Јужни ток: јабука раздора или плод дијалога Русија-ЕУ

Није у интересима ЕУ да блокира Јужни ток. Задатак је да се овај гасни пројекат споји са европским законодавством. Ово је изјавио еворпски комесар за енергетику Гинтер Етингер на конференцији Десетогодишњица енергетског дијалога Русија-ЕУ у Бриселу.
 

Још пре годину-две за окрет у страну чеда руског Гаспрома чиновник би тачно изгубио своју фотељу. Данас ова изјава уопште не делује као подвиг. Јер Русија је већ склопила међувладин споразум о реализацији овог пројекта са Бугарском, Мађарском, Србијом, Грчком, Словенијом, Аустријом и Хрватском. ЕУ је приморан де-факто да призна пробој Русије у енергетској дипломатији, сматра заменик председника управе Гаспрома Александар Медведев.
 

Јужни ток има све основе да се сматра општеевропским пројектом. Већ сама маршрута га чини таквим. За њега је заинтересовано око десетак земаља и низ великих компанија. И њихов број ће по свему судећи расти. Нова магистрала треба не само да задовољи растућу потражњу за плавим горивом, већ и да осигура поузданост и флексибилност испорука.
 

ЕУ не може да то игнорише. Да, на конференцији у Бриселу најокошталији израз у устима њених представника била је диферзификација испорука енергената. Тачније смањење зависности од Русије. Међтуим они нису могли да не признају да ће удео Русије у увозу гаса расти. Европски чиновници морају да превазиђу политичку затуцаност, ставио је до знања министар енергетике Русије Сргеј Шматко.
 

Испоручујемо на дугорочној основи фактички трећину енергената у ЕУ. Европа врло добро схвата да имамо узајамне односе. Они схватају да руски гас и нафта неће имати алтернативу у наредних 30 година. У стретегији ЕУ до 2050. је предвиђен битни део испорука енергената из Русије.
 

А то је већ корак ка томе да ЕУ пре или касније да де-јуре Јужном току статус приоритетне европске транспортне мреже. То ће упрвом реду скинути баријере приликом потписивања уговора на купопродају гаса. Дати аргумент, по свему судећи, већ у најскорије време биће главни у дијалогу увозника руског гаса са ЕУ по питању проглашавања пројекта за општеевропски. Јер његово пуштање у рад планирано је за 2015. годину. Планирани капацитет две линије гасовода – у Централну Европу преко Бугарске, Мађарске и Србије и у Јужну Италију преко Грчке износи 63 милијарде кубних метара.
 

ЕУ је пожурила да да статус приоритетног пројекту Набуко, који претпоставља транспорт каспијског гаса у Европу мимо Русије. За сада овај цевовод због сумњивости ресурсне базе делује виртуално. Ако ипак буде изграђен, то може да се испостави као споменик политичким амбицијама ЕУ. Тада ће ЕУ већ са много већим кашњењем морати да се окрене Јужном току. При томе незаобилазан је губитак образа. Можда је обље већ данас прећи на диверзификацију мишљења и де-јуре признати Јужни ток?