Globalno zagrevanje – to je skoro kao biti li ne biti

Krajem novembra u glavnom gradu Katara, gradu Dohi, biće otvorena konferencija UN za promene klime. Globalno zagrevanje se nastavlja, i kako da se zaustavi, niko ne zna. Pri tome među naučnicima postoje prostalice ideje da uopšte ne treba boriti se protiv zagrevanja. Svoje mišljenje o razmerama problema za Glas Rusije izneli su eksperti, koji su dobro upoznati sa hirovima prirode.

- Glbalno zagrevanje je izazvano ugljen-dioksidom. To je produkt životne delatnosti čoveka, koji se u ogromnim količinama izbacuje u Zemljinu atmosferu. Istovremeno, postoji mišljenje da čovek u principu nije u stanju da radikalno utiče na klimu planete. I svi razgovori o zagrevanju su zavera paničara, političara i industrijalaca.

Na pitanje o uticaju izabcivanja ugljen-dioksida u atmosferu može da se odgovori: „da, utiče“ i „ne, ne utiče“, istakao je u intervjuu za Glas Rusije rukovodilac naučno-istraživačke laboratorije za globalne probleme energetike Moskovskog energetskog instituta profesor Vladimir Klimenko.

- Zamislite da su se poslednjih 15 godina zagađenja u svetu uvečala za jedno 20%, a temperatura je pala. Šta iz toga sledi? Da zagađenje neće uticati na temperaturu? Ne, ne sledi. Da li postoji globalno zagrevanje uopšte? Da, postoji. Da li će se ono nadalje nastaviti? Nastaviće se. Da li je opasno po svetsku civlizaciju? Da, opasno je ako ne pođe za rukom da se ovo globalno zagrevanje zadrži u granicama od otprilike jedan stepen od savremenog nivoa.

Do nedavno protiv globalnog zagrevanja i drugih promena klime pokušavali su da se bore ograničavajući izbacivanja ugljen-dioksida u raznim industrijskim preduzećima. Broba se vodila u okviru konvencije UN o promeni klime i pratećih ograničavajućih sporazuma. Ovih ograničenja je očigledno bilo nedovoljno. Uz to osnovi proizvođači ugljen-dioksida – Kina, Indija i uglavnom SAD, nikakve obaveze u pogledu klimatskih sporazuma nisu preuzimali na sebe iz čisto ekonomskih razloga. I tako ne polazi za rukom da se smanji izbacivanje ugljen-dioksida.

Sada naučnici predlažu da se od ugljen-dioksida spasemo neposredno u atmosferi ili jednostavno da prekrijemo Zemlju od viška sunčevih zraka. Ipak posledice intervenisanja čoveka u prirodnu sintezu su nepredvidive, rekao je za Glas Rusije rukovodilac programa Klima i energetika Fonda za divlju prirodu Aleksej Kokorin.

- Teorijski moguće je čak loviti ugljen-dioksid iz atmosfere, takva tehnologija postoji, i pumpati, na primer, pod zemlju. Neki govore da se može pumpati u dubine okeana. Pitanje je u tome da je danas jeftnije pozabaviti se energetskim snabdevanjem, energetskom efikasnošću i razvojem obnovive energetike. Sa druge, strane, postoje teorijske mogućnosti da se direktno utiče na klimu, na primer pomoću sulfatnog ekrana. Ali ove stvari su vrlo opasne. Zato što, recimo, kompjuterski modeli, proračuni pokazuju da možemo da se skotrljamo u neke nagle promene klime ako počnemo da radimo nešto poput sulfatnog ekrana, i da nastupi ledeno doba.

Vladimir Klimenko postavlja retoričko pitanje: a treba li se uopšte boriti protiv globalnog zagrevanja?

Po mišljenju Klimenka, ako za veći deo Rusije, na primer, povećanje temperature na planeti može da ima čak niz pozitivnih posledica, za mnoge zemlje Afrike i ostrvske države u Tihom okeanu klimatske promene će biti fatalne. O nekim negativnim ili pozitivnim posledicama globalnog zagrevanja ima smisla govoriti samo u konkretnom geografskom aspektu. Kod nas u centru Moskve, na primer, već je protutnjao prvi sneg, mada oktobar još nije prošao.