Nebojša Bakarec: Bolek i Lolek NSPM, najveći "Don Žuan analitičari"

Gospodin Slobodan Antonić nije vodio računa da se njegov poslednji tekst "Vučić kao politički Don Žuan, ili Kako istovremeno obezbediti podršku i Informera i E-novina",(1) invertiran ili gledan u ogledalu, odnosi i na višestruko raspolućene opozicione stranke i na drugu polovinu takođe podeljene "druge Srbije", dakle, njegov tekst jednako govori i o svima koji su protiv Vučića, uključujući i samog Antonića i urednika NSPM, Đorđa Vukadinovića.

Posle izbora 2012. godine, podelile su se tzv. patriotske snage, ali i tzv. druga Srbija. Jedni su podržali SNS i Vučića, a drugi su postali njihovi protivnici. I na obe, odnosno na sve četiri strane, ima višestrukih primera nedoslednosti i oportunizma (Radulović, Tasovac, Udovički, Dinkić, Pešić, Biserko, Milić, Luković, Fajgelj, Obradović, Rašković itd.). To raspolućivanje počelo je i pre 2012. godine, ali je postalo izrazito posle sredine te godine, odnosno posle smene vlasti.

Demokratska Sanda Srbije - nedoslednost & oportunizam

Nekoga će zbuniti to što navodim i gđu Rašković, kao jedan od primera nedoslednosti i oportunizma, stoga ću to obrazložiti.

Posle prvog kruga parlamentarnih i predsedničkih izbora 2012. godine, DSS je donela odluku da podrži kandidata SNS-a, g. Nikolića. Vojislav Koštunica je izašao pred predsedništvo DSS-a sa temom "Drugi krug predsedničkih izbora?" Gospodin Koštunica je o toj temi, razumljivo, prethodno diskutovao sa potpredsednicima, odnosno sa najužim krugom saradnika. Međutim, bar jedna osoba je na taj sastanak došla sa već utvrđenim stavom, koji nije formiran unutar DSS-a, već u kontaktima sa SNS-om. To je Sanda Rašković Ivić, koja tada i nije bila član predsedništva, već lice koje je pozivano na sastanke, bez prava odlučivanja.

Dakle, buduća predsednica DSS-a se, ne časeći, prva javila za reč, što joj do tada nije bio običaj. Veoma svečanim glasom, kao da deklamuje, ona je predložila da DSS podrži Tomislava Nikolića, obrazlažući to patriotskim interesima i brigom za dobrobit naroda. Bilo je jasno da su Nikolić i SNS "malo lobirali" među članovima predsedništva, želeći da obezbede sigurnu podršku DSS-a. To je bilo nepotrebno, zbog toga što je apsolutna većina bila za podršku Nikoliću, a i zbog toga što je Koštunica, kao ozbiljan državnik, podršku Nikoliću vezao za obostrano prihvatljivi sporazum. Vreme je pokazalo da je taj sporazum ostao prazno slovo na papiru, što se moglo i pretpostaviti. Bilo kako bilo, stvorio se utisak kako DSS nije dala blanko podršku, odnosno da nije dala 'sve za ništa'. I danas smatram da je, i pored svega, odluka o podršci Nikoliću bila ispravna. Takav stav sam i izneo na tom predsedništvu. Međutim, i danas smatram da je bilo loše to što se gđa SRI, tim povodom, očigledno dogovarala sa g. Nikolićem. Nije teško pretpostaviti da je u toj prilici ona za sebe pokušala da isposluje neku novu sinekuru (malo joj je bio poslanički mandat). O tome svedoči i činjenica da Demokratska Sanda Srbije, nikada ne napada Nikolića, već isključivo Vučića.

