Internet: koga traži Veliki brat?

Po mišljenju lista Vašington post, Kremlj pooštrava svoju stegu na ruskom Internetu, zato što je to jedina platforma u Rusiji gde mogu da se čuju nezavisni glasovi. Ipak, kritika uvođenja ograničenja na ruskom prostoru Intrneta izgleda smešno, bar iz tog razloga što su na Zapadu slobodu na Internetu prvi put pokušale da ograniče još 1996. upravo SAD.

Prvo su američki roditelji, psiholozi i nastavnici izražavali bojazan da nepristojan sadržaj mnogih sajtova može da nanese štetu deci. 1996. godine u američkom Kongresu bio je razrađen Akt o normama pristojnosti u telekomunikacijama, koji je zabranjivao da se na Internetu objavljuju materijali uvredljivog ili nepristojnog karktera. Kada se ispostavilo da akt protivreči Prvoj popravci američkog Ustava, njegovo važenje je bilo obustavljeno.

Danas sve države u izvesnoj meri filtriraju informacione tokove na Interentu. I to je opravdano, pošto on može da bude ne samo popularizator pornografije i narkotika, već i snažno ideološko oružje i platforma ekstremizma. To su dokazali primeri arapskog proleća.

Svi su jednodušni povodom zabrane rasprostiranja dečije pornografije na Internetu. Ostala raznovrsnost sadržaja odražava, kako se obično smatra, slobodu govora i slobodu mišljenja. Nemački aktivista, glavni urednik bloga Netzpolitik.org Markus Bekedalj ubeđen je da u pogledu Interneta sve vlasti treba da se rukovode Opštom deklaracijom o ljudskim pravima.

- Deklaraciju o ljudskim pravima su potpisale mnoge države. Isti principi treba da deluju u digitalnom prostoru. U praksi kontrola korisnika samo jača, što povređuje njihova prava na slobodu govora i slobodu okupljanja. Stalno se pojavljuju nove poluge kontrole i čak cenzure koje ogrničavaju slobodu informisanja.

Eksperti iz Open Net Initiative razradili su klasifikaciju nivoa kontrole Interneta na osnovu političke karte sveta. Rejting svestrane filtracije Interneta predvodi Kina. Iza nje, uzimajući u obzir tehničke mogućnosti, slede Iran, Uzbekistan, Sirija, Vijetnam, Kuba i Severna Koreja, u kojoj je svega nekoliko hiljada korisnika. SAD, Francuska, Velika Britanija i Nemačka čine kategoriju zemalja sa nominalnim nivoom filtarcije. Rusija i Belorusija su ušle u grupu zemalja sa indirektnom filtracijom.

Još 2004. godine nevelika američka kompnija MetaKarta je pristupila radu na formiranju softvera koji bi omogućio da se prati gde se nalaze autori bilo kojih elektronskih dokumenata. Finasira projekat Agencija perspektivnih odbrambenih razrada – faktički, ekspozitura Pentagona. Slične razrade se vode i u mnogim zemljama Evrope, primetio je u intervjuu za Glas Rusije glavni urednik lista Nacionalna odbrana Igor Korotčenko:

- Na primer, ista ta Švedska: tamo se pod kontrolom specijalnih službi faktički nalazi čitava elektronska prepiska građana, čitav ulazni i izlazni saobraćaj, koji ide preko švedskih provajdera i švedskih telekomunikacionih sistema. U SAD to deluje već odavno, i u celini to je globalni sistem elektornske kontrole, kada Veliki brat ne spava, već posmatra. Zato bilo koji tragovi aktivnosti na Intrenretu se fiksiraju, i što je najvažnije vezuju se za konkretnog korisnika. Anonimnosti nema i neće biti. I u celini treba ne samo da gledamo šta se tamo dešava, već da aktivno koristimo njihove sopstvene pravne i tehnološke razrade u skladu sa našim uslovima.

Po mišljenju eksperata, ruske vlasti na sistemskom nivou još nisu spoznale svu širinu mogućnosti zapadnih zemalja u manipulisanju društveno-političkim procesima u Rusiji pomoću interneta. Kina, na primer, sve ove rizike ocenila je odavno i vrlo uspešno se osigurala. Između ostalog Bil Gejts je ubeđen da je nemoguće kontrolisati Internet.