Београдска група Радио Москва. Часови руског

Да ли су захвална ствар ковер-верзије? Јесу. Да размислимо: зар није Елвисова песма "Always on my mind" постала ново ремек-дело у извођењу Пет Шоп Бојса, а зар није доспела међу десет песама уз које најчешће плачу мушкарци Принсова "Nothing Compares 2U" у преосмишљавању Шинеад О Конор? Па и на крају крајева, Пинк Флојд је благословио групу Брит Флојд на извођење сопствених хитова.

Наш данашњи гост, београдска група Радио Москва, заузима посебно место, јер овај колектив је главни балкански стручњак за руски рок. Њихове кавер-верзије песама култних руских група као што су ДДТ, Кино, Машина времењи, као прво, добре су саме по себи, а као друго упознају слушаоце са читавим слојем светске рок-културе који, руку на срце, није баш познат у савременој Србији.

Ево како је Радио Москва запалила Ватру, чувену песму о надахнућу коју је компоновала група Машина времењи. Емитујемо концертни снимак, и не можемо да не истакнемо да руководиоцу групе Николи Танасићу одлично полази за руком да копира чак вокални манир лидера Машине времењи Андреја Макаревича.

Идеја да формира групу Радио Москва појавила се код Николе Танасића и његових пријатеља када су ишли у Прву београдску гимназију. Никола је својевремено запамтио речи из култрног руског филма Брат-2 где главни јунак говори својој девојци, поп-певачици да је све то глупост, а ДДТ, Кино, Вјачеслав Бутусов су права музика. На крају је Никола замолио оца да му довезе са службеног пута у Русију неколико дискова са руским роком.

- И када смо ми чули музику, пошто смо учили руски језик у гимназији, чули тематику, текстове, поетику, ми смо схватили да је управо то она врста музике која нама недостаје и која би у Србији била сјајна, ако би таква сцена код нас постојала. Дакле, сцена која се надовезује на тај слободарски рокенрол дух који је зачет на западу, а који истовремено почива дубински на народној поетици, на сопственом језику, на дугој песничкој традицији и која води порекло од самог Пушкина код вас, а наравно код нас има своје корене.

Међутим, већ колико година тврде да је рок мртав...

- Лешек Коваковски, пољско-амерички филозоф је једном приликом рекао да је филозофија преживела своју смрт тако што је о њој филозофирала. За рокенрол се може, поготово у Русији, рећи да је он преживео своју смрт тако што је о њој упорно певао. И то се нарочито види код песме Бориса Гребеншчикова, такође једног од наших апсолутно омиљених аутора, која се зове управо ``Рокенрол је мртав, а ја сам још жив``. Та песма одлично илуструје специфику руског рока и то њихово стално тематизовање шта је сам рок, шта је та музика, шта су њени задаци, како би она требала да доприноси култури, и та врста живог интересовања за своју сопствену судбину се није нимало изгубила. Савремени аутори и даље је држе, јер та песма „Рокенрол је мртав“ има већ неко време. Као што је и сам Гребеншчиков још увек жив, тако је и веома стваралачи жив. Тако да ја мислим да руска уметничка пракса рок музике то више него јасно демантује.

Радио Москва може да се лати и озбиљног Писма Владимира Висоцког и алкохимну групе Акваријум,  песму у келтском стилу Носи чаше на сто. То је вероватно једина група у свету у којој хавајска гитара укулеле врши функцију балалајке. Момци се надају да ће својим стваралаштвом они једном провоцирати нови талас рок-музике у Србији. Зашто да не, јер Радио Москва је читав културни пројекат: на јутубу је видео са наступа, група је на фејсбуку, где људи остављају коментаре о групама које су им се допале. Уз то, ту је и просветитељски задатак...

- Израдња репертоара је концепирана у неколико фаза: упознавање домаће публике са руском звуком. И то је оно на чему тренутно највише радимо. И ми ту имамо отприлике неку половину неопходног припремљеног репертоара. То је неки двадесетак песама које су намењене домаћој публици која треба да препозна и чује руски рок у неколико прилагођеном нашем, да кажемо, мало балканском сензибилитету. Са друге стране, ми паралелно полако почињемо са другим делом пројекта, а то је превођење познатих руских песама - код којих је то могуће - руских рок песама на србски језик и њихово извођење у србским преводима како би и поетски садржај био доступан.

Не може се рећи да у Србији нема музике на руском. По речима Николе Танасића, овде су прилично познати адепти фолка, на пример група Мељница, као и хулигани и псовачи из рок-групације Лењинград.

Још једна чланица групе Радио Москва, виолинисткиња и певачица Звездана Кузмановић је руску музику заволела захваљујући пријатељима – и не само рок. Њена омиљена група је акустични реге-дует Пјатњица, који се нажалост већ расформирао. Да порникне у суштину њихових текстова, што искрено говорећи ни Русима није лако, она је морала да усаврши свој руски. А Звездани се Пјатњица допала због живости и непосредности.

- С обзиром да се ја бавим класичном музиком, ја нисам навикла и не волим у ствари да чујем тај синтетички звук нити било какав неприродан звук. Значи, у реду је и да нека нота буде погрешна, али док је ипак све то природно, то је у ствари само лепота музика. Зар не?

Језичка баријера не треба да буде препрека на путу ка музици, сматра Звездана.

- Мислим да језик не би требало да буде препрека у слушању музике. Какве то везе има? Какве везе има слушање музике и мелодија и једноставно свирање са текстом? Зато ми и покушавамо да промовишемо, да просто пренесемо позитивну атмосферу руске музике и тај цео дух руске музике да пренесемо људима, и да они пређу преко те језичке баријере. Да не слушају руски рок зато што разумеју или не разумеју руски него једноставно да слушају зато што он има душу.

Једна од омиљених тачака групе Радио Москва јесте Мећава петербуршке рок-групе ДДТ.

- Људи који су слушали музику коју ми свирамо, генерално су баш одушевљени том песмом и онда сви су као: „Јао, руска музика“, знају ту понешто и онда оно „ти будеш вјећно самној“ и онда кад крене .... А и мени је исто, да кажем омиљена...

Тимофеј Алексејев, Весна Семичастнова,