Stoga krajnje licemerno zvuči kritika Demokratske Sande Srbije na Šešeljev račun, zbog toga što čini isto što čini i DSS - napada jednu ličnost, a drugu štedi. Kad smo već kod licemerja sadašnjeg DSS-a, ni Antoniću, ni Vukadinoviću ne smeta činjenica da skoro celo predsedništvo DSS-a sedi u vlasti u koaliciji sa Vučićevom strankom (potpredsednici DSS-a: Borko Ilić, Predrag Džajević, Miroslav Petković i Milan Lapčević su u koaliciji sa SNS u Novom Sadu, Kragujevcu, Čačku i Nišu npr.). A da stvar bude gora, svi ti ljudi potpuno zavise od dobre volje SNS-a, jer u svim tim gradovima i opštinama predstavljaju nepotreban privezak SNS-u. Gospođu Rašković pominjem i zbog toga što je jedina politika nje i njene sekte, politika mržnje prema Vučiću lično. A ovaj tekst je uperen protiv mržnje.

Vratimo se na našu temu. Gospodin Antonić ne postavlja pitanje - Kako su se u istom stroju, i na istom zadatku našli: i NSPM i Peščanik, i Boško Obradović i Vesna Pešić, i ljuti antigejevi Dverci i Zavetnici, i ljuti gejevi GSA i GLIC, Mišković i navodni antitajkun DJB Radulović, i Biljana Srbljanović i Jelena Maćić, i Pajtić i Živković i Raškovićeva? Antonić ne pita, ko ih je spojio i zbog čega? Koji je to "Don Žuan" zaveo sve njih? Jesu oni ujedinjeni protiv Vučića - ali ih nije on spojio! Spojili su ih uticajni zavodnički krugovi iz SAD i EU, zaduženi za ovo područje. Oni smatraju da je Vučić previše jak, i da ga je takvog teže kontrolisati. Stoga oni žele da ujedine i kuso i repato, i levo i desno, i navodno patriotsko i ono petokolonaško. I u tome su delimično uspeli. Ono što je van stranaka, a u različitim medijima i NVO, složno seje mržnju protiv Vučića. Međutim, opozicione stranke su kao rogovi u vreći, bez obzira na pokušaje objedinjavanja, i bez načela i doslednosti. Jedino su im zajednički mržnja prema Vučiću i želja da se vrate na vlast.

Kako jadno deluju jedno pored drugog Obradović i Živković, ili Raškovićeva i Čomićeva. Kako jadno deluju Tadić i Živković, ili Jovanović i Tadić (Tadić je obojicu izbacio iz DS-a). Kako jadno deluju sve te "mikropartije" nastale onog trenutka kada se raspala DS, jer je ostala bez vlasti. O tome gospodin Antonić ne govori. Ne postavlja pitanja, kako i zašto se ujedinjuju te opozicione "mikropartije" levice i desnice, jedne natovske, druge antinatovske, jedne evrofanatične, a druge antiEU, zašto prave novi DOS? Takođe, g. Antonić podmeće svoju pretpostavku da će na listu SNS-a biti pozvani i SNP i SPO. O tome, do sada, ne postoje relevantne informacije, već samo politička tračarenja u stilu, "Što je babi milo, to joj se i snilo". I na tim tračevima, naučnik, profesor i sociolog Antonić gradi "ozbiljan" tekst. Citiram: "Zašto se Vučić sprema da na izbore 2016. godine u koaliciju pozove različite mikropartije kao što su Srbska narodna stranka, Nenada Popovića ili pak Srbski pokret obnove, Vuka Draškovića?"

Antonić u sopstvenom ogledalu

Ceo tekst kada se izvrne naopačke, govori suprotno od onoga o čemu govori g. Antonić. Govori više protiv opozicije, nego protiv Vučića. Citiram Antonića: "Najlepše je da, po modelu Don Žuana, obe antagonističke strane biračkog tela, omađijane fokusiranom propagandom specijalizovanih medija, u isto vreme veruju da Vučić hoće da sprovede baš ono za šta te strane navijaju. 'Drugosrbijanski' birači se, na primer, nadaju da će Vučić Srbiju da 'dekontaminira' od 'nacionalizma', da prizna 'Kosovo', te da nepovratno ('ireverzibilno') uvuče Srbiju u EU i u NATO. 'Nacionalistički' birači se, pak, nadaju da će Vučić, čim dobije dovoljno mandata u skupštini, da 'zaokrene' prema Rusiji, nabavi S-300 ili čak S-400, te da iz Srbije počisti sve Petre Lukoviće, Sonje Biserko i Nataše Kandić."

