Blago evropskih antikvara u Moskvi

U Moskvi je otvoren prvi ruski izložbeni sajam antikvarijata, koji je organizovao Centar za lepe umetnosti na Volohonki zajedno s galerijama i muzejima iz inostranstva. Od Rembranta do Pikasa i Marka Šagala, od Pitera Brojgela Mlađeg do Fernanda Boteroa... Moskovljani će moći da vide evropsku, američku i rusku umetnost od XVI veka do naših dana.

Na sajmu nije predstavljen samo antikvarijat. Svoje utiske o izložbi s „Glasom Rusije“ je podelila istoričar umetnosti, šef odelenja za slikarstvo druge polovine XIX i početka HH veka Državne Tretjakovske galerije Galina Čurak.

- Jako je dobro što se pred gledaoce iznosi prilično širok spektar dela koja obuhvataju umetnost od XVIveka do danas. Važno je što se u ovaj međunarodni kontekst uključuju i dela ruskih umetnika. Ovo se ne dešava prvi put, ali to zasad, avaj, nije uobičajena praksa.

Po mišljenju Galine Čurak ruska umetnost nije dovoljno poznata na Zapadu. Ova situacija je nastala odavno i razloga za to ima mnogo.

- Jedan od glavnih razloga je upravo gvozdena zavesa, koja ni ljudima, ni umetničkim delima nije dozvoljavala slobodno kretanje u svetu. I ruska umetnost počinje postepeno da se otkriva zapadnom gledaocu. Iako je na ovoj izložbi odeljak ruske umetnosti prilično skroman po količini i po kvalitetu izabranih dela.

U salama Centra za lepe umetnosti prikazana su dela praktično svih stilova i pravaca i svaki gledalac može za sebe da pronađe nešto zanimljivo.

„Vrlo prijatan utisak ostavljaju stari majstori, - ističe Galina Čurak.

- Ja kao čovek koji se bavi klasičnom umetnošću hotimicie ili nehotice dajem prednost starim majstorima. U ekspoziciji ima prilično mnogo holandskih umetnika iz XVI-XVIIIveka. Piter Brojgel Mlađi, izvanredan rad Lukasa Kranaha „Madona s Mladencem i svetom Katarinom“ su stvari najvišeg, prosto muzejskog nivoa. Mislim da ne poseduje svaki muzej radove takvog kvaliteta. Osim toga, ovde se mogu videti radovi Alekseja Javlenskog – umetnika ruskog porekla, koji ipak podjednako pripada ruskoj i evropskoj školi s početka HH veka, skulpture Aleksandra Arhipenka, Paola Trubeckog... Ovo su umetnici koji su se svojim životom sjedinili s evropskom umetnošću i koji su savremenom svetu otkrili nivo i kvalitet dela ruskih majstora.

Jedan od najupečatljivijih događaja na izložbi predstavljaju radovi Fernanda Botera. Botero je trenutno najpoznatiji i jedan od najskupljih latinoameričkih umetnika svoje generacije. Njegova umetnost, koja ima dubok koren u kolumbijskoj kulturi, izuzetno je popularna u celom svetu. Za njegove slike i skulpture, pune sunčane izražajnosti i dobrodušnog humora danas se bore vodeći muzeji različitih zemalja, njegove skulpture ukrašavaju mnoge evropske gradove. Boterovi radovi izazivaju veliko interesovanje na aukcijama i njihova cena često premašuje milion dolara. U ruskim muzejima postoji samo jedno njegovo delo – „Mrtva priroda s lubenicom“, koje je autor lično poklonio Državnom Ermitažu i koje je izloženo u sali umetnosti Evrope i Amerike HH veka.