Budućnost kosmičkih privatnih vožnji

Uspešan let prvog američkog komercijalnog kosmičkog broda do MKS ne označava samo početak konkurencije među državnim i privatnim strukturama različitih zemalja. Ako privatni sektor može da "rastereti" kosmičke agencije od dela obaveza koje ove izvršavaju, vredi razmisliti o tome kuda usmeriti oslobođene kapacitete. Za Rusiju, koja pravi svoju strategiju u kosmosu za XXI vek to je vrlo aktuelno.

Komplikovanije nego što izgleda

Let "Drakona" (Dragon), koji je proizvela korporacija Space Exploration Technologies (SpaceX), u NASA je nazvan smernicom, koja je obeležila početak nove ere – ulazak privatnih proizvođača u sektor u kojem su ranije po sistemu monopola radile samo državne strukture. Osim ovog, u izvesnom smislu "strateškog" cilja, let je imao i druge, taktičke. Tako je NASA obezbedila privremenu zamenu kosmičkih "čamaca" koji su se povukli u penziju. Ukoliko se dalja eksploatacija "Drakona" bude odvijala po planu, NASA će dobiti teretni (a u perspektivi i pilotirani) brod za snabdevanje Međunarodne kosmičke stanice. Prednost "Drakona" u poređenju s drugim kosmičkim teretnjacima je u tome što brod može da doprema teret nazad na Zemlju, čime ne mogu da se pohvale ni evropski ATV, ni japanski HTV, ni ruski "Progresi".

Šta to znači za Rusiju? S jedne strane, "Drakon" odvlači naručioce. Ali, s druge strane, ako se Međunarodna kosmička stanica ne smatra krajem pilotirane kosmonautike, ruska grana takođe dobija mogućnost da se malo "odvoji" od stalne podrške MKS i da razmisli o sopstvenoj perspektivi. Tim pre što "Drakon" teško da će zameniti pilotirane "Sojuze" u bližoj budućnosti. Iako SpaceX pretpostavlja da novi brod u pilotiranoj varijanti može da poleti već kroz nekoliko godina, to će se najverovatnije odužiti, kao što se desilo i s transportnom varijantom. Drugi demonstracioni let "Drakona" (u njemu su spojeni zadaci drugog i trećeg probnog leta) trebalo je da se održi još 2011. godine, nakon što je brod uspešno obleteo Zemlju u decembru 2010. NASA je već potpisala ugovor za nekoliko lansiranja raketa-nosača Falcon 9 (takođe proizvod SpaceX) s brodom.

U međuvremenu RKK "Energija" nastavlja s radom na novom transportnom sistemu, koji je započet 2009.g. Rukovodioci korporacije pretpostavljaju da njeno prvo lansiranje u bespilotnoj varijanti treba da se ostvari 2015.g., a u pilotiranoj 2018.g. Do tada će možda biti jasna i budućnost MKS. Sad se pretpostavlja da će se stanica koristiti do 2020.g., međutim, već se razgovara o tome da se njeno funkcionisanje može produžiti. Pitanje je samo kakvi su ciljevi produžavanja.

Dug put na Mesec

Nedavno je Aleksej Krasnov, rukovodilac pilotiranih programa Ruske kosmičke agencije, izjavio da je Roskosmos predložio inostranim partnerima iz MKS da razmotre mogućnost produžetka glavnih ekspedicija sa šest na devet meseci. Po mišljenju Krasnova, to će omogućiti značajan napredak pilotiranih letova i početak pripreme za dalje ekspedicije. Još ranije je šef Roskosmosa Vladimir Popovkin izneo pretpostavku da bi bilo ispravnije prelaziti sa stalnih ekspedicija na ekspedicije posete, koje će obavljati konkretne naučne zadatke.

U celini, ove izjave očigledno odražavaju situaciju. S jedne strane, nema želje da se prestane s pilotiranim letovima, s druge strane, njihova svrsishodnost zasad nije jasna, pošto nisu jasni ciljevi. Ako se MKS smatra poligonom za pripremu daljih ekspedicija, treba otežavati uslove za boravak kosmonauta. Ako se stanica ostavi za vršenje eksperimenata u blizini Zemlje, treba izračunati koliko naučni podaci koji se dobijaju iz orbite opravdavaju sredstva koja su u njih uložena.

Delimično se pokušaj odgovora na ovo pitanje daje u novoj strategiji razvoja ruske kosmonautike do 2030.g., i u perspektivi, koja se trenutno usaglašava. Ova strategija nema konkretne naučne zadatke. Njen cilj je, kao što je navedeno u dokumentu, - da se Rusiji obezbedi mesto među tri vodeće kosmičke države. Međutim, to ne odgovara na pitanje šta će Rusija raditi u kosmosu, tim pre u pilotiranom kosmosu. Da bi ostala među vodećim kosmičkim državama Rusija će morati ne samo da povećava svoje prisustvo u kosmosu, već i da postane "zakonodavac mode" u istraživanju i osvajanju kosmosa. Zasad strategija ne daje odgovor na pitanje šta Rusija može da ponudi svetu do 2030.g., ni u naučnom, ni u inženjerskom smislu.

U međuvremenu sama Ruska kosmička agencija može da pretrpi ozbiljne izmene. Kako je saopštio vice-premijer Dmitrij Rogozin, Roskosmos se može pretvoriti u državnu korporaciju po ugledu na Rosatom. Međutim, neki stručnjaci smatraju da format državne korporacije ne odgovara kosmičkom nadleštvu i ukazuju na to da agencija poput Roskosmosa treba da bude naručilac, koji obezbeđuje realizaciju kosmičkog programa države. Problem je u tome što je u nedostatku jasnih naučnih ciljeva potpuno nejasno čemu treba da posluže takve promene, a to znači i koliko efikasne će biti.