Vlada koja predtavlja interese američkih obaveštajnih službi

Uticajni nedeljnik Der Spiegel objavio je još jednu porciju otkrića- pripadnici obaveštajne službe SR Nemačke ne samo da su redovno leteli preko okeana kako bi se školovali i povećavali svoje kompetencije u smislu prikupljanja ličnih podataka, već su i sami insistirali na vrlo tesnoj saradnji sa američkim kolegama.

Članovi nemačke vlade ipak tvrde da su o ovome saznali tek iz štampe. Sama Angela Merkel je izjavu ovim povodom dala pred svoj odlazak na odmor u jednu od planina u Južnom Tirolu.

Ali, činjenice neprestano dokazuju da to nije baš tako. Prema tajnim dokumentima, čiju smo sadržinu saznali zahvaljujući Edvardu Snoudenu, nemačka Federalna obaveštajna služba i sama je koristila američki špijunski program na sopstvenoj teritoriji. Pri tome, ispada da su obaveštajne službe SR Nemačke samostalno interpretirale nemačke zakone, sarađujući saSAD.

U vezi sa ovim važno je reći da kontrolu obaveštajne delatnosti, kao i Federlanog resora za zaštitu ustava bi trebalo da vrši sam savezni kancelar. Na taj način, javlja se pitanje - ili je vlada ćutala o tome da je znala o delatnostima obaveštajne službe, ili oni zaista nisu sposobni da ih kontrolišu. Šta god se ispostavi tačnim, ove činjenice nikako ne idu na ruku Angeli Merkel.

Sa jedne strane, podrazumeva se da obaveštajne službe država, šta više članica NATO tesno sarađuju i razmenjuju informacije. Osim toga, za nemačke obeveštajne službe, ta je saradnja veoma zgodna, rekao je u intervjuu za „Glas Rusije“ Hening Rike, stručnjak Nemačkog društva spoljne politike:

- Verujem da je nemačka obaveštajna služba dobila značajnu korist od ove saradnje. Američke obaveštajne agencije, kako se može zaključiti iz objavljenih dokumenata, predavali su svojim nemačkim kolegama prikupljene i analizirane podatke. U ovom slučaju, međutim, Amerikanci nisu objasnili kako i u kojoj meri su oni prikupili ove informacije. Govoreći o mogućnosti postojanja posebnih programa, ja ne vidim tu ništa neobično - to je normalna praksa za obaveštajne saveznike. Ne mogu tačno da sudim o tome, ali mislim da nema potrebe da se grade bilo kakve teorije zavere.

Ali, druga strana pitanja je koliko su ove akcije bile pravno opravdane? Poznato je da je nemačka obaveštajna služba vršila pritisak na vladu i lobirala da se omogući više slobode za prisluškivanje građana. Ovaj zakon u Nemačkoj se zove G-10-Gesetz i vrlo jasno i detaljno reguliše uslove pod kojima je dopušteno prisluškivanje nemačkih građana. Nakon pritiska obaveštajaca, bilo je rešeno da se omogući predaja prikupljenih podataka američkim kolegama. Šta više, u tajnim dokumentima koji su otkriveni javnosti, govori se o fanatizmu nemačkih specijalnih službi i njihovoj privrženosti saradnji sa amerikancima.

Irina Popova,