Евгеније Оњегин - шест вечери у Мадриду

Француска, Јапан, Италија, Словенија, Кина, Велика Британија... Публика ових земаља већ се упознала са једном од најупечатљивијих представа московског Бољшог театра - опером Евгеније Оњегин у поставци Дмитрија Черњакова. А сада и Шпанија: почев од 7. септембра, представа која је подигла много буке биће представљена на сцени Краљевског позоришта у Макдриду шест вечери за редом. Тако да нова позоришна сезона у главном граду Шпаније започиње на руски начин.
 

Да одмах кажемо, ствар се неће завршити на Мадриду: Евгенија Оњегина већ чекају у Швајцарској, на фестивалу у Луцерну. Међутим 2008. године, када је млади редитељ Дмитриј Черњаков преосмислио руско оперско ремек-дело, многима у Русији његова поставка се учинила само скандалом од једног дана. Присталице традиционалог тумачења Чајковског, па и Пушкина, према чијем делу је компонована опера, негодовале су буквално због свега и свачега у представи. И због тога што се радња одвија око огромног стола за ручавање, јунаци бескрајно једу и пију. И зато што један од главних јунака уопште не гине у двобоју, већ умире од сопственог случајног пуцња било је мноштво примедби. Али што се више опера популаризовала, озбиљнији и позитивнији су постајали одзиви. Између осталог, за њу се Черњаков много бринуо - када је почео да ради као редитељ, по његовом признању, највише га је бринуо однос солиста Бољшог театра према необичним редитељским идејама.
 

Многи нису једноставно певали у старој поставци Бориса Покровског, сећа се Дмитриј Черњаков. Они су певали Оњегина у другим представама чак и по читавом свету. Али тренутак којег сам се плашио некако је остао по страни - ни са ким није било тешкоћа у разумевању. Не знам којом чаролијом се то десило, али постојао је осећај да просто режирамо ново дело - специјално компоновано и донето у позориште, које сви заједно покушавамо да схватимо, да га откријемо од нуле.
 

Није тешко замислити, пише рецензент енглеског листа Фајненшл тајмс, зашто је поставка Дмитрија Черњакова тако изнервирала руске присталице традиције. Заборавите на романтичну носталгију. Сваки члан овог жестоког савременог друштва делује исто тако цинично као Евгеније Оњегин. Ипак, енгелска критика после аугустовских гостовања Бољшог театра на сцени Ковент Гардена признала је да Јевгениј Оњегин Дмитрија Черњакова не вређа и не пориче калсике, то је узбудљиво оваплоћење Пушкиновог сижеа које преврће душу наопачке.
 

Могуће да је Русима било сложеније да перципирају управо такво оваплоћење Пушкиновог сижеа, зато што сви знају то дело блиско тексту, претпоставља Дмитриј Черњаков. А представа је покушај да се на њега погледа кроз други бинокл.
 

Од детињсва сви схватају шта је то однос главних јунака - Ленског и Оњегина, о чему мисли Тања за време писања писма - то постоји унутар нас само по себи, то је наше генетичко сећање, наставља редитељ. И када у представи показујемо одговарајуће сцене, рачунамо да гледалац држи све то у глави, и зато не причамо толико, колико водимо дијалог са оним што је већ познато.
 

Својом нетрадиционалном представом Бољшој театар увлачи у дијалог са делом Пушкина и Чајковског све већи број нових гледалаца. У септембру, надамо се, њихове редове ће попунити нови Шпанци. У то је потпуно уверен директор главног музичког позоришта Мадрида Жерар Мортје. Позивајући московског госта, он је рекао: Желим да покажем мадридској публици да класичне представе могу да буду врло занимљиве и савремене!