Amurski tigrovi ostali zadovoljni

Brojnost amurskih tigrova u nacionalnom praku Habarovske pokrajine dostigla je 10 primeraka. To je otprilike tri puta više nego što je bilo pre tri godine prilikom uvođenja projekta Severni tigar, saopštava Amurska filijala Svetskog fonda divlje prirode Rusije.

Prema rezultatima rada bila je doneta odluka da se produži projekat. Ranije je vlada RF utvrdila Strategiju očuvanja retkih i ugrođenih vrsta životinja, biljaka i pečuraka u Rusiji do 2030. godine.

Uvećanje brojnosti amurskih tigorva veliki je uspeh saradnika nacionalnog praka u Habarovskoj pokrajini. U tim mestima živi najsevernija grupacija prugastih mačaka. Do nedavno bilo ih je ukupno najviše 20 primeraka. Zadatak je da se do 2020. u najmanju ruku udvostruči populacija. Uspesi već postoje, primećuje zamenik direktora za očuvanje teritorije nacionalnog parka Anjujski Stepan Kirilin.

Postoje teritorije na kojima se svake godine vrši monitoring. Površina terotorije pod monitoringom je oko 210 hiljada hektara. Prve godine naše delatnosti tamo su bila fiksirana tri tigra. Sada je na teritoriji parka registrovano 10 primeraka. Da, uvećanje brojnosti se beleži. U prvom redu zato što je velika teritorija sada zaštićena, zatvorena za celogodišnju posetu. Tačnije stvorena je određena zona mira. A takođe nacionalni park od prve godine svog rada preduzima biotehničke mere hranjenja divljih kopitara. Tačnije uvećava se hrana za tigra.

Projekat Severni tigar je postao uspešan zahvaljujući kompleksnom prilazu problemu očuvanja i obnove retkih vidova životinja. U Crvenu knjigu Rusije sