Нирнберг-1945: без застаревања

Пре 67 година, 20. новембра 1945. године у Дворцу правосуђа у Нирнбергу отворено је прво заседање Међународног војног трибунала који су формирале државе победнице над главним ратним злочинцима фашистичке Немачке. Процес је трајао до 1. октобра 1946. године. Ова страница историје остаје отворена до данас.

Историјском значају Нирнбершког процеса, догађајима тих година посвећено је мноштво сећања, књига, филмова и научних истраживања. Треба подсетити, могуће на један суд који се појавио после процеса – оптужбе на рачун организатора: то је тобоже суд победника, обрачун са побеђенима. Како подвлаче историчари, у Нирнбергу је одржан заиста „суд народа“. На њему су биле поштоване све правне гаранције за оптужене. И свих 403 заседања било је отворено – укупно је за судницу било издато око 60 000 пропусница.

Одлуке Међународног трибунала који је осудио не само нацистичке поглаваре, већ и објавио злочиначким организације које су они створили, у првом реду биле су важне за саме Немце. Управо овај аспект подвукао је у разговору за Глас Русије немачки историчар, руководилац пројеката Фонда Бертелсман Хауке Хартман.

- Оне су биле невероватно важне за оне који су осетили на себи све ужасе нацистичог режима. После Нирнберга они су видели да постоји такав појам као што је међународна правда. Важне су биле и за оне који су прећутно или отворено подржавали нацистички режим. Овим људима је постало јасно да ће кривци за злочине реално бити кажњени. Уопште, тада је први пут ушло у праксу то што данас почиње да стиче форму међународно-правних обавезујућих норми.

Немачки историчар има у виду такве правне институције као што су, рецимо, Међународни кривични суд у Хагу, или Међународни трибунал за бившу Југославију. Истина, мишљења експерата поводом тих структура су неједнозначна. Главни научни сарадник Института за међународну еконимију и међународне односе, академик, доктор историјских наука Алексеј Арбатов види у низу случајева двоструке стандарде.

- Сада нема масовних примера геноцида или масовних ратова. Али постоје многобројни локални конфликти. Овде на све стране има злочина против човечности. И у вези са тим нико не треба да заборавља лекције Нирнбершког процеса. Ту су неприхватљиви двоструки стандарди као што се то дешава са бившом Југославијом. На одговорност се позивају улгавном преставници српске стране. Двоструки стандарди су овде очигледни, што је подстицање злочинаца у новим конфликтима.

Догађаји, чак тако важни као Нирнбершки процес, одлазе у историју, али његове поуке остају актуелне и данас, резимира Алексеј Арбатов. И време само потврђује исправност ових речи.