Zanimljivo je da pogledamo kako u ogledalu zvuči ovaj deo Antonićevog teksta: "Najlepše je da, po modelu Don Žuana, obe antagonističke strane biračkog tela, omađijane fokusiranom propagandom specijalizovanih medija, u isto vreme veruju da opozicija hoće da sprovede baš ono za šta te strane navijaju. 'Drugosrbijanski' birači se, na primer, nadaju da će opozicija Srbiju da 'dekontaminira' od 'nacionalizma', da prizna 'Kosovo', te da nepovratno (ireverzibilno) uvuče Srbiju u EU i u NATO. 'Nacionalistički' birači se, pak, nadaju da će opozicija, čim dobije dovoljno mandata u skupštini, da 'zaokrene' prema Rusiji, nabavi S-300 ili čak S-400, te da iz Srbije počisti sve Vesne Pešić, Svetlane Lukić i Biljane Srbljanović."

Dakle, i izvrnut naopačke, tekst funkcioniše i zvuči isto kao i Antonićev originalni pasus, samo što ovaj put nije uperen protiv Vučića, već protiv opozicije. To važi i za ostatak teksta. Kada se reči "Vučić", "premijer", "vlast", zamene rečju "opozicija", tekst zvuči loše po opoziciju. Da je Antonić tekst napisao nepristrasno, da je dosledan i načelan, onda bi on pisao i na ovaj način, koji opisujem. Pošto u poslednje vreme retko sagledava celinu, g. Antonić je u svojim tekstovima često pristrasan, nedosledan, i ne načelan, već ličan. Da li je dobro da tekstovi jednog profesora sociologije, pedagoga, dakle, budu toliko ispunjeni mržnjom i netrpeljivošću? Nije, naravno. G. Antonić je u opasnosti da se uguši u sopstvenoj mržnji. U opasnosti je i naučno delo g. Antonića, jer je NSPM, referentni sajt, i tekstovi profesora Antonića, često predstavljaju i njegove naučne reference. O toj netrpeljivosti svedoči mnoštvo tekstova napisanih u poslednje tri godine. A ta mržnja prema Vučiću i SNS-u samo potcrtava nedoslednost g. Antonića. Naime, uvaženi profesor Antonić je za DS, tokom devet godina vlasti Đinđića, Tadića, i Đilasa, birao sasvim drugačije reči i drastično manje oštar stav prema DS-u, stranci koja je u svakom pogledu uništila Srbiju.

Da je g. Antonić isto ovako, kako kritikuje Vučića i SNS, kritikovao Tadića i DS, onda mu niko ništa ne bi mogao prigovoriti. Mogli bi reći: "On dosledno mrzi svaku vlast." Međutim, NSPM (dakle Vukadinović i Antonić) deceniju i po je bio blag u kritici DS-a, a na vrhuncu vlasti DS-a, na degutantan način podržavali su zastupnika SAD i NATO, Vuka Jeremića, tada najvišeg funkcionera DS-a i ministra inostranih poslova. G. Vukadinović i g. Antonić, dakle, NSPM, pored DS-a, dok je bila na vlasti, sarađivali su i sa DSS-om, onda kada je bila na vlasti, i zaista su bili neformalni savetnici - pogotovo Vukadinović. Gospodin Koštunica je kasnije odbacio saradnju sa ovim dvojcem, jer je naslućivao da su njihovi saveti i istraživanja javnog mnjenja, najblaže rečeno nepouzdani, a možda i obmanjujući. Kad to već pominjemo, danas je jasno da su istraživanja NSPM, jednako manipulativna, kao i sva ostala. Što bi g. Antonić rekao - švindleraj.

