Svima nam je potreban pojas za spasavanje

Investitori u čitavom svetu sve više sumnjaju da Amerika može brzo i efikasno da reši svoje fundamentalne probleme. Ali još više napetosti izaziva činjenica da dolar gubi svoje funkcije globalnog ekvivalenta. O tome je u ekskluzivnom intervjuu za Glas Rusije govorio zamenik ministra finansija RF Sergej Storčak.

Međunarodna ekonomija se suočila sa paradoksalnom situacijom: niske kamatne stope u SAD u spoju sa niskom inflacijom. Ovamo treba dodati i niski tempo rasta američke ekonomije u kontekstu vrlo povoljnih uslova za razvoj. Paradoks se sastoji u tome da uz niske kamatne stope ekonomska aktivnost treba da bude visoka. Osnovne uzroke takvog stanja Sergej Storčak vidi u neverovanju investitora u američke perspektive.

Investitori sve više sumnjaju u brzo i zaista efikasno rešenje fundamentalnih problema SAD. To je deficit platežnog bilansa i deficit državnog budžeta. Ove dve komponente globalnih disbalansa (to već kada govorimo o odnosima SAD sa Kinom pre svega) vrlo snažno pritiskaju finansijska tržišta. Investitori vode ili konzervativnu politiku, ulažući na kratke rokove u visokolikvidne instrumente, ili uopšte ostaju u kešu. Na kraju postoji vrlo nevelik priraštaj osnovnih fondova. To je verovatno glavni problem.

Ovamo treba dodati i težak položaj dolara. Po rečima Sergeja Storčaka, zbog slabljenja dolara svet se lišio ekvivalenta uz pomoć kojeg može da upravlja svojim uštedama.

Za sada nije jasno šta će smeniti dolar u ulozi globalnog ekvivalenta. Ali već je jasno jedno, da taj novi ekvivalent treba da osigura komforne uslove za realizaciju dugoročnih interesa.

U Evropi u međuvremenu teku ne baš najprijatniji procesi sa ekonomske tačke gledišta. Rast suverenih dugova još više je smanjio investicije. Pre svega reč je o fondovima južne Evrope. I čak investiciono aktivna Nemačka nije u stanju da izvuče sve. Ništa manji problem predstavljaju socijalne obaveze EU. Pre svega to je vezano za starenje nacije, penziono osiguranje. Sve to stvorilo je zamršeni protivrečni sistem koji istovremeno razdiru unutrašnji konflikti.

Na kraju imamo čudno klupko odnosa, kada se napetost unutar tog kupka ne smanjuje, već naprotiv raste. Zbog uvećanja ove napetosti imamo čudne situacije vezane za visoku slobodu na finansijskim tržištima, kao što je to bilo 8-9. avgusta tekuće godine. Tada faktični na pustom mestu, ni iz čega, tržišta su se tako poljuljala da su mnogi počeli da govore o novom talasu krize. Ali zatim se sve smirilo, i opet se nalazimo u iščekivanju.

I za sada je nejasno šta će se dešavati dalje, iza horizonta narednih pola godine, ističe Sergej Storčak. Uporedo sa tim Rusija je preduzela niz koraka koji za sada omogućavaju da se kontroliše situacija. Što se tiče investitora, danas je ruska privreda zainteresovana da hartije od vrednosti kupuju i konzervativni investitori koji ih kupuju i drže do datuma isteka, kao i energičniji učesnici tržišta.