Nirnberg-1945: bez zastarevanja

Pre 67 godina, 20. novembra 1945. godine u Dvorcu pravosuđa u Nirnbergu otvoreno je prvo zasedanje Međunarodnog vojnog tribunala koji su formirale države pobednice nad glavnim ratnim zločincima fašističke Nemačke. Proces je trajao do 1. oktobra 1946. godine. Ova stranica istorije ostaje otvorena do danas.

Istorijskom značaju Nirnberškog procesa, događajima tih godina posvećeno je mnoštvo sećanja, knjiga, filmova i naučnih istraživanja. Treba podsetiti, moguće na jedan sud koji se pojavio posle procesa – optužbe na račun organizatora: to je tobože sud pobednika, obračun sa pobeđenima. Kako podvlače istoričari, u Nirnbergu je održan zaista „sud naroda“. Na njemu su bile poštovane sve pravne garancije za optužene. I svih 403 zasedanja bilo je otvoreno – ukupno je za sudnicu bilo izdato oko 60 000 propusnica.

Odluke Međunarodnog tribunala koji je osudio ne samo nacističke poglavare, već i objavio zločinačkim organizacije koje su oni stvorili, u prvom redu bile su važne za same Nemce. Upravo ovaj aspekt podvukao je u razgovoru za Glas Rusije nemački istoričar, rukovodilac projekata Fonda Bertelsman Hauke Hartman.

- One su bile neverovatno važne za one koji su osetili na sebi sve užase nacističog režima. Posle Nirnberga oni su videli da postoji takav pojam kao što je međunarodna pravda. Važne su bile i za one koji su prećutno ili otvoreno podržavali nacistički režim. Ovim ljudima je postalo jasno da će krivci za zločine realno biti kažnjeni. Uopšte, tada je prvi put ušlo u praksu to što danas počinje da stiče formu međunarodno-pravnih obavezujućih normi.

Nemački istoričar ima u vidu takve pravne institucije kao što su, recimo, Međunarodni krivični sud u Hagu, ili Međunarodni tribunal za bivšu Jugoslaviju. Istina, mišljenja eksperata povodom tih struktura su nejednoznačna. Glavni naučni saradnik Instituta za međunarodnu ekonimiju i međunarodne odnose, akademik, doktor istorijskih nauka Aleksej Arbatov vidi u nizu slučajeva dvostruke standarde.

- Sada nema masovnih primera genocida ili masovnih ratova. Ali postoje mnogobrojni lokalni konflikti. Ovde na sve strane ima zločina protiv čovečnosti. I u vezi sa tim niko ne treba da zaboravlja lekcije Nirnberškog procesa. Tu su neprihvatljivi dvostruki standardi kao što se to dešava sa bivšom Jugoslavijom. Na odgovornost se pozivaju ulgavnom prestavnici srpske strane. Dvostruki standardi su ovde očigledni, što je podsticanje zločinaca u novim konfliktima.

Događaji, čak tako važni kao Nirnberški proces, odlaze u istoriju, ali njegove pouke ostaju aktuelne i danas, rezimira Aleksej Arbatov. I vreme samo potvrđuje ispravnost ovih reči.