РТ: Постоје земље унутар НАТО-а које желе да се рат у Украјини настави - Турска

21.04.2022. год.

Турска жели да преговара о окончању сукоба у Украјини, док би неке друге чланице НАТО-а желеле да се одуговлачи као начин да се нанесе штета Русији, рекао је министар спољних послова Турске Мевлут Чавушоглу. Чавушоглу се је говорио и о одлуци Турске да не санкционише Москву, као и о истанбулским преговорима између Русије и Украјине.

„Постоје земље унутар НАТО-а које желе да се рат у Украјини настави. Наставак рата виде као слабљење Русије. Њих није много брига за ситуацију у Украјини“, рекао је Чавушоглу за Си-Ен-Ен.

Иако није навео ниједну земљу, амерички председник Џо Бајден је раније овог месеца рекао да би сукоб у Украјини „могао да се настави још дуго“, што је поновио и бивши шеф Ције за руске операције.

Немачки канцелар Олаф Шолц рекао је после телефонског разговора са лидерима Г7 у уторак да је Запад јединствен у томе што неће дозволити Русији да победи и да је одлучан да „настави да наоружава украјинску војску како би могла да настави да се брани од напада“.

Турска је одлучила да се не придружи санкцијама које предводе САД против Русије јер су оне једностране, за разлику од „обавезујућих санкција донесених у УН“, рекао је Чавушоглу за Си-Ен-Ен. Анкара је првог дана украјинског сукоба изнела свој став, а то је наставак дипломатских контаката са обе стране, као „земља којој обе стране верују“.

Док Турска није очекивала много након првих руско-украјинских преговора у Анталији, „наде су биле велике“ након накнадних преговора у Истанбулу, открио је Чавушоглу. Међутим, Украјина је одустала од споразума који је тамо постигнут након фотографија наводног масакра у Бучи, за који је Кијев окривио руске трупе. Москва је одбацила оптужбе.

Чавушоглу је такође открио захтев украјинског председника Владимира Зеленског за безбедносним гаранцијама НАТО-а.

„Нико се не слаже са захтевом Зеленског за гаранције НАТО-а по члану 5“, рекао је министар, мислећи на чувену клаузулу о међусобној одбрани алијансе.

„Ниједна земља није прихватила овај предлог. Ни САД, ни Велика Британија, ни Канада то не прихватају. Наравно, Турска то не прихвата. У принципу, нико се не противи гаранцији, али услови исте нису јасни.“

Русија је напала суседну државу крајем фебруара, након неуспеха Украјине да спроведе услове споразума из Минска, први пут потписаних 2014, и коначног признања Донбас република Доњецка и Луганска од стране Москве. Немачки и француски посреднички протоколи су осмишљени да дају отцепљеним регионима посебан статус у оквиру украјинске државе.

Кремљ је од тада захтевао да се Украјина званично прогласи неутралном земљом која се никада неће придружити војном блоку НАТО-а који предводе САД. Кијев инсистира да је руска офанзива била потпуно ничим изазвана и демантовао је тврдње да је планирао да силом поврати две републике.

Москва је крајем фебруара покренула војну операцију великих размера у Украјини након седмогодишњег сукоба у Донбасу и због неуспеха Украјине да примени услове споразума о прекиду ватре из Минска. Протоколи уз посредовање Немачке и Француске били су осмишљени да регулишу статус отцепљених региона унутар украјинске државе, али никада нису реализовани.

Русија сада захтева да Кијев призна руски суверенитет над Кримом и Луганску и Доњецку Народну Републику, те да се званично прогласи неутралном земљом која никада неће ући у НАТО. Такође, Русија је саопштила да је циљ операције заштита становништва, као и демилитаризација и денацификација Украјине.

Извор: РТ

Поштовани читаоци, на нашем Tелеграм каналу можете пратити све вести о специјалној операцији Оружаних снага Руске Федерације у Украјини, као и о дешавањима у Доњецкој и Луганској Народној Републици. Такође, можете погледати видео снимке, карте и фотографије које стално пристижу.

Наш Телеграм канал - https://t.me/vostokvesti

Извор
Танјуг
фото: © AP Photo/Virginia Mayo / RT/ vostok.rs

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

DATA CENTRI ZA VEšTAčKU INTELIGENCIJU SE SELE U ORBITU ZEMLJE

Dok svetske tehnološke kompanije širom sveta ulažu milijarde dolara u razvoj veštačke inteligencije, sve veća potrošnja električne energije i problemi sa hlađenjem navode industriju da razmatr...

VEšTAčKA INTELIGENCIJA ZAHTEVA POTPUNO NOVE ELEKTRANE - MOžDA čAK I NUKLEARNE

Veštačka inteligencija postaje jedan od najvećih novih potrošača električne energije u svetu, dok rastuća potreba za obradom ogromnih količina podataka tera tehnološke kompanije da grade sve veće i energetski...

Руски пандан \"Старлинку\": Лансирано 16 сателита, корак ка стварању комуникационог сервиса у орбити

Рок за почетак пружања комерцијалне широкопојасне сателитске услуге преноса података засноване на констелацији у ниској орбити је 2027. година...

OD GODINA DO SAMO NEKOLIKO MESECI ZA NOVE LEKOVE

Razvoj veštačke inteligencije korenito je promenio pristup farmakologije i razvoju novih lekova, skraćujući tako istraživanja koja su trajala godinama na samo nekoliko meseci. To se naročtio odnosi na različite...