RT: Postoje zemlje unutar NATO-a koje žele da se rat u Ukrajini nastavi - Turska

21.04.2022. god.

Turska želi da pregovara o okončanju sukoba u Ukrajini, dok bi neke druge članice NATO-a želele da se odugovlači kao način da se nanese šteta Rusiji, rekao je ministar spoljnih poslova Turske Mevlut Čavušoglu. Čavušoglu se je govorio i o odluci Turske da ne sankcioniše Moskvu, kao i o istanbulskim pregovorima između Rusije i Ukrajine.

„Postoje zemlje unutar NATO-a koje žele da se rat u Ukrajini nastavi. Nastavak rata vide kao slabljenje Rusije. Njih nije mnogo briga za situaciju u Ukrajini“, rekao je Čavušoglu za Si-En-En.

Iako nije naveo nijednu zemlju, američki predsednik Džo Bajden je ranije ovog meseca rekao da bi sukob u Ukrajini „mogao da se nastavi još dugo“, što je ponovio i bivši šef Cije za ruske operacije.

Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je posle telefonskog razgovora sa liderima G7 u utorak da je Zapad jedinstven u tome što neće dozvoliti Rusiji da pobedi i da je odlučan da „nastavi da naoružava ukrajinsku vojsku kako bi mogla da nastavi da se brani od napada“.

Turska je odlučila da se ne pridruži sankcijama koje predvode SAD protiv Rusije jer su one jednostrane, za razliku od „obavezujućih sankcija donesenih u UN“, rekao je Čavušoglu za Si-En-En. Ankara je prvog dana ukrajinskog sukoba iznela svoj stav, a to je nastavak diplomatskih kontakata sa obe strane, kao „zemlja kojoj obe strane veruju“.

Dok Turska nije očekivala mnogo nakon prvih rusko-ukrajinskih pregovora u Antaliji, „nade su bile velike“ nakon naknadnih pregovora u Istanbulu, otkrio je Čavušoglu. Međutim, Ukrajina je odustala od sporazuma koji je tamo postignut nakon fotografija navodnog masakra u Buči, za koji je Kijev okrivio ruske trupe. Moskva je odbacila optužbe.

Čavušoglu je takođe otkrio zahtev ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog za bezbednosnim garancijama NATO-a.

„Niko se ne slaže sa zahtevom Zelenskog za garancije NATO-a po članu 5“, rekao je ministar, misleći na čuvenu klauzulu o međusobnoj odbrani alijanse.

„Nijedna zemlja nije prihvatila ovaj predlog. Ni SAD, ni Velika Britanija, ni Kanada to ne prihvataju. Naravno, Turska to ne prihvata. U principu, niko se ne protivi garanciji, ali uslovi iste nisu jasni.“

Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da sprovede uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Nemački i francuski posrednički protokoli su osmišljeni da daju otcepljenim regionima poseban status u okviru ukrajinske države.

Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.

Moskva je krajem februara pokrenula vojnu operaciju velikih razmera u Ukrajini nakon sedmogodišnjeg sukoba u Donbasu i zbog neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma o prekidu vatre iz Minska. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske bili su osmišljeni da regulišu status otcepljenih regiona unutar ukrajinske države, ali nikada nisu realizovani.

Rusija sada zahteva da Kijev prizna ruski suverenitet nad Krimom i Lugansku i Donjecku Narodnu Republiku, te da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće ući u NATO. Takođe, Rusija je saopštila da je cilj operacije zaštita stanovništva, kao i demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine.

Izvor: RT

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.

Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti

Izvor
Tanjug
foto: © AP Photo/Virginia Mayo / RT/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

DATA CENTRI ZA VEšTAčKU INTELIGENCIJU SE SELE U ORBITU ZEMLJE

Dok svetske tehnološke kompanije širom sveta ulažu milijarde dolara u razvoj veštačke inteligencije, sve veća potrošnja električne energije i problemi sa hlađenjem navode industriju da razmatr...

VEšTAčKA INTELIGENCIJA ZAHTEVA POTPUNO NOVE ELEKTRANE - MOžDA čAK I NUKLEARNE

Veštačka inteligencija postaje jedan od najvećih novih potrošača električne energije u svetu, dok rastuća potreba za obradom ogromnih količina podataka tera tehnološke kompanije da grade sve veće i energetski...

Ruski pandan \"Starlinku\": Lansirano 16 satelita, korak ka stvaranju komunikacionog servisa u orbiti

Rok za početak pružanja komercijalne širokopojasne satelitske usluge prenosa podataka zasnovane na konstelaciji u niskoj orbiti je 2027. godina...

OD GODINA DO SAMO NEKOLIKO MESECI ZA NOVE LEKOVE

Razvoj veštačke inteligencije korenito je promenio pristup farmakologije i razvoju novih lekova, skraćujući tako istraživanja koja su trajala godinama na samo nekoliko meseci. To se naročtio odnosi na različite...