Američko proleće došlo na Vol-strit

Već treću nedelju u SAD se odvija akcija Okupiraj Voj-strit. Demonstranti pokušavaju da privuku pažnju vlasti za socijalne probleme stanovništva, nezaposlenost, korupciju, nasilje korporacija i visoke cene obrazovanja.

Istupanja su inicirali studenti i započela su 17. septembra u poslovnom centru Njujorka – Menhetnu. Jedan od organizatora neformalnog pokreta bio je Kanađanin estonskog porekla Kale Lasn. On aktivno koristi iskustvo masovnih demonstracija na Severu Afrike i Bliskom Istoku. To ne znači da se Amerikanci bore protiv autoritarnog režima, ali su metode slične, smatra politikolog Feliks Burdžalov.

Oni se povezuju međusobno preko društvenih mreža i dogovoreno izlaze na ulicu, protestvujući protiv nedovoljnosti onih mera koje preduzima Obama.

Demonstranti aktivno koriste Internet. Na Tviteru je napravljen čak posebni sajt gde se akumuliraju sve informacije. Prvo je Lasn pozvao sledbenike na mirni protest, ali nije krio da akcije mogu da se prošire i na druge zemlje. Za sada su inicijativu studenata podržali u Los-Anđelesu, Bostonu, drugim gradovima SAD. U svakom slučaju, demonstranti već imaju hiljade pristalica. Dovoljno je reći da je poslednjeg vikenda policija uhapsila na Menhetnu 700 ljudi.

Posle 17. septembra studentima su se pridružili nastavnici, penzionisana vojna lica, nezaposleni i zaposleni da pola radnog vremena. Na sajtu se kaže da su to ljudi svih rasa, polova i veroispovesti. Njihov cilj je da izraze nezadovoljstvo stanjem u ekonomiji i politikom vlasti. I uroka za to ima više nego dovoljno. Nezaposlenost se već odavno ne supšta spod 9%. A među američkom omladinom njen nivo premašuje 46%. U SAD se vide problemi oko otvaranja novih radnih mesta. A to se direktno tiče omladine. Demonstranti istupaju protiv korupcije u politici i banka koje žive ko bubrezi u loju dok siromašni postaju sve siromašniji, a bogati sve bogatiji.

Među demonstrantima se čuju i glasovi o klasnom ratu i pozivi na revoluciju. Mada nije baš ispravno uporediti istupanja Amerikanaca sa događajima u arapskim zemljama, smatra američki ekonomista Aleksandar Gohman.

Finansijsko-ekonomska situacija američkih studenata nije baš tako bedna kao, recimo, ekonomsko stanje stanovništva u arapskim zemljama. Zato je ovde to najverovatnije izražavanje nezadovostva, ni u kom slučaju politički protest protiv postojećeg uređenja ili ekonomske politike.

Sa Amerikancem se slaže i njegov ruski kolega Boris Makarnko, koji smatra da SAD ima mnogo demokratskih načina da se izrazi nezadovoljstvo.

Socijalnih bura u SAD uvek je mnogo, jednostavno mi ih ne primećujemo. Većina njih se nalazi u okviru demokratske politike. Od 2008. godine glavnoj kritici američkog društva podvrgnuta je uloga krupnog biznisa, posebno finansijskog tržišta. Nekoliko decenija Amerikanci su zahvaljujući tom tržištu dobro živeli, štedeli novac, koristili se hipotekama. Odjednom se desio krupni problem koji se odražava na rast ekonomije, na radna mesta, tačnije na blagostanje običnih građana.

Eksperti se slažu u mišljenju da će Barak Obama radi održavanja rejtinga saslušati glas demonstranata. Ali teško da će se nešto promeniti u ekonomskoj politici. Tim pre u uslovima kada je većina Amerikanaca navikla da uređuje svoj život u okviru postojećeg sistema i tradicionalno ne podržava revolucionarne parole.