„Европи није потребан евро“ – нова књига Тилоа Сарацина

„Европи није потребан евро“ је друга књига немачког политичара Тилоа Сарацина. Изашла је у мају и око ње се дигла велика прашина. Ипак, Сарацин се није први пут нашао у центру великог политичког скандала. Након што је 2010. године изашла његова прва књига „Немачка се самоликвидира“ о краху политике мултикултурализма у Немачкој, морао је да напусти савет директора Немачке федералне банке. Својим мишљењем о судбини евра у Европи Тило Сарацин је рекао нешто у ексклузивном интервјуу за „Глас Русије“.

У својој књизи Ви тврдите да Европи није потребан евро. Да ли то значи да Немачка треба да се врати на немачку марку?

Нисам писао да Немачка треба да се врати на немачку марку. Извршио сам анализу на основу које је јасно да евро Немачкој није донео никакве битне економске предности и израчунао сам ризик. Дошао сам да закључка да јединствена европска валута није послужила ни за постизање реалних економских циљева, ни за обезбеђење социјалног мира и слободе личности. Евро није употребљен ни за борбу против незапослености и раст благостања. Зато наш циљ треба да се састоји у поштовању одредаба Мастрихтског споразума, а то значи да Централна Европска банка треба да се врати на курс који ће бити усредсређен на стабилизацију цена. У задатке Централне банке не улази покривање дефицита буџета других земаља. И зато ће доћи време да се размисли о томе да ли вреди сачувати евро.

Да ли се то односи на еврозону у целини?  

Што се тиче еврозоне уговори треба да буду обустављени, не треба више да буде државних донација у земљама, а банка за емисију не треба да помаже финансирању државних дефицита и дугова. И за земље које не могу или не желе да спроводе потребне реформе и да примењују мере стабилизације економије можда ће бити боље да изађу из еврозоне и да се врате на своје националне валуте.

У случају Грчке излаз из еврозоне је веома вероватан, зато што ова земља сад није у стању да реформише своју економију без девалвације. Друге земље у којима ће се можда поставити питање изласка из еврозоне су Португалија, Шпанија, Италија, па чак и Француска.

Данас се Немачка налази у најповољнијем положају у поређењу с другим европским земљама. Зашто сматрате да јој је увођење евра донело штету?

Можемо једноставно да упоредимо цифре. Евро није помогао ни економски раст ни пораст запослености. Немачка је пре евра имала најјачу економију у Европи. Док наши партнери с југа и запада плаћају немачки увоз кредитима емисионе банке, могућ је пораст наше економије. Читава глава у мојој књизи посвећена је питању да ли је евро утицао на све ове аспекте. И одговор је недвосмислен – није.

Шта мислите, због чега је Ваша књига тако оштро критикована?

Они који говоре канцелару да ће ако пропадне евро пропасти и Европа осетили су опасност кад је изашла моја књига. Њихова реакција је била крајње оштра. Међутим, пошто је у књизи све написано јасно, популарно и предметно, то само додаје тежину мојим аргументима.

Шта треба учинити да би земље промениле своју економску политику?

ЕУ треба да обустави финансијску помоћ појединим земљама. Уместо тога свака држава треба самостално да предузима потребне мере и да доводи у ред своје финансије. Све полуге за то има свака поједина држава. И тада ће бити јасно да ли је земља у стању да остане у зони евра. Оне који у току дугог времена не могу да стабилизују своје финансијско стање треба приморати да напусте еврозону пошто нико више неће хтети да даје овим земљама новац на зајам.

Какве су Ваше прогнозе даљег развоја ситуација?

Без политичког савеза није могућ мир, као што није могућ ни стабилан развој европске валуте. Не могу да дајем прогнозе о изборима и политичарима.

Ваше идеје наилазе на подршку, зар не?

Анкете показују да половина Немаца сматра  да је прелазак на јединствену валуту био грешка.

Шта мислите о идеји банкарског савеза о којима је ових дана Меркелова говорила с одобравањем?

Идеја банкарског савеза није одржива. Она је још гора од евробондова. Она значи да ће немачке банке одговарати за грешке иностраних финансијских института. Ово не сме да се догоди.

Постоји мишљење да Немачка гради своје економске односе покушавајући да компензује Холокауст. Какво је Ваше мишљење?

Многе присталице евра и тога да Немачка плаћа дугове других земаља наводе чињеницу Холокауста као аргумент. Лично сматрам да то није тачно. Не треба да се деси да 70 година нормалног функционисања после рата Немачка одједном почне да преузима дугове других земаља.

Чак и у Русији се људи нерадо сећају Стаљиновог времена, зато што је много онога што се тада дешавало било неправедно. Људи треба унутрашње да прихвате ову неправедност, али осећај кривице не сме да диктира економске одлуке.

Шта мислите да ли се проблем имиграната који сте описали у својој првој књизи такође заснивају на осећају кривице?

Феномен који описујем у својој првој књизи не ограничава се Немачком: он постоји и у Француској, и у Енглеској, и у Швајцарској, у целој Европи. Међутим, у целини сам истакао низак ниво самосвести Немаца и то је највероватније везано и за прошлост.

Немам ништа против мултикултурализма: са задовољством једем италијанску храну, пијем руску вотку и слушам руске композиторе. Мешање народа и култура дешава се одувек. Међутим, они који долазе у другу земљу треба да живе по правилима државе у коју су дошли, да се улију у друштво. Кад то не чине појављују се проблеми. Сигуран сам да и у Русији постоје слични проблеми.