Takođe, problem je i u tome što je g. Vukadinović, politički potpuno angažovan, već niz godina, što je neprilično za nekoga ko sebe naziva nepristrasnim političkim analitičarem i istraživačem javnog mnjenja, i ko je tako predstavljen i prisutan u svim glavnim medijima. Primetno je da g. Vukadinović i pored sadašnjeg političkog angažovanja u tzv. Patriotskom bloku, uvek bira reči kada kritikuje vlast i da nije tako ostrašćen kao g. Antonić. Takođe, već godinama je primetno diskretno distanciranje g. Antonića od NSPM i g. Vukadinovića. To se ogleda u tome da g. Antonić više piše za ruski sajt "Fond strateške kulture", za list "Geopolitika" i čak za list "Svedok", a mnogo manje i ređe za sam NSPM, u čijoj je redakciji. Držim da je razlog opravdan. G. Vukadinović je imao isuviše "pokrovitelja". Prvo, list "Vreme" (prvobitno proameričko i drugosrbijansko glasilo, a potom Miškovićevo glasilo), koje je 1996. i osnovalo NSPM(2). Potom, DOS. Potom DSS. Potom Jeremić. Podrška DS-u i Jeremiću je izazvala podelu u redakciji NSPM-a, i deo uglednih kolumnista je prekinuo saradnju sa Vukadinovićem i Antonićem. Jedan od njih, ugledni politički analitičar Dragomir Anđelković, u svom tekstu objavljenom u listu "Pečat", početkom 2014, tvrdi da su obojica pre 2000. godine bili anacionalni soroševci (3). Potom je Vukadinović 2012. bio visoki funkcioner kvazi vlaške stranke, koja je nelegalno registrovana od strane DS ministarstva, iako je i vrapcima na grani bilo jasno da se radi o lažnoj stranci manjina, koja je osnovana samo radi obmane birača na izborima (pun naziv ove lažne vlaške stranke je glasio "Ni jedan od ponuđenih odgovora - NOPO", i ta stranka je 2012. namerno poslednja predala liste za republičke i gradske izbore, pri čemu je u parlamentu Srbije osvojila jedan mandat, zahvaljujući pragu za manjinske stranke - Vukadinović je bio drugi na toj listi i zamalo mu je izmakao poslanički mandat). Komični kuriozitet predstavlja činjenica da je treći čovek NOPO bio tzv. Milan Tarot, prevarant i lažni vidovnjak, sa kojim su se Tulimirović (prvi čovek NOPO) i Vukadinović, posvađali usred kampanje (4) Poslednji "patron" Vukadinovića je "Patriotski blok", tačnije Demokratska Sanda Srbije, od koje očekuje poslanički mandat, ali se tome protive Dveri, sa kojima nije u ljubavi. Potpuno opravdano, Vukadinovićeva politička lutanja i eskapizmi, verovatno nisu po ukusu gospodina Antonića.

Nažalost, moram još jednom da se osvrnem na tu nesrećnu netrpeljivost profesora Antonića, da bi čitaoci znali o čemu govorim. Tu mržnju najbolje opisuje tekst g. Antonića od 28.  avgusta 2015. napisan za list "Svedok" i, naravno, objavljen i na NSPM-u (5). Reč je o jednom od njegovih najlošijih tekstova, koji je prepun neskrivene mržnje, elementarnih neistina, uvreda i proizvoljnosti. Citirajmo prof. Antonića:

"I kakav je, uopšte, rezultat razmeštanja naprednjačke horde štetočina po svim institucijama ove zemlje – od osnovnih škola i domova zdravlja do ministarstva energetike i obrazovanja? Jer, pazite, i 'žuti' su zapošljavali svoju partijsku pešadiju. Ali, ova provala nekompetentnosti u ustanove sistema, ova i ovolika provala, verovatno nije zabeležena od kako su Vandali demolirali Rimsko carstvo, ili od kako su fanatizovani Arapi spalili Aleksandrijsku biblioteku."

Budući akademik Antonić (uveren sam da će on sledeći put biti izabran za člana SANU, zbog toga što ga njegovo naučno delo kvalifikuje za to), profesor sociologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, doktor nauka, obrazovan i kulturan čovek, naziva pola miliona članova Srpske napredne stranke, da, članova te stranke, ali i dalje građana Srbije, "naprednjačkom hordom štetočina". Reakcije javnosti nije bilo, izuzev što je kraćim tekstom, kritički reagovao Antonićev kolega, sociolog i profesor Zoran Avramović (6).

