Odgovornost za tuđe zatvore?

Evropski parlament proglsio je lov na tajne zatvore Cije. On je već zahtevao od zemalja Istoče Evrope da razotkrije odgovarajuće informacije. Vlade su ostale nezadovoljne ovim zahtevom tobože zato što će javna diskusija omesti kvalitetno sprovođenje istrage. A po mišljenju eksperata, evropljani se prosto plaše za svoju reputaciju na međunarodnoj sceni.

13.09.2012. god.

Skandal oko tajnih zatvora Cije na teritoriji Istočne Evrope razbuktao se sredinom 2000-ih godina. Tada su kolale glasine da uhapšene teroriste i njihove saučesnike drže i čka muče u Poljskoj, Litvaniji i Rumuniji, da između tih zemalja lete vazdušni zatvori SAD, a druge evropske države, među njima Nemačka, Velika Britanija i Španija, pomažu da se prebacuju zatvorenici. Evropski parlament je formirao specijalnu komisiju za istragu. Predsednik SAD Džordž Buš mlađi priznao je da tajni zatvori u inostranstvu postoje. I na tome se sve završilo, pri tome svi razgovori su bili vešto prekinuti, da mnogi eksperti nisu računali na novo razmatranje ovog skandala. Zato aktualno aktiviziranje Evropskog parlamenta deluje vrlo čudno, smatra ekspert Međunarodnog instituta za humanitarno-politička istraživanja Vladimir Bruter.

Košarić Aleksandar

Prema mom mišljenju, tema američkih zatvora je zastarela, i danas ni za koga nije aktualna i ostaje predmet unutrašnje rasprave za svaku od ove tri zemlje. Vlasti Rumunije do danas to poriču, predsednik Litvanije govori da su možda oni postojali, ali da on o tome ništa ne zna. Što se tiče Poljske, aktualno rukovodstvo indirektno potvrđuje da je to bilo tako, ali ne daje nikakve informacije, makar iz tog razloga što ne želi da se svađa sa opozicijom.
U tom kontekstu oživljavanje Evroparlamenta deluje ne samo čudno, već i sumnjivo. Nije isključeno da je novi talas skandala oko tajnih zatvora vezan za promenu u unutrašnjoj politici tih zemalja. Na primer, u Rumuniji do 2013. godine, posle narednih parlamentarnih izbora, najverovatnije će biti nova vlada. Ovaj skandal može da bude jedna od poluga uticaja, smatra Vladimir Bruter.
Moguće da je ova priča podsećanje Rumunije na to da ona ima iza sebe toliko mnogo grehova, da ako ne bude sarađivala sa evropskom komisijom za otkrivanje zatovra, imaće ne jedan problem u odnosima sa EU, sa kojom i tako ima mnogo problema. Između ostalog stupanje u Šengen.
Slična situacija je i sa Poljskom. I tu se ne može zaboraviti da je bukvalno pre nedelju dana Amerika skrenula pažnju sa svojih specijalnih službi koje su se teretile za primenu žestokih metoda isleđivanja u tajnim zatvorima, između ostalog i u Evropi. Slučaj započet po specijalnom nalogu generalnog tužioca Ministarstvo pravde je zatvorili zato što su postojeći dokazi bili nedovoljni za sastavljanje osnovane optužnice, stoji u pismenoj izjavi resora.

Izvor
Glas Rusije

Povezane teme
EU Parlament
CIA
USA

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

DATA CENTRI ZA VEšTAčKU INTELIGENCIJU SE SELE U ORBITU ZEMLJE

Dok svetske tehnološke kompanije širom sveta ulažu milijarde dolara u razvoj veštačke inteligencije, sve veća potrošnja električne energije i problemi sa hlađenjem navode industriju da razmatr...

VEšTAčKA INTELIGENCIJA ZAHTEVA POTPUNO NOVE ELEKTRANE - MOžDA čAK I NUKLEARNE

Veštačka inteligencija postaje jedan od najvećih novih potrošača električne energije u svetu, dok rastuća potreba za obradom ogromnih količina podataka tera tehnološke kompanije da grade sve veće i energetski...

Ruski pandan \"Starlinku\": Lansirano 16 satelita, korak ka stvaranju komunikacionog servisa u orbiti

Rok za početak pružanja komercijalne širokopojasne satelitske usluge prenosa podataka zasnovane na konstelaciji u niskoj orbiti je 2027. godina...

OD GODINA DO SAMO NEKOLIKO MESECI ZA NOVE LEKOVE

Razvoj veštačke inteligencije korenito je promenio pristup farmakologije i razvoju novih lekova, skraćujući tako istraživanja koja su trajala godinama na samo nekoliko meseci. To se naročtio odnosi na različite...