Aleksandar Dima: pisac, insurgent i gurman

Aleksandr Dima-otac je poznat pre svega kao pisac istorijsko-avanturističkih romana. Manje je poznato da je on na najaktivniji način bio uvučen u političke događaje svog doba. Aleksandar Dima je bio među ustanicima, koji su jurišali na kraljevski dvorac  u vreme Julske  revolucije 1830. godine. On je učestvovao u sukobima sa policijom 1832. godine, te je jedan od rojalističkih listova štampao lažno saopštenje da je policija uhvatila Aleksandra Dima  s oružjem u rukama pa je iste noći on bio streljan. Dima je bio živ, ali zbog opasnosti hapšenja on je za nekoliko meseci naspustio Francusku. Posle nekoliko decenija Dima je učestvovao u borbi za ujedinjenu Italiju. Vest o prvim porazima Francuza u vreme franko-pruskog rata Dima je doživeo kao ličnu nesreću.

Poznato je da Dima nije bio samo književnik i učesnik političkih događaja, već i veliki gurman i odličan kuvar. Dima je napisao stotine dela, ali je sam on smatrao vrhuncem svog stvaralaštva Veliki kulinarski rečnik. Taj je rad izašao tek 1873. godine, već posle piščeve smrti 5. decembra 1870. godine, kada je Pariz bio opsednut od Prusa. Na stranama tog rečnika se našlo sve, što se može jesti – od ulja od bambusa sve do delfina, a čak i slonova. Zaista je Dima naveo recept spremanja slonovskog mesa. U kulinarskom radu Dime istorijske anegdote iz života kraljeva se ređaju s receptima jela i teoretskim  tezama o apetitu i gladi.

Međutim, u svetskoj kuhinji postoji salata a-la Dima. Sam on se ponosio svojom salatom, koju je sam izmislio – pored posebnog sosa ona se sastoji od cvekle, celera, trife, salate-rapuncel i barenog krompira.

On obožava da sam sprema jela u kuhinji i, kažu, da je veliki majstor tog posla, - izveštavao je o francuskom književniku šef žandarma drugog okruga Moskve 1858. godine. Tada je Dima  posetio Rusku imperiju. On je obišao Sankt-Peterburg, Moskvu, Nižnji Novgorod, Kazanj, Baku i Tiflis.  U Astrahanju je ocenio mesne lubenice. Na Kavkazu je jeo ražniće, a u Kalmikiji meso mladog magarca. Međutim, ruska kuhinja se nije mnogo svidela piscu.  On je kritikovao riblju čorbu od kečige, međutim, u Moskvi se mu dopala kuvana hladna zvezdasta moruna sa  renom.

Verdikt francuskog gosta za rusku kulinariju je bio strog: u Rusiji se ne rađaju dobri kuvari.  Žalili smo se na svako jelo koje su nam servirali, - pisao je Dima u svojim beleškama o putovanju kroz Rusiju. Crni hleb mu je bio odvratan, kiseli krastavci su mu se činili užasnim. Međutim, ruska štampa je vraćala francuskom klasiku milo za drago, rugajući se  njegovim kulinarskim opredelenjima.