Evgenije Onjegin - šest večeri u Madridu

Francuska, Japan, Italija, Slovenija, Kina, Velika Britanija... Publika ovih zemalja već se upoznala sa jednom od najupečatljivijih predstava moskovskog Boljšog teatra - operom Evgenije Onjegin u postavci Dmitrija Černjakova. A sada i Španija: počev od 7. septembra, predstava koja je podigla mnogo buke biće predstavljena na sceni Kraljevskog pozorišta u Makdridu šest večeri za redom. Tako da nova pozorišna sezona u glavnom gradu Španije započinje na ruski način.
 

Da odmah kažemo, stvar se neće završiti na Madridu: Evgenija Onjegina već čekaju u Švajcarskoj, na festivalu u Lucernu. Međutim 2008. godine, kada je mladi reditelj Dmitrij Černjakov preosmislio rusko opersko remek-delo, mnogima u Rusiji njegova postavka se učinila samo skandalom od jednog dana. Pristalice tradicionalog tumačenja Čajkovskog, pa i Puškina, prema čijem delu je komponovana opera, negodovale su bukvalno zbog svega i svačega u predstavi. I zbog toga što se radnja odvija oko ogromnog stola za ručavanje, junaci beskrajno jedu i piju. I zato što jedan od glavnih junaka uopšte ne gine u dvoboju, već umire od sopstvenog slučajnog pucnja bilo je mnoštvo primedbi. Ali što se više opera popularizovala, ozbiljniji i pozitivniji su postajali odzivi. Između ostalog, za nju se Černjakov mnogo brinuo - kada je počeo da radi kao reditelj, po njegovom priznanju, najviše ga je brinuo odnos solista Boljšog teatra prema neobičnim rediteljskim idejama.
 

Mnogi nisu jednostavno pevali u staroj postavci Borisa Pokrovskog, seća se Dmitrij Černjakov. Oni su pevali Onjegina u drugim predstavama čak i po čitavom svetu. Ali trenutak kojeg sam se plašio nekako je ostao po strani - ni sa kim nije bilo teškoća u razumevanju. Ne znam kojom čarolijom se to desilo, ali postojao je osećaj da prosto režiramo novo delo - specijalno komponovano i doneto u pozorište, koje svi zajedno pokušavamo da shvatimo, da ga otkrijemo od nule.
 

Nije teško zamisliti, piše recenzent engleskog lista Fajnenšl tajms, zašto je postavka Dmitrija Černjakova tako iznervirala ruske pristalice tradicije. Zaboravite na romantičnu nostalgiju. Svaki član ovog žestokog savremenog društva deluje isto tako cinično kao Evgenije Onjegin. Ipak, engelska kritika posle augustovskih gostovanja Boljšog teatra na sceni Kovent Gardena priznala je da Jevgenij Onjegin Dmitrija Černjakova ne vređa i ne poriče kalsike, to je uzbudljivo ovaploćenje Puškinovog sižea koje prevrće dušu naopačke.
 

Moguće da je Rusima bilo složenije da percipiraju upravo takvo ovaploćenje Puškinovog sižea, zato što svi znaju to delo blisko tekstu, pretpostavlja Dmitrij Černjakov. A predstava je pokušaj da se na njega pogleda kroz drugi binokl.
 

Od detinjsva svi shvataju šta je to odnos glavnih junaka - Lenskog i Onjegina, o čemu misli Tanja za vreme pisanja pisma - to postoji unutar nas samo po sebi, to je naše genetičko sećanje, nastavlja reditelj. I kada u predstavi pokazujemo odgovarajuće scene, računamo da gledalac drži sve to u glavi, i zato ne pričamo toliko, koliko vodimo dijalog sa onim što je već poznato.
 

Svojom netradicionalnom predstavom Boljšoj teatar uvlači u dijalog sa delom Puškina i Čajkovskog sve veći broj novih gledalaca. U septembru, nadamo se, njihove redove će popuniti novi Španci. U to je potpuno uveren direktor glavnog muzičkog pozorišta Madrida Žerar Mortje. Pozivajući moskovskog gosta, on je rekao: Želim da pokažem madridskoj publici da klasične predstave mogu da budu vrlo zanimljive i savremene!