Južni tok: jabuka razdora ili plod dijaloga Rusija-EU

Nije u interesima EU da blokira Južni tok. Zadatak je da se ovaj gasni projekat spoji sa evropskim zakonodavstvom. Ovo je izjavio evorpski komesar za energetiku Ginter Etinger na konferenciji Desetogodišnjica energetskog dijaloga Rusija-EU u Briselu.
 

Još pre godinu-dve za okret u stranu čeda ruskog Gasproma činovnik bi tačno izgubio svoju fotelju. Danas ova izjava uopšte ne deluje kao podvig. Jer Rusija je već sklopila međuvladin sporazum o realizaciji ovog projekta sa Bugarskom, Mađarskom, Srbijom, Grčkom, Slovenijom, Austrijom i Hrvatskom. EU je primoran de-fakto da prizna proboj Rusije u energetskoj diplomatiji, smatra zamenik predsednika uprave Gasproma Aleksandar Medvedev.
 

Južni tok ima sve osnove da se smatra opšteevropskim projektom. Već sama maršruta ga čini takvim. Za njega je zainteresovano oko desetak zemalja i niz velikih kompanija. I njihov broj će po svemu sudeći rasti. Nova magistrala treba ne samo da zadovolji rastuću potražnju za plavim gorivom, već i da osigura pouzdanost i fleksibilnost isporuka.
 

EU ne može da to ignoriše. Da, na konferenciji u Briselu najokoštaliji izraz u ustima njenih predstavnika bila je diferzifikacija isporuka energenata. Tačnije smanjenje zavisnosti od Rusije. Međtuim oni nisu mogli da ne priznaju da će udeo Rusije u uvozu gasa rasti. Evropski činovnici moraju da prevaziđu političku zatucanost, stavio je do znanja ministar energetike Rusije Srgej Šmatko.
 

Isporučujemo na dugoročnoj osnovi faktički trećinu energenata u EU. Evropa vrlo dobro shvata da imamo uzajamne odnose. Oni shvataju da ruski gas i nafta neće imati alternativu u narednih 30 godina. U stretegiji EU do 2050. je predviđen bitni deo isporuka energenata iz Rusije.
 

A to je već korak ka tome da EU pre ili kasnije da de-jure Južnom toku status prioritetne evropske transportne mreže. To će uprvom redu skinuti barijere prilikom potpisivanja ugovora na kupoprodaju gasa. Dati argument, po svemu sudeći, već u najskorije vreme biće glavni u dijalogu uvoznika ruskog gasa sa EU po pitanju proglašavanja projekta za opšteevropski. Jer njegovo puštanje u rad planirano je za 2015. godinu. Planirani kapacitet dve linije gasovoda – u Centralnu Evropu preko Bugarske, Mađarske i Srbije i u Južnu Italiju preko Grčke iznosi 63 milijarde kubnih metara.
 

EU je požurila da da status prioritetnog projektu Nabuko, koji pretpostavlja transport kaspijskog gasa u Evropu mimo Rusije. Za sada ovaj cevovod zbog sumnjivosti resursne baze deluje virtualno. Ako ipak bude izgrađen, to može da se ispostavi kao spomenik političkim ambicijama EU. Tada će EU već sa mnogo većim kašnjenjem morati da se okrene Južnom toku. Pri tome nezaobilazan je gubitak obraza. Možda je oblje već danas preći na diverzifikaciju mišljenja i de-jure priznati Južni tok?