Pesnik i prosvetitelj Maksim Amelin

Arhaista-inovator – tako nazivaju moskovskog pesnika Maksima Amelina. On je novi dobitnik nagrade Aleksandra Solženjicina, koja je uručena u Moskvi 15. maja. Počasnu nagradu Maksim Amelin je dobio za inovatorske oglede koji pomeraju granice i mogućnosti lirske poezije, za razvoj raznolikih tradicija ruskog stiha i za široku prosvetiteljsku delatnost na blago prefinjenoj reči.

Žiri ruske književne nagrade koju je utvrdio još sam Aleksandar Solženjicin pre 15 godina, sada predvodi udovica čuvenog isca. Ali nagradni fond, koa i ranije, čine honorari za izdavanje glavne knjige Solženjicina – romana epopeje Arhipelag GULAG – u raznim zemljama. Pred dodelu nagrade Maksim Amelin je rekao u intervjuu za Glas Rusije:

- Nagrada Solženjicina za mene je velika čast. Kao prvo, sama figura Solženjicina za mene je vrlo važna – on je veliki pisac i mislilac 20. veka. A kao drugo, ova nagrada ima vrlo dobar žiri. On uvek čini neočekivani, nepredvidivi izbor među književnicima, naučnicima. Stati u ovu obziljnu grupu za mene je važno.

Kao dobitnik nagrade Solženjicina, Maksim Amelin je u nizu poznatih ruskih građana kao što su pisci Valentin Rasputin i viktor Astafjev i glumac Jevgenij Mironov. Njegov današnji bagaž je nekoliko poetskih zbirki, između ostalog Hladne ode i nedavna Ulubljeni govor. Govoreći o svom stvaralaštvu, Maksim Amelin primećuje da izvor nadahnuća za njega često postaju pesnički tekstovi prošlosti.

- Postoji filološka tačka gledišta da tekstovi rađaju tekstove, da nije u stvari Ana Petrovna Kern koja je došla Puškinu bila izvor Ja pamtim čudesni trenutak, već tekst Žukovskog čiji citat je legao u osnovu ove pesme. Sa druge strane, skoro sve pesme su vezane za biogarfiju, izvor, apsolutno životan. Stihovi dolaze ili ne dolaze, niko ne zna kada mogu da te sustignu...

Postoji još jedna važna strana delatnosti Maksima Amelina. On je predsednik Ujedinjene humanitarne izdavačke kuće, u kojoj se realizuju projekti vezani po pravilu za poeziju i što je isto tako važno, za prosvetiteljstvo. Maksim je naprimer vratio iz zaborava odličnog ruskog pesnika s početka 20. veka Sergeja Neljdihena, pripremivši za izdavanje njegovu zbirku i dvotomnim izdanjem je podstio na zaboravljenog ruskog klasika 18. veka Aleksandra Sumarokova.

Nagrada Aleksandra Solženjicina je već treća nagrada 43-godišnjem pesniku, prevodiocu i izdavaču Maksimu Amelinu. Da li će ih biti još, ne zna se. Kako kaže Maksim Amelin, svaka knjiga ima svoje nepredvidivo delovanje.

Olga Bugrova,