servisa u orbiti

Rok za početak pružanja komercijalne širokopojasne satelitske usluge prenosa podataka zasnovane na konstelaciji u niskoj orbiti je 2027. godina...

OD GODINA DO SAMO NEKOLIKO MESECI ZA NOVE LEKOVE

Razvoj veštačke inteligencije korenito je promenio pristup farmakologije i razvoju novih lekova, skraćujući tako istraživanja koja su trajala godinama na samo nekoliko meseci. To se naročtio odnosi na različite...