Beogradska grupa Radio Moskva. Časovi ruskog

Da li su zahvalna stvar kover-verzije? Jesu. Da razmislimo: zar nije Elvisova pesma "Always on my mind" postala novo remek-delo u izvođenju Pet Šop Bojsa, a zar nije dospela među deset pesama uz koje najčešće plaču muškarci Prinsova "Nothing Compares 2U" u preosmišljavanju Šinead O Konor? Pa i na kraju krajeva, Pink Flojd je blagoslovio grupu Brit Flojd na izvođenje sopstvenih hitova.

Naš današnji gost, beogradska grupa Radio Moskva, zauzima posebno mesto, jer ovaj kolektiv je glavni balkanski stručnjak za ruski rok. Njihove kaver-verzije pesama kultnih ruskih grupa kao što su DDT, Kino, Mašina vremenji, kao prvo, dobre su same po sebi, a kao drugo upoznaju slušaoce sa čitavim slojem svetske rok-kulture koji, ruku na srce, nije baš poznat u savremenoj Srbiji.

Evo kako je Radio Moskva zapalila Vatru, čuvenu pesmu o nadahnuću koju je komponovala grupa Mašina vremenji. Emitujemo koncertni snimak, i ne možemo da ne istaknemo da rukovodiocu grupe Nikoli Tanasiću odlično polazi za rukom da kopira čak vokalni manir lidera Mašine vremenji Andreja Makareviča.

Ideja da formira grupu Radio Moskva pojavila se kod Nikole Tanasića i njegovih prijatelja kada su išli u Prvu beogradsku gimnaziju. Nikola je svojevremeno zapamtio reči iz kultrnog ruskog filma Brat-2 gde glavni junak govori svojoj devojci, pop-pevačici da je sve to glupost, a DDT, Kino, Vjačeslav Butusov su prava muzika. Na kraju je Nikola zamolio oca da mu doveze sa službenog puta u Rusiju nekoliko diskova sa ruskim rokom.

- I kada smo mi čuli muziku, pošto smo učili ruski jezik u gimnaziji, čuli tematiku, tekstove, poetiku, mi smo shvatili da je upravo to ona vrsta muzike koja nama nedostaje i koja bi u Srbiji bila sjajna, ako bi takva scena kod nas postojala. Dakle, scena koja se nadovezuje na taj slobodarski rokenrol duh koji je začet na zapadu, a koji istovremeno počiva dubinski na narodnoj poetici, na sopstvenom jeziku, na dugoj pesničkoj tradiciji i koja vodi poreklo od samog Puškina kod vas, a naravno kod nas ima svoje korene.

Međutim, već koliko godina tvrde da je rok mrtav...

- Lešek Kovakovski, poljsko-američki filozof je jednom prilikom rekao da je filozofija preživela svoju smrt tako što je o njoj filozofirala. Za rokenrol se može, pogotovo u Rusiji, reći da je on preživeo svoju smrt tako što je o njoj uporno pevao. I to se naročito vidi kod pesme Borisa Grebenščikova, takođe jednog od naših apsolutno omiljenih autora, koja se zove upravo ``Rokenrol je mrtav, a ja sam još živ``. Ta pesma odlično ilustruje specifiku ruskog roka i to njihovo stalno tematizovanje šta je sam rok, šta je ta muzika, šta su njeni zadaci, kako bi ona trebala da doprinosi kulturi, i ta vrsta živog interesovanja za svoju sopstvenu sudbinu se nije nimalo izgubila. Savremeni autori i dalje je drže, jer ta pesma „Rokenrol je mrtav“ ima već neko vreme. Kao što je i sam Grebenščikov još uvek živ, tako je i veoma stvaralači živ. Tako da ja mislim da ruska umetnička praksa rok muzike to više nego jasno demantuje.

Radio Moskva može da se lati i ozbiljnog Pisma Vladimira Visockog i alkohimnu grupe Akvarijum,  pesmu u keltskom stilu Nosi čaše na sto. To je verovatno jedina grupa u svetu u kojoj havajska gitara ukulele vrši funkciju balalajke. Momci se nadaju da će svojim stvaralaštvom oni jednom provocirati novi talas rok-muzike u Srbiji. Zašto da ne, jer Radio Moskva je čitav kulturni projekat: na jutubu je video sa nastupa, grupa je na fejsbuku, gde ljudi ostavljaju komentare o grupama koje su im se dopale. Uz to, tu je i prosvetiteljski zadatak...

- Izradnja repertoara je koncepirana u nekoliko faza: upoznavanje domaće publike sa ruskom zvukom. I to je ono na čemu trenutno najviše radimo. I mi tu imamo otprilike neku polovinu neophodnog pripremljenog repertoara. To je neki dvadesetak pesama koje su namenjene domaćoj publici koja treba da prepozna i čuje ruski rok u nekoliko prilagođenom našem, da kažemo, malo balkanskom senzibilitetu. Sa druge strane, mi paralelno polako počinjemo sa drugim delom projekta, a to je prevođenje poznatih ruskih pesama - kod kojih je to moguće - ruskih rok pesama na srbski jezik i njihovo izvođenje u srbskim prevodima kako bi i poetski sadržaj bio dostupan.

Ne može se reći da u Srbiji nema muzike na ruskom. Po rečima Nikole Tanasića, ovde su prilično poznati adepti folka, na primer grupa Meljnica, kao i huligani i psovači iz rok-grupacije Lenjingrad.

Još jedna članica grupe Radio Moskva, violinistkinja i pevačica Zvezdana Kuzmanović je rusku muziku zavolela zahvaljujući prijateljima – i ne samo rok. Njena omiljena grupa je akustični rege-duet Pjatnjica, koji se nažalost već rasformirao. Da pornikne u suštinu njihovih tekstova, što iskreno govoreći ni Rusima nije lako, ona je morala da usavrši svoj ruski. A Zvezdani se Pjatnjica dopala zbog živosti i neposrednosti.

- S obzirom da se ja bavim klasičnom muzikom, ja nisam navikla i ne volim u stvari da čujem taj sintetički zvuk niti bilo kakav neprirodan zvuk. Znači, u redu je i da neka nota bude pogrešna, ali dok je ipak sve to prirodno, to je u stvari samo lepota muzika. Zar ne?

Jezička barijera ne treba da bude prepreka na putu ka muzici, smatra Zvezdana.

- Mislim da jezik ne bi trebalo da bude prepreka u slušanju muzike. Kakve to veze ima? Kakve veze ima slušanje muzike i melodija i jednostavno sviranje sa tekstom? Zato mi i pokušavamo da promovišemo, da prosto prenesemo pozitivnu atmosferu ruske muzike i taj ceo duh ruske muzike da prenesemo ljudima, i da oni pređu preko te jezičke barijere. Da ne slušaju ruski rok zato što razumeju ili ne razumeju ruski nego jednostavno da slušaju zato što on ima dušu.

Jedna od omiljenih tačaka grupe Radio Moskva jeste Mećava peterburške rok-grupe DDT.

- Ljudi koji su slušali muziku koju mi sviramo, generalno su baš oduševljeni tom pesmom i onda svi su kao: „Jao, ruska muzika“, znaju tu ponešto i onda ono „ti budeš vjećno samnoj“ i onda kad krene .... A i meni je isto, da kažem omiljena...

Timofej Aleksejev, Vesna Semičastnova,