Други живот музеја

Престонички музеји 2013. годне ће закорачити у регионе. Сада Министарство културе покушава да формира покретни фонд за изложбе у провинцији. Годишње ће бити одржавано до 80 изложби. Експанзија музеја у регионе је оваплоћење мајског указа председника Владимира Путина.

По провинцији ће сваке гоидне путовати око 300 експоната водећих руских музеја, изјавило је Министарство културе. То значи 50-80 покретних изложби годишње. Њихов састав из године у годину ће се мењати. Сада предстоји да се одговори на главно питање – које експонате су музејски радници спремни да представе за пројекат? За сада представници најбољих престоничких и петербуршких музеја одбијају да коментаришу – изгледа да се налазе у ставу ишчекивања.

Сличне путујуће изложбе већ практикују неки музеји. На пример, Државни Бородински војно-историјски музеј. У годишњици 200 година Отаџинбског рата 1812. године он је понудио мобилну изложбу са сликарством, графиком и са опремом руских у француских војника. Па и музејски гиганти – Третјаковска галерија и Ермитаж – с времена на време такође одлазе у провинцију са изложбама.

Од Москве од марта до јула протекла је једна од великих страних покретних изложби – Гениј да Винчи. То је очигледна енциклопедија научних и уметничких открића титана Ренесансе. На њој су приказани и узорци технике коју су они конструисали – на рпимер, древне претече савременог тенка. Изложбу је организовала међународна компанија Гранд Егзибишнс. Гениј да Винчи је посетио и Санкт-Петербруг, а сада путује у Казањ.

Јасно је да редовни одлазак најбољих руских музеја у народ много кошта. Сумарна цена једне покретне изложбе у привинцији се процењује на 5-10 милиона рубаља.

Само осигурање експоната из фондова, на пример Третјаковске галерије или Ермитажа, то је већ 1,5-3 милиона рубаља, говори извршни директор Руског комитета Међународног савета музеја Афанасиј Гнедовски. Кошта и превоз ремек-дела – јер за сваки треба направити посебан контејнер, што није јефтино. Па и монтажа изложбе значи новац.

Међутим, ко финансира пројекат за сада је нејасно, примећује Афанасиј Гнедовски.

- Историчар уметности Олга Бабанова подвлачи да пројекат треба популаризовати у медијима. Изложба експоната из престоничких музеја елитарна је ствар, која захтева припрему за перцепцију. Ове изложбе не могу да привуку милионе посетилаца. Тако да ако пројекат не добије добру информациону подршку, он може да буде губитнички за државу.

Који ће музеји представити експонате за сада се не зна. Музејски радници не журе да одговоре. Није искључено да ће покретне изложбе бити минималистичке, а то значи не превише скупе, смтра заменик гералног директора Државног изложбеног музејског центра РОСИЗО Александар Сисојенко.

Председник је у мајском указу поставио још један задатак: да се до 2018. године направи 27 виртуелних музеја.

Овај задатак није тако сложен, убеђени су експерти. Већи део руских музеја сада је у стању да прави добре ИТ-системе уз коришћење могућности слика из база података.

Водећи музеји су се утврдили у виртуелном простору још 2000-их година. Пионири су били Руски музеј и Ермитаж. Државни руски музеј је међу првима поставио интерактивне мониторе, а ризница Јекатерине Велике – Ермитаж, направио је виртуалне екскурзије. И Третјаковка је направила дигиталну колекцију.

Музеј ликовних уметности Пушкин ове године, поводом сопствене стогодишњице, обновио је свој Итнернет-портал. Тамо има информација на 8 језика, представљене су слике главних ремек-дела музеја и коментари уз њих. Слике се могу увећати и погледати у детаљима.

Музеји су врло покретна форма која се мења заједно са публиком, говори професор, историчар уметности Московског хуманитарног универзитета Ана Костина. Данас музеји нуде много иновација: фестивале, медијатеке, стваралачке сусрете. Пример томе је музички фестивал Децембарске вечери у Музеју Пушкин, којем је више од 30 година и који се и даље развија. Још један пример је мајски пројекат Ноћ музеја, када у читавој земљи река посетилаца иде у музеје до касно у ноћ. Ова романтична акција је привукла доста омладине.

Русија је музејска земља, код нас су традиције меценатске подршке постајале пре револуције, истакао је у интервјуу за Глас Русије директор Централног дома уметника Василиј Бичков. Тако да је још један задатак који је поставио Владимир Путин - удвостручење броја изложбених пројеката до 2018. године остварљив.

Од 1. јануара наредне године у животу музеја ће се појавити још једна новина – они ће продужити радно време радним данима. Тако ће више људи моћи да види музејске ризнице.