Zamislite kakva bi reakcija javnosti usledila da je neko iz SNS-a članove DS-a nazvao 'hordom žutih štetočina'. Pa taj majčin sin, koji bi se drznuo da to izjavi, bio bi sahranjen u javnosti, bio bi medijski odstreljen, građanski mrtav. Ovako, kad uvaženi profesor ponizi pola miliona građana - nikom ništa. Ovde se naziru dvostruki standardi. Međutim, sam profesor Antonić uvodi dvostruke standarde. Najmanje pola miliona sadašnjih i nekadašnjih članova DS-a, on blagonaklono naziva 'žutom partijskom pešadijom' (a podsećam, ta žuta pešadija je vladala devet godina), dok za članove stranke koja vlada tri godine, rezerviše uvredu 'naprednjačka horda štetočina'. Očekivao sam od uvaženog profesora još da saopšti i to na koji način želi da istrebi te štetočine? Profesor sebe spušta, ili možda uzdiže na nivo doktorke šminkerskih nauka, uvažene profesorke Jelene Maćić, koja ovih dana kliče da 'tog skota treba ubiti' (misli na Aleksandra Vučića). Možda će nju jednog dana da prime u VANUK. Pri svemu tome, cenjeni profesor i analitičar previđa sitnicu - ministarstvo energetike vodi Aleksandar Antić, potpredsednik SPS-a, dok ministarstvo obrazovanja vodi Srđan Verbić, vanstranačka ličnost i kolega g. Antonića, jer se radi o naučniku i doktoru nauka, koji sa SNS-om ima veze isto toliko koliko i Antonić. Međutim, Verbić je na mesto ministra došao na predlog SNS i to je uvaženom profesoru dovoljno da ga nazove pripadnikom 'naprednjačke horde štetočina'.

Lipkovski - nedoslednost doslednih

Postavlja se pitanje da li prof. Antonić naziva i prof. Aleksandra Lipkovskog pripadnikom 'naprednjačke horde štetočina'? Naime, visoki funkcioner Dveri, profesor Matematičkog fakulteta, g. Lipkovski je početkom decembra 2015. izabran za predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS). Po kriterijumima prof. Antonića, g. Lipkovski je jedan od onih učesnika "razmeštanja naprednjačke horde štetočina po svim institucijama ove zemlje". Gospodin Lipkovski je pripadnik  koalicije "Patriotski blok", kojoj pripada i glodur NSPM, g. Vukadinović, nesporni prijatelj prof. Antonića. Sa druge strane, neobično je da g. Lipkovski nije odbio imenovanje na visoku funkciju, na koju ga je predložila upravo SNS, čija ga je skupštinska većina izabrala na položaj. To je neobično, s obzirom da stranka g. Lipkovskog - Dveri i Patriotski blok - govore sve najgore o SNS-u i Vučiću. Sam g. Lipkovski je pred izbore 2014. na sajtu Dveri napisao o kampanji SNS: "Stoga se ona (kampanja SNS - prim.aut.) vodi agresivnim propagandnim metodama, uz iznošenje velikog broja praznih obećanja i laži, i uz sprečavanje iznošenja drugačijih mišljenja i kritičkih analiza.

Analizirajmo šta građanin, koji danas ne želi da izađe na izbore i kome je dosta bljuvotina sa malih ekrana i izdajničke politike u državi, može da uradi kad dođe vreme izbora.

"Ali, čuvajte se stranaka i lista osnovanih samo u cilju rasipanja patriotskih glasova, bez obzira na njihove patriotske izjave, stranaka koje su unapred osuđene da budu ispod cenzusa. Nikako nemojte da glasate za njih - glas za njih je isto što i beli listić" (7).

