Александар Дима: писац, инсургент и гурман

Александр Дима-отац је познат пре свега као писац историјско-авантуристичких романа. Мање је познато да је он на најактивнији начин био увучен у политичке догађаје свог доба. Александар Дима је био међу устаницима, који су јуришали на краљевски дворац  у време Јулске  револуције 1830. године. Он је учествовао у сукобима са полицијом 1832. године, те је један од ројалистичких листова штампао лажно саопштење да је полиција ухватила Александра Дима  с оружјем у рукама па је исте ноћи он био стрељан. Дима је био жив, али због опасности хапшења он је за неколико месеци наспустио Француску. После неколико деценија Дима је учествовао у борби за уједињену Италију. Вест о првим поразима Француза у време франко-пруског рата Дима је доживео као личну несрећу.

Познато је да Дима није био само књижевник и учесник политичких догађаја, већ и велики гурман и одличан кувар. Дима је написао стотине дела, али је сам он сматрао врхунцем свог стваралаштва Велики кулинарски речник. Тај је рад изашао тек 1873. године, већ после пишчеве смрти 5. децембра 1870. године, када је Париз био опседнут од Пруса. На странама тог речника се нашло све, што се може јести – од уља од бамбуса све до делфина, а чак и слонова. Заиста је Дима навео рецепт спремања слоновског меса. У кулинарском раду Диме историјске анегдоте из живота краљева се ређају с рецептима јела и теоретским  тезама о апетиту и глади.

Међутим, у светској кухињи постоји салата а-ла Дима. Сам он се поносио својом салатом, коју је сам измислио – поред посебног соса она се састоји од цвекле, целера, трифе, салате-рапунцел и бареног кромпира.

Он обожава да сам спрема јела у кухињи и, кажу, да је велики мајстор тог посла, - извештавао је о француском књижевнику шеф жандарма другог округа Москве 1858. године. Тада је Дима  посетио Руску империју. Он је обишао Санкт-Петербург, Москву, Нижњи Новгород, Казањ, Баку и Тифлис.  У Астрахању је оценио месне лубенице. На Кавказу је јео ражниће, а у Калмикији месо младог магарца. Међутим, руска кухиња се није много свидела писцу.  Он је критиковао рибљу чорбу од кечиге, међутим, у Москви се му допала кувана хладна звездаста моруна са  реном.

Вердикт француског госта за руску кулинарију је био строг: у Русији се не рађају добри кувари.  Жалили смо се на свако јело које су нам сервирали, - писао је Дима у својим белешкама о путовању кроз Русију. Црни хлеб му је био одвратан, кисели краставци су му се чинили ужасним. Међутим, руска штампа је враћала француском класику мило за драго, ругајући се  његовим кулинарским определењима.