U dijalogu sa Iranom neophodno da se ukine opasnost primene sile

Nedavno je svetskoj javnosti bila pružena nada u vezi sa optimizmom redovne sednice MAGATE, čiji inspektori su računali da će posetiti vojnu bazu Parčin u Iranu, gde se, prema glasinama, vodi rad, povezan sa nuklearnim programom. To nije pošlo za rukom.

Posle nedeljne pauze iransko rukovodstvo je izjavilo da će dozvoliti tu posetu, čim se Islamska Republika nađe u bezbednosti od regionalnih opasnosti. Teheran ne precizira o čemu je reč. Verovatno, o opasnosti izraelskog avionskog napada na iranske nuklearne objekte i uvođenju novih sankcija od strane zapadnih zemalja.

Saznalo se da Iran kao da nije ni obećao MAGATE pristup Parčinu. Tobože su reči zvaničnog predstavnika iranskog MSP pogrešno protumačili novinari. Međutim, ni nedavno održana redovna runda pregovora nije vodila napretku po tom pitanju. Sledeći susret je zakazan za 13. januar. Teško da će tamo doći do prodora. Dakle, u skladu sa latinskom krilaticom Si vis pacem para bellum (ako želiš mir, spremi se za rat) treba se pripremiti gorem scenariju.

Ratna mornarica Irana je u petak počela vežbe na zatvaranju Ormuskog moreuza, preko kojeg se održava prevoz 20 odsto svetske izvađene nafte. Američki atomski nosač aviona Džon Stenis, koji se nalazi u Aravijskom moru, u pratnji raketne krstarice Mobajl bej ušao je u Persijski zaliv. Istovremeno se arapske zemlje Persijskog zaliva u okviru učvršćenja kolektivne bezbednosti i zaštite od ekspanzije od strane Irana spremaju za ujedinjenje komande svojih oružanih snaga. I Turska sprema da razmesti na granici sa Sirijom zenitno-raketne komplekse Petriot, a izraelski premijer Binjamin Netanjahu je izjavio da u slučaju ako bude ponovo izabran u januaru 2013. Godine, on će smatrati svojim prvostepenim zadatkom otklanjanje iranske nuklearne i raketne opasnosti.

Tu treba skrenuti pažnju na tesnu vezu između iranskog i sirijskog pitanja. Sredinom nedelje je Iran izjavio da neće dopustiti zapadno mešanje u sirijske poslove. Ustvari je Islamska Republika garantovala režimu Asada vojnu podršku. Sudeći po svemu, Teheran se uzda ne samo u svoje snage, već i u to da Zapad veruje u njegovu snagu. Takve kategorčne tvrdnje, prema mišlenju mnogih eksperata, više podsećaju na ultimatum, što ubrzava tragičan kraj.

Inače, glavni urednik časopisa Rusija u globalnoj politici Fjodor Lukjanov poziva da se situacija ne dramatizuje. Prema njegovom mišlenju, strane nisu spremne da pređu opasnu liniju.

- Pored sve napetosti i značaj sirijskih događaja u 2012. godini, slažem se sa ministrom Lavrovim, koji je rekao da misli da Zapad nema veliku želju da izvrši invaziju u Siriju. Zato sve i dalje traje dok ne dođe do nekih vanrednih događaja (recimo, Bašar Asad poludi i primeni hemisko oružje). Onda bi to bilo povod za rat. Za sada je on svestan toga. Što se tiče Irana, tu su kontradiktorni signali. S jedne strane, u Izraelu se vodi polemika ne po pitanju treba ili ne treba, već kada. Krajem godine je nastao osećaj da i u Americi, i u Izraelu, i u Iranu postoje ljudi, koji su svesni da iz tog ćorsokaka sa stalnim pretnjama ratom mogla bi da izvede samo pogodba između Irana i Izraela. 2013. godine će biti održan važan događaj – izbori u Iranu. U njima neće više da učestvue Mahmud Ahmadinežad, jer nema takvo pravo u skladu sa ustavom. Bilo kako bilo, on je postao famozni simbol konfrontacije. Možda će ta smena omogućiti da se prevrne strana.

Inače je iransko pitanje zašlo u ćorsokak. Eksperiti pozivaju Amerikance da ispolje maksimalnu uzdržanost. Neophodno je prvo da se bar ukine opasnost primene sile. Onda 2013. godina neće postati godinom bliskoistočne apokalipse.