Čitajući ove redove, nameće se nekoliko pitanja? Kako je moguće da neko prihvati visoku državnu funkciju u vlasti SNS- i da tu istu vlast naziva lažljivom i izdajničkom? Profesor Lipkovski je tada pozvao da se ne glasa za one koji rasipaju glasove - tj. za stranke koje ne prelaze cenzus. Njegove Dveri, tada, po drugi put nisu prešle cenzus. Glasanje za Dveri je, po g. Lipkovskom i analogiji, isto što i beli (bačeni) listić. Kao i u slučaju prihvatanja funkcije, opet se radi o nedoslednosti prof. Lipkovskog. Takođe, nije sasvim sigurno da će tzv. Patriotski blok, odnosno Dveri, uopšte preći cenzus na sledećim izborima. Možda će nam deo odgovora na ova pitanja dati podatak  da predsednik NPS prima naknadu od 50.000 dinara mesečno (8). Da konstatujem i da dopunjeni NPS nije dobro započeo svoj rad pod novim predsednikom. O tome izveštavaju "Novosti" krajem decembra prošle godine. Citat iz "Novosti": "Članovi Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS) zatražili su da se svakom od njih isplati oko 400.000 dinara za period od marta do decembra, u kojem se ovo telo nijednom nije sastalo, saznaju "Novosti" u NPS! To bi značilo da će 22 člana ukupno dobiti više od osam miliona dinara u neto iznosu, što bi Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja sa porezima i doprinosima koštalo znatno više. Zahtev za isplatu, u ime članova, podneo je Ministarstvu predsednik NPS prof. dr Aleksandar Lipkovski, koji inače nema prava na zaostalu nadoknadu, jer je tek imenovan. Iznenađeni su i stari članovi, u čije ime je predsednik pisao, kao i novi, koji su tek stupili na dužnost. Članovi NPS imaju pravo na mesečnu nadoknadu u visini prosečne plate u školama, što je oko 43.000 dinara (predsednik NPS prima naknadu od 50.000 - prim.aut.). Njih bira Narodna skupština na mandat od šest godina."(9).

Ovim povodom nije usledila nikakva kritika Dveri i Patriotskog bloka na rasipanje narodnog novca od strane njihovog funkcionera. U drugim prilikama se redovno oglašavaju, ali u ovoj prilici ne, protiv loših postupaka svog visokog funkcionera. Nedoslednost i dvostruki standardi Dveri i Patriotskog bloka.

Antonić, korifej "misionarske inteligencije"

I pored ovih kontroverzi u vezi izbora g. Lipkovskog, ostaju pitanja za g. Antonića. Uvaženi se u svom tekstu ne zaustavlja samo na "naprednjačkim hordama štetočina". Ponet avgustovskom toplotnom groznicom, on izjednačava pola miliona građana Srbije sa "Vandalima koji su demolirali Rimsko carstvo", i sa  "fanatizovanim Arapima koji su spalili Aleksandrijsku biblioteku". Da budem jasan, bilo bi takođe loše da prof. Antonić naziva članove DS-a "žutom hordom štetočina", ili "Vandalima koji su demolirali Rimsko carstvo", ili "fanatizovanim Arapima koji su spalili Aleksandrijsku biblioteku". Bilo bi loše, ali bi rekli - bar je dosledan. Ali nije ni dosledan. Pristrasan, je ostrašćen i nepravedan. Po tonu i histeriji koju širi, osim na doktorku Maćić, najviše podseća na Biljanu Srbljanović, narkoheroinu polovine "druge Srbije", predavača na FDU. Tekstovi i analize g. Antonića su sve češće ispunjeni čistom mržnjom, i slepilom izazvanim tom mržnjom. Neko ko je zaslepljen, ne može racionalno da rasuđuje. Jednostavno rečeno g. Antonić vidi iver u tuđem oku, a ne vidi balvan u svom. Autor mnogobrojnih sjajnih (naučnih) tekstova, u kojima je pisao o "misionarskoj inteligenciji" i "petooktobarskim montanjarima", polako je počeo da se pretvara u dogmatizovanog "misionara" i "montanjara" koji zagovara revoluciju protiv Vučića. Sam Antonić navodi svoje sadašnje simptome i crte ponašanja u tom ogledu o misionarskoj inteligenciji (ljutnja i iracionalno  ponašanje, grdnja saplemenika, sve veća gorljivost i nervoza u zastupanju svojih ideja, fiksacija na jednu ličnost - Vučića, dogmatizam, saznajni ekskluzivizam i rečnik netrpeljivosti).

