Problem PRO – vrata zabravljena sa obe strane

Majski samit NATO rezultiraće privremenim rezimeom diskusija, koje su se dosta odužile u vezi evropskog sistema PRO. Već je i sada jasno, da predstojeći rezime neće biti prihvatljiv za sve. Uostalom u sezoni uoči izbora u SAD i ne može se računati na uspešno rešavanje sličnih problema. O sudbini PRO u globalnom planu rešavaće se posle novembra 2012. godine.

Trostruko ponavljanje pozicije

Rusija konstatuje da nema napredka u pregovorima o sistemu PRO i priprema se za vojno-tehničke mere reagovanja. SAD i NATO nastavljaju sa tvrdnjama da EuroPRO nije usmerena protiv Rusije.

U šahu, trostruko ponavljanje pozicije može biti osnov da se prizna rezime partije na zahtev jednog od suparnika. Pozicije strana u PRO ponovljene su znatno više od tri puta, međutim nema ko da prizna rezime i prekine partiju. Rusija i SAD – ne pripadaju tim subjektima međunarodnog prava, koji su spremni da u svom sporu dopuste učešće spoljnog arbitra.

Naredni događaj, koji bi trebalo nešto da reši u sudbini evropskog sistema PRO, biće majski samit NATO u Čikago. Očekuje se da će tokom samita biti donete praktične odluke o razmeštanju sistema PRO u Istočnoj Evropi, i moguće je - o planovima daljeg proširenja sistema.

Predstavnici MIP RF izjavljuju o spremnosti Rusije da ostvari komplet mera reagovanja, koji je u novembru 2011. prezentirao predsednik Dmitrij Medvedev.

Stepenasta reakcija

Moguća reakcija Rusije na aktivnost NATO na razmeštanju PRO, koju je u jesen prošle godine formulisao Dmitrij Medvedev, ima „stepenasti“ karakter. Ona omogućava variranje u aktivnostima zavisno od situacije, koja se formira. Uglavnom inicijative predsednika u vezi pojačanja ruskog sistema upozoravanja o raketnom napadu (SPRN), sistema vazdušno-kosmičke odbrane i strateških nuklearnih snaga (SJS) već se ostvaruju.

Nisu ostvarene pozicije, čija je realizacija moguća samo u uslovima naglog zaoštravanja situacije. To je razmeštanje u Kaliningradu raketnog sistema „Iskander“ kao odgovor na moguće razmeštanje elemenata PRO u Poljskoj, i napuštanje sporauma SNV-3. Ove mere će faktički značiti povratak na nešto nalik na „hladan rat“. Njihova realizacija je moguća u slučaju ako se složi niz nepovoljnih faktora, među kojima je osnovni – rezultati izbora u Vašingtonu.

Južna varijanta

Još jedan mogući korak je širenje geografije ruskog SPRN. U nizu sredstava javnog informisanja, koji se pozivaju na neimenovane „pouzdane izvore“ pojavile su se informacije o mogućoj izgradnji narednog „Voroneža“ u Pridnestrovju. Takav korak ne izgleda baš veoma realan.

Kao prvo, on je u kontradiktornosti sa današnjom politikom RF u vezi postavljanja sistema SPRN u granicama zemlje. Drugo, on podriva tradicionalnu za Moskvu opreznu politiku na postsovjetskim prostorima, a to bi naglo zaoštrilo situaciju u Pridnestrovju. Najzad, sistem SPRN je pre svega potreban za praćenje mogućih lansiranja balističkih raketa na teritoriju RF, i zapadni pravac uspešno pokriva Kaliningradska RLS, jer se njegova oblast sa severa preklapa sa zonom praćenja RLS kod Sankt-Peterburga, a na jugu – kod Armavira. Na zapad „gleda“ i RLS u Belorusiji. Potencijalno razmeštanje na jugu Evrope elemenata PRO od strane SAD neće povećati raketnu pretnju iz tog pravca. Razmeštanje ruskog radara SPRN u Pridnestrovju u ovakvim okolnostima nije neophodan korak.

Vašingtonsko pitanje

Očigledno da je zategnutost u istoriji sa PRO uslovljena „predizbornom klimom“ – skorašnjim u Rusiji i današnjim u SAD. Predsednik Barak Obama danas je dosta ograničen u mogućnostima donošenja vojno-političkih odluka, jer se svaka od njih ocenjuje i izlaže oštroj kritici.

Međutim nema sumnje, da ukoliko on dobije izbore i ostane na predsedničkom mestu naredne četiri godine, on će imati dovoljno mogućnosti za postizanje uzajamno prihvatljivih sporazima sa Rusijom, kao što je bio slučaj sa sporazumom SNV-3 tokom njegovog prvog mandata.

Ipak ostaje otvoreno pitanje o politici SAD, ukoliko bude predsednik, naprimer, Mit Romni. Sa jedne strane današnja ritorika republikanaca ne uliva nadu na brzo uzajamno razumevanje, sa druge strane – pragmatično posmatranje problema bezbednosti mora da sugeriše stanarima Bele Kuće, nezavisno od njihove partijske pripadnosti, misao o neophodnosti iznalaženja zajedničkog jezika sa Rusijom.

Ilija Kramnik,