Глобално загревање – то је скоро као бити ли не бити

Крајем новембра у главном граду Катара, граду Дохи, биће отворена конференција УН за промене климе. Глобално загревање се наставља, и како да се заустави, нико не зна. При томе међу научницима постоје просталице идеје да уопште не треба борити се против загревања. Своје мишљење о размерама проблема за Глас Русије изнели су експерти, који су добро упознати са хировима природе.

- Глбално загревање је изазвано угљен-диоксидом. То је продукт животне делатности човека, који се у огромним количинама избацује у Земљину атмосферу. Истовремено, постоји мишљење да човек у принципу није у стању да радикално утиче на климу планете. И сви разговори о загревању су завера паничара, политичара и индустријалаца.

На питање о утицају изабцивања угљен-диоксида у атмосферу може да се одговори: „да, утиче“ и „не, не утиче“, истакао је у интервјуу за Глас Русије руководилац научно-истраживачке лабораторије за глобалне проблеме енергетике Московског енергетског института професор Владимир Клименко.

- Замислите да су се последњих 15 година загађења у свету увечала за једно 20%, а температура је пала. Шта из тога следи? Да загађење неће утицати на температуру? Не, не следи. Да ли постоји глобално загревање уопште? Да, постоји. Да ли ће се оно надаље наставити? Наставиће се. Да ли је опасно по светску цивлизацију? Да, опасно је ако не пође за руком да се ово глобално загревање задржи у границама од отприлике један степен од савременог нивоа.

До недавно против глобалног загревања и других промена климе покушавали су да се боре ограничавајући избацивања угљен-диоксида у разним индустријским предузећима. Броба се водила у оквиру конвенције УН о промени климе и пратећих ограничавајућих споразума. Ових ограничења је очигледно било недовољно. Уз то основи произвођачи угљен-диоксида – Кина, Индија и углавном САД, никакве обавезе у погледу климатских споразума нису преузимали на себе из чисто економских разлога. И тако не полази за руком да се смањи избацивање угљен-диоксида.

Сада научници предлажу да се од угљен-диоксида спасемо непосредно у атмосфери или једноставно да прекријемо Земљу од вишка сунчевих зрака. Ипак последице интервенисања човека у природну синтезу су непредвидиве, рекао је за Глас Русије руководилац програма Клима и енергетика Фонда за дивљу природу Алексеј Кокорин.

- Теоријски могуће је чак ловити угљен-диоксид из атмосфере, таква технологија постоји, и пумпати, на пример, под земљу. Неки говоре да се може пумпати у дубине океана. Питање је у томе да је данас јефтније позабавити се енергетским снабдевањем, енергетском ефикасношћу и развојем обновиве енергетике. Са друге, стране, постоје теоријске могућности да се директно утиче на климу, на пример помоћу сулфатног екрана. Али ове ствари су врло опасне. Зато што, рецимо, компјутерски модели, прорачуни показују да можемо да се скотрљамо у неке нагле промене климе ако почнемо да радимо нешто попут сулфатног екрана, и да наступи ледено доба.

Владимир Клименко поставља реторичко питање: а треба ли се уопште борити против глобалног загревања?

По мишљењу Клименка, ако за већи део Русије, на пример, повећање температуре на планети може да има чак низ позитивних последица, за многе земље Африке и острвске државе у Тихом океану климатске промене ће бити фаталне. О неким негативним или позитивним последицама глобалног загревања има смисла говорити само у конкретном географском аспекту. Код нас у центру Москве, на пример, већ је протутњао први снег, мада октобар још није прошао.