Благо европских антиквара у Москви

У Москви је отворен први руски изложбени сајам антикваријата, који је организовао Центар за лепе уметности на Волохонки заједно с галеријама и музејима из иностранства. Од Рембранта до Пикаса и Марка Шагала, од Питера Бројгела Млађег до Фернанда Ботероа... Московљани ће моћи да виде европску, америчку и руску уметност од XVI века до наших дана.

На сајму није представљен само антикваријат. Своје утиске о изложби с „Гласом Русије“ је поделила историчар уметности, шеф оделења за сликарство друге половине XIX и почетка ХХ века Државне Третјаковске галерије Галина Чурак.

- Јако је добро што се пред гледаоце износи прилично широк спектар дела која обухватају уметност од XVIвека до данас. Важно је што се у овај међународни контекст укључују и дела руских уметника. Ово се не дешава први пут, али то засад, авај, није уобичајена пракса.

По мишљењу Галине Чурак руска уметност није довољно позната на Западу. Ова ситуација је настала одавно и разлога за то има много.

- Један од главних разлога је управо гвоздена завеса, која ни људима, ни уметничким делима није дозвољавала слободно кретање у свету. И руска уметност почиње постепено да се открива западном гледаоцу. Иако је на овој изложби одељак руске уметности прилично скроман по количини и по квалитету изабраних дела.

У салама Центра за лепе уметности приказана су дела практично свих стилова и праваца и сваки гледалац може за себе да пронађе нешто занимљиво.

„Врло пријатан утисак остављају стари мајстори, - истиче Галина Чурак.

- Ја као човек који се бави класичном уметношћу хотимицие или нехотице дајем предност старим мајсторима. У експозицији има прилично много холандских уметника из XVI-XVIIIвека. Питер Бројгел Млађи, изванредан рад Лукаса Кранаха „Мадона с Младенцем и светом Катарином“ су ствари највишег, просто музејског нивоа. Мислим да не поседује сваки музеј радове таквог квалитета. Осим тога, овде се могу видети радови Алексеја Јавленског – уметника руског порекла, који ипак подједнако припада руској и европској школи с почетка ХХ века, скулптуре Александра Архипенка, Паола Трубецког... Ово су уметници који су се својим животом сјединили с европском уметношћу и који су савременом свету открили ниво и квалитет дела руских мајстора.

Један од најупечатљивијих догађаја на изложби представљају радови Фернанда Ботера. Ботеро је тренутно најпознатији и један од најскупљих латиноамеричких уметника своје генерације. Његова уметност, која има дубок корен у колумбијској култури, изузетно је популарна у целом свету. За његове слике и скулптуре, пуне сунчане изражајности и добродушног хумора данас се боре водећи музеји различитих земаља, његове скулптуре украшавају многе европске градове. Ботерови радови изазивају велико интересовање на аукцијама и њихова цена често премашује милион долара. У руским музејима постоји само једно његово дело – „Мртва природа с лубеницом“, које је аутор лично поклонио Државном Ермитажу и које је изложено у сали уметности Европе и Америке ХХ века.