„Evropi nije potreban evro“ – nova knjiga Tiloa Saracina

„Evropi nije potreban evro“ je druga knjiga nemačkog političara Tiloa Saracina. Izašla je u maju i oko nje se digla velika prašina. Ipak, Saracin se nije prvi put našao u centru velikog političkog skandala. Nakon što je 2010. godine izašla njegova prva knjiga „Nemačka se samolikvidira“ o krahu politike multikulturalizma u Nemačkoj, morao je da napusti savet direktora Nemačke federalne banke. Svojim mišljenjem o sudbini evra u Evropi Tilo Saracin je rekao nešto u ekskluzivnom intervjuu za „Glas Rusije“.

U svojoj knjizi Vi tvrdite da Evropi nije potreban evro. Da li to znači da Nemačka treba da se vrati na nemačku marku?

Nisam pisao da Nemačka treba da se vrati na nemačku marku. Izvršio sam analizu na osnovu koje je jasno da evro Nemačkoj nije doneo nikakve bitne ekonomske prednosti i izračunao sam rizik. Došao sam da zaključka da jedinstvena evropska valuta nije poslužila ni za postizanje realnih ekonomskih ciljeva, ni za obezbeđenje socijalnog mira i slobode ličnosti. Evro nije upotrebljen ni za borbu protiv nezaposlenosti i rast blagostanja. Zato naš cilj treba da se sastoji u poštovanju odredaba Mastrihtskog sporazuma, a to znači da Centralna Evropska banka treba da se vrati na kurs koji će biti usredsređen na stabilizaciju cena. U zadatke Centralne banke ne ulazi pokrivanje deficita budžeta drugih zemalja. I zato će doći vreme da se razmisli o tome da li vredi sačuvati evro.

Da li se to odnosi na evrozonu u celini?  

Što se tiče evrozone ugovori treba da budu obustavljeni, ne treba više da bude državnih donacija u zemljama, a banka za emisiju ne treba da pomaže finansiranju državnih deficita i dugova. I za zemlje koje ne mogu ili ne žele da sprovode potrebne reforme i da primenjuju mere stabilizacije ekonomije možda će biti bolje da izađu iz evrozone i da se vrate na svoje nacionalne valute.

U slučaju Grčke izlaz iz evrozone je veoma verovatan, zato što ova zemlja sad nije u stanju da reformiše svoju ekonomiju bez devalvacije. Druge zemlje u kojima će se možda postaviti pitanje izlaska iz evrozone su Portugalija, Španija, Italija, pa čak i Francuska.

Danas se Nemačka nalazi u najpovoljnijem položaju u poređenju s drugim evropskim zemljama. Zašto smatrate da joj je uvođenje evra donelo štetu?

Možemo jednostavno da uporedimo cifre. Evro nije pomogao ni ekonomski rast ni porast zaposlenosti. Nemačka je pre evra imala najjaču ekonomiju u Evropi. Dok naši partneri s juga i zapada plaćaju nemački uvoz kreditima emisione banke, moguć je porast naše ekonomije. Čitava glava u mojoj knjizi posvećena je pitanju da li je evro uticao na sve ove aspekte. I odgovor je nedvosmislen – nije.

Šta mislite, zbog čega je Vaša knjiga tako oštro kritikovana?

Oni koji govore kancelaru da će ako propadne evro propasti i Evropa osetili su opasnost kad je izašla moja knjiga. Njihova reakcija je bila krajnje oštra. Međutim, pošto je u knjizi sve napisano jasno, popularno i predmetno, to samo dodaje težinu mojim argumentima.

Šta treba učiniti da bi zemlje promenile svoju ekonomsku politiku?

EU treba da obustavi finansijsku pomoć pojedinim zemljama. Umesto toga svaka država treba samostalno da preduzima potrebne mere i da dovodi u red svoje finansije. Sve poluge za to ima svaka pojedina država. I tada će biti jasno da li je zemlja u stanju da ostane u zoni evra. One koji u toku dugog vremena ne mogu da stabilizuju svoje finansijsko stanje treba primorati da napuste evrozonu pošto niko više neće hteti da daje ovim zemljama novac na zajam.

Kakve su Vaše prognoze daljeg razvoja situacija?

Bez političkog saveza nije moguć mir, kao što nije moguć ni stabilan razvoj evropske valute. Ne mogu da dajem prognoze o izborima i političarima.

Vaše ideje nailaze na podršku, zar ne?

Ankete pokazuju da polovina Nemaca smatra  da je prelazak na jedinstvenu valutu bio greška.

Šta mislite o ideji bankarskog saveza o kojima je ovih dana Merkelova govorila s odobravanjem?

Ideja bankarskog saveza nije održiva. Ona je još gora od evrobondova. Ona znači da će nemačke banke odgovarati za greške inostranih finansijskih instituta. Ovo ne sme da se dogodi.

Postoji mišljenje da Nemačka gradi svoje ekonomske odnose pokušavajući da kompenzuje Holokaust. Kakvo je Vaše mišljenje?

Mnoge pristalice evra i toga da Nemačka plaća dugove drugih zemalja navode činjenicu Holokausta kao argument. Lično smatram da to nije tačno. Ne treba da se desi da 70 godina normalnog funkcionisanja posle rata Nemačka odjednom počne da preuzima dugove drugih zemalja.

Čak i u Rusiji se ljudi nerado sećaju Staljinovog vremena, zato što je mnogo onoga što se tada dešavalo bilo nepravedno. Ljudi treba unutrašnje da prihvate ovu nepravednost, ali osećaj krivice ne sme da diktira ekonomske odluke.

Šta mislite da li se problem imigranata koji ste opisali u svojoj prvoj knjizi takođe zasnivaju na osećaju krivice?

Fenomen koji opisujem u svojoj prvoj knjizi ne ograničava se Nemačkom: on postoji i u Francuskoj, i u Engleskoj, i u Švajcarskoj, u celoj Evropi. Međutim, u celini sam istakao nizak nivo samosvesti Nemaca i to je najverovatnije vezano i za prošlost.

Nemam ništa protiv multikulturalizma: sa zadovoljstvom jedem italijansku hranu, pijem rusku votku i slušam ruske kompozitore. Mešanje naroda i kultura dešava se oduvek. Međutim, oni koji dolaze u drugu zemlju treba da žive po pravilima države u koju su došli, da se uliju u društvo. Kad to ne čine pojavljuju se problemi. Siguran sam da i u Rusiji postoje slični problemi.