Najbolje je podsetiti se brilijantnih reči samog Antonića iz naučnog ogleda "Misionarska inteligencija u današnjoj Srbiji" iz 2003. (10), koje se polako okreću protiv njega, zbog toga što dopušta da ga zavede netrpeljivost:

"Međutim, poneke domaće prosvetitelje, koji svoje saplemenike zarad njih samih žele da "prosvetle", "modernizuju", "uvedu u civilizovani svet", taj otpor često ume sasvim da razgnevi. Oni iskreno žele dobro svojoj okolini, jer hoće da sa svojom zajednicom podele najbolje vrednosti. Zato sa nerazumevanjem gledaju na svako odbijanje u zajednici da se prihvate njihove vrednosti. Tada često umeju sasvim da se naljute i da stanu iracionalno da se ponašaju. Recimo, počinju da grde saplemenike i da sve gorljivije i nervoznije zastupaju svoje ideje. A kako svaka gorljivost ili nervoza vode u preterivanje i grubost, to se nove vrednosti zajednici počinju prikazivati u sve lošijem svetlu. Tako otpor okoline domaćim misionarima – jer oni su se stvarno pretvorili u misionare u sopstvenoj zemlji, pošto neki drugi grad ili zemlju doživljavaju kao svoj duhovni zavičaj, dok podneblje u kom žive osećaju kao tuđinu (Vukadinović, 2001:59-60) – dakle, otpor sve više raste, a time, povratno, i misionarska gorljivost i razdraženost.

Na kraju, domaći misionari se prečesto moraju suočiti sa potpunim odbijanjem zajednice. Kada se to desi, oni doživljavaju vrstu ličnog udara, sloma. Počinju da veruju kako, zapravo, sa njihovim saplemenicima nešto nije u redu, da je čitava zajednica na neki način defektna. Ogorčeni su na okolinu, preziru je, i na kraju zamrze čitavu zajednicu. Život završavaju stalnim, zamornim i sasvim neplodnim ruženjem ljudi iz svog naroda (kraja, grada...).

Nekoliko je pogrešnih, pa i opasnih crta u ideologiji naše misionarske inteligencije. Prva takva crta je dogmatizam. Ako neko odbija da tačke svoga verovanja povremeno usklađuje sa iskustvom i onda kada je jasno da stvarnost ne ide u prilog tim tačkama, onda je na delu tipičan dogmatizam.

Druga crta ove ideologije jeste saznajni ekskluzivizam. On podrazumeva epistemološko povlašćen položaj njenih zastupnika koji ga čini nedostupnim za argumentisanje.

Treća crta jeste rečnik netrpeljivosti. Potpuno je razumljivo da ako imate izražen osećaj misije, osećaj da spasavate celu naciju, da onda sebi dajete za pravo da "zlo nazivate njegovim pravim imenom".

Teške reči koje od drugih čuju naši misionari – pogotovo one na njihov račun – odmah će biti proglašene "govorom mržnje" i najoštrije osuđene. Ali, ako im skrenete pažnju da i sami koriste rečnik nedostojan civilizovanog opštenja (vidi dobru analizu u Vasović, 2002), ili ćete dobiti odgovor da je reč o "opravdanom gnevu", "mladalačkoj razbarušenosti", odnosno "punokrvnoj angažovanosti" ili ćete i sami biti zasuti najneverovatnijim uvredama.

Konačno, valja upozoriti da učinak delovanja misionarskih ideologa na celo društvo može biti sasvim suprotan od njihovih namera. Fiksacija na neku stvar, čak i ako se iza nje kriju najbolje namere, uvek će doneti više štete nego koristi, pogotovo samoj stvari. Održavanje higijene je dobro, ali ako se opsesivno bacite na čišćenje svega i svačega u vašoj okolini, rezultat će biti dvostruko porazan. Prvo, nećete imati vremena ni snage za bilo šta drugo, jer ćete se pretvoriti u roba higijene. I drugo, vaše opsesivno ponašanje kompromitovaće samu ideju higijene i dati argumente zagovornicima prebivanja u prljavštini.

