Širine od strateškog značaja

Istorija ruskog istraživanja i osvajanja Arktika potiče od pre nekoliko vekova. Ima dokaza da su se još u 16. veku Pomori – narodi koji žive na obalama ruskih severnih mora – nastanili na Špicbergenu. Ipak, naučno istraživanje velikih širina – teritorija Arktika iznad 66 paralele je aktivno počelo tek u 20. veku. Danas je Rusija jedan od lidera u ovom pravcu. U kojoj fazi se sad nalazi istraživanje regiona, za "Glas Rusije" nešto je rekao profesor Državnog naučno-istraživačkog navigaciono-hidrografskog instituta Andrej Šarkov.

Projekte za istraživanje Arktika na velikim širinama domaći naučnici su predložili još početkom HH veka. A prvi rezultati su postignuti već 1932. godine – u toku legendarne ekspedicije Ota Šmita na Severnom morskom putu. Maršruta je prolazila iznad Severne zemlje. Prva sovjetska ekspedicija na velikim širinama organizovana je 1935. godine. U toku narednih godina vodeće pozicije SSSR u istraživanju Arktika su se učvrstile. Sovjetski naučnici ne samo da su otkrili nove zemlje i opisali podvodni reljef regiona, već su i opovrgli zabludu da je Arktik siromašan biološkim vrstama i dokazali su prodiranje toplih dubokih voda u Ledeni okean. I to je samo mali deo onoga što je učinjeno u toku godina domaćih istraživanja velikih širina. Danas ruski naučnici rešavaju najsloženije naučne zadatke, rekao je za "Glas Rusije" profesor Državnog naučno-istraživačkog navigaciono-hidrografskog instituta Andrej Šarkov:

Ekspedicije na velikim širinama su planirane na celoj teritoriji Severnog Ledenog okeana. One sadrže kompleksne hidrografske i hidrometereološke radove koji će za cilj imati prikupljanje informacija o razvoju prirodne sredine u datom rejonu. Teoretski ćemo dobiti model razvoja situacije u rejonu, koja sadrži i led kao glavni izvor, koji zadržava razvoj ovog rejona i o vremenskim prilikama i podatke koji će nam omogućiti da u buduće prognoziramo razvoj različitih živih organizama itd.

Za 2012. godinu je planirano nekoliko kompleksnih ekspedicija na velikim širinama. To su i stacionarne, kad naučnici rade u stanicama na ostrvima ili santama i pokretne – koje se obavljaju uz angažovanje atomskih ledolomaca. Ova vrsta istraživanja se danas može sprovoditi samo u Rusiji, izjavio je Andrej Šarkov:

U drugim zemljama, imam u vidu SAD i Kanadu, naravno, postoje teški ledolomci koji omogućavaju rad u ledu, na primer, ledolomac "Hajli". Međutim, kapaciteti ovih ledolomaca nisu tako veliki, kao na primer, naših ledolomaca koji ulaze u sastav Atomflota. Dakle, Rusija ima prednost u odnosu na druge zemlje. Možemo da uđemo u rejone, koje ne mogu da istraže druge zemlje, što je, uzgred rečeno, bilo vidljivo u toku poslednjih nekoliko godina kad su vršena kompleksna istraživanja.

Jedno od najvećih istraživanja – u vezi s određivanjem granica podvodnog kopna Rusije, - traje već nekoliko godina:

Rusija priprema molbu za OUN u vezi s kontinentalnim kopnom ispod vode – o pridruživanju našoj teritoriji regiona čije dimenzije iznose 10% teritorije zemlje. Zbog toga su dve godine vršena kompleksna istraživanja u pratnji teškog atomskog ledolomca "Akademik Fjodorov". Brod je prošao svim spornim grebenima. 2010. godine cilj ekspedicije je bio da prikupi podatke o dubini. 2011. godine – definisanje kapacieta naslaga. Ovi radovi će se obavljati i u toku plovidbe 2012. godine. Informacije se obrađuju i biće dostavljene komisiji OUN što će našoj zemlji omogućiti da dobije zanatno povećanje.

Istraživanje Arktika nije važno samo s naučne ili političke tačke gledišta. Danas je prvostepeni zadatak – pomoć u praktičoj delatnosti u ovom kraju koji je težak s klimatske tačke gledišta, navodi Andrej Šarkov:

Na lokalitetima na kojima se postavljaju platforme za bušotine, na primer, Štokmanovskom nalazištu, moguća je pojava santi leda. Nije moguće boriti se protiv njih. Ako se planira eksploatacija nekog nalazišta mi treba da analiziramo da li će se u ovom rejonu pojaviti santa? Ako se pojavi šta će biti od veće koristi, da li da se skine platforma za vreme njene pojave ili da se uopšte ne gradi u ovom rejonu, ili pak da se gradi podvodna platforma. Naša naučna istraživanja su usmerena na to da prikupimo najveći broj informacija o ovom rejonu. Stručnjaci-građevinci donose odluku na osnovu naših podataka.
Istraživanja na velikim širinama su danas najsloženija i s naučne i s praktične tačke gledišta. Bez obzira na razvoj tehnologija, radovi u ovom regionu ostaju vrlo rizični za čoveka. Organizacija ekspedicije košta na desetine puta više nego u druge krajeve planete. Ipak, zadatak proučavanja regiona je za Rusiju danas od strateškog značaja.