Misija GRAIL - nastavak

SAD, Rusija, Indija i Kina spremaju se na Mesec. Dva aparata projekta GRAIL (NASA) za proučavanje Meseca završila su glavnu misiju i spremaju se za početak duže, koja će startovati pred sam kraj avgusta. Sledeća lansiranja na Mesec planirana su već za iduću godinu. I premda su njihovi glavni ciljevi naučni, trka na Mesec koja je otpočela, verovatno nije vezana samo za nauku.

Jednostavno i precizno

Projekat GRAIL (Gravity Recovery And Interior Laboratory, Laboratorija za proučavanje gravitacije i unutrašnje građe, koja je lansirana 10. septembra 2011.g.) prilično je jednostavan u svojoj osnovi i istovremeno tehnički komplikovan. Sastoji se od dva praktično jednaka aparata, koja se kreću jedan za drugim istom i podjednako niskom, skoro kružnom polarnom orbitom. Glavni instrument na njemu je kompleks LGRS (Lunar Gravity Ranging System, Sistem za procenu mesečeve gravitacije). U suštini, to je kompleks predajnika i antena za slanje i prijem signala, koji je potreban kako bi se što preciznije izmerilo rastojanje između dva aparata. Kad oba aparata GRAIL-B i GRAIL-A, prolaze iznad teritorija s većom ili manjom koncentracijom mase i usled toga, s većom ili manjom silom gravitacije, njihova relativna brzina i položaj se menjaju. Ove promene se mogu meriti, a zatim se na osnovu njih može utvrditi oblik gravitacionog Mesečevog polja. Osim ovih, isključivo naučnih zadataka, podaci o Mesečevom gravitacionom polju su potrebni za osvajanje satelita naše planete. Iako i danas svetske kosmičke agencije uglavnom prave naučne projekte ideja nastanjivanja ili makar proučavanja Meseca od strane ljudi živa je kao i ranije. Moguće je da je danas življa nego ikad. Pitanje je samo ko i zbog čega želi da leti na Mesec.

Podaci GRAIL u kombinaciji s detaljnim topografskim kartama Meseca i podacima o sastavu površine Meseca treba da pomognu u proučavanju unutrašnje strukture našeg satelita, rasporedu mase u njegovoj kori i kao posledica toga – njegove evolucije, kao i toga kako Mesec reaguje na Zemljinu gravitacionu težu.

Ko će na novog?

Glavna misija GRAIL je završena pre nego što se pretpostavljalo: po rečima rukovodilaca projekta već sad su aparati na Zemlju preneli sve informacije koje su bile planirane. Krajem avgusta počeće produžena misija koja će se završiti početkom decembra. U toku nje aparati će vršiti eksperimente na još nižoj orbiti (prosečna visina oko 23 km). Takođe, rad će nastaviti drugi instrument na aparatu – kamera MoonKAM, koja nije namenjena toliko rešavanju naučnih koliko obrazovnih zadataka: njene slike će dobiti i obrađivati studenti.

NASA planira da u maju iduće godine pošalje još jedan aparat na Mesec – misiju LADEE (Lunar Atmosphere and Dust Environment Explorer, Istraživač Mesečeve atmosfere i prašine iz okoline), koja će dopuniti flotilu američkih aparata oko našeg satelita (osim GRAIL u nju ulaze još aparati ARTEMIS i LRO).

Planove za Mesec za sledeću godinu pravi i Kina, koja želi da na Mesec sleti aparat Chang'e 3 s lunohodom. Ruski projekat "Luna-Glob" već je podeljen na dva relativno samostalna lansiranja aparata za orbitu i sletanje, kao i "Luna-Resurs" zajedno s indijskim projektom Chandrayaan 2 – oni su predviđeni za naredne godine. Zasad malo zaostaje Evropa u čijim planovima nema određenog projekta za mesec osim zajedničke težnje ka pilotiranoj ekspediciji na Mesec.

Pretpostavlja se da će period do 2020.g. biti posvećen naučnom istraživanju Meseca nakon kojeg će doći pilotirani letovi na Zemljin satelit i moguće je, baze na Mesecu. Čini se da postajemo svedoci druge trke na Mesec, premda je manje napeta od trke 1960-ih godina. Mesec ese ponovo pretvara u arenu ne toliko naučne borbe koliko političkih sukoba, pa čak i kulturnih pristupa. "Starije" kosmičke države govore o opreznom osvajanju Meseca i ističu potrebu za međunarodnom kooperacijom, kao i planiranje dugoročnih ciljeva za boravak na Zemljinom satelitu. "Mlađi" članovi kosmičkog kluba, pre svega Kina i Iran, čini se da ova pitanja ne smatraju pitanjima od prvostepene važnosti.

Mesec više nije zanimljiv kao objekat naučnog istraživanja. Jedan od ciljeva kosmičke trke između SSSR i SAD sredinom prošlog veka (osim vojnih) sastojao se u tome da se dokaže čiji je sistem – kapitalistički ili socijalistički – efikasniji. U HHI veku, kad ne postoji takav društveno-politički jaz na novom nivou političkih, pa čak i kulturnih pristupa, zadaci ostaju isti.