Niko ne želi da odvrati profesora Antonića od političkih komentara. Ne želim čak ni da ga odvratim od mržnje. To mora on sam. Želim da ukažem da je počeo da se gubi u jalovoj mržnji. Da budem otvoren. I ja sam pre par godina osećao netrpeljivost prema Vučiću i SNS-u. Iz više razloga. Jedan je da sam zaista voleo nekadašnji Koštuničin DSS i davao sebe celog toj ideji. Od početka do kraja - dvadeset tri godine. Boleo me je konstantan pad rejtinga DSS-a od 2001, i mrzeo sam one koji su najviše ugrožavali Koštuničin DSS (i moj DSS). Prvo DS, a potom SNS. Naravno, DS sam mrzeo prvenstveno zbog toga, jer je uništila Srbiju, i tu stranku savršeno poznajem, zbog toga što sam do osnivanja DSS-a bio član DS-a. Uz to, DSS i DS su više puta bili koalicioni partneri. SNS je pasivno i nenamerno (kao cunami) ispod cenzusa potopila DSS, a kao što znamo, cunami nema loših namera. DS je uništavala Koštuničin DSS namerno, aktivno i u dosluhu sa stranim, zapadnim faktorom. U svojim tekstovima Demokratsku stranku sam kritikovao mnogo žešće i duže nego SNS. Dakle, barem sam bio dosledan. A od kraja 2014. postalo mi je jasno da isti krugovi koji su rušili Koštuničin DSS, i istim metodama, žele da sruše i SNS i Vučića. U tome nisam želeo da učestvujem. Odbojne su mi masovne histerije i psihoze koje se šire protiv SNS i Vučića. Odbio sam da mrzim Vučića. Više ne mrzim ni DS. I to je jedini predlog gospodinu Antoniću - oslobodite se mržnje. Ne potamanjujte svoju brilijantnost "misionarstvom" i "montanjarstvom".

Potpredsednik sam Samostalnog DSS-a, ali to nije razlog zašto podržavam SNS. Ne podržavam SNS ni zbog toga što su najjači, ni zbog toga što su vladajući. Kao i sve stranke, imaju puno mana. Daleko su od savršenog. Ali je i DSS bio daleko od savršenog, kao što je i Samostalni DSS daleko od savršenog. Podržavam SNS zbog toga što su satanizovani, kao što je nekada bio satanizovan Koštuničin DSS. Podržavam ih zbog toga što DS više nikada ne sme da vlada Srbijom. Ako DS ponovo dođe na vlast, dokrajčiće Srbiju.

Odrednice:

1. https://www.nspm.rs/hronika/slobodan-antonic-vucic-kao-politicki-don-zuan-ili-kako-istovremeno-obezbediti-podrsku-i-informera-i-e-novina.html

2. https://sr.wikipedia.org/sr-el/Nova_srpska_politi%C4%8Dka_misao

3.https://www.pecat.co.rs/2014/01/sorosevci-na-braniku-otadzbine/

4. https://eizbori.com/milan-tarot-revoltiran-napustio-stranku-nopo/

5. https://www.nspm.rs/kolumne-slobodana-antonica/izbori-da-ili-ne-igra-nepotvrdjenog-ega.html

6. https://www.nspm.rs/polemike/mrznja-pod-okriljem-politicke-analize.html

7.https://www.dverisrpske.com/sr/za-dveri-pisu/saradnici/254-aleksandar-lipkovski/5108-mala-predizborna-aritmetika-ili-mora-se-izaci-na-izbore.html

8. https://www.danas.rs/danasrs/kultura/kakvi_sve_nacionalni_saveti_postoje_i_cemu_sluze.11.html?news_id=271341

9. https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:583226-Bez-sastanka---po-400000

10. https://www.nspm.rs/politicki-zivot/misionarska-inteligencija-u-danasnjoj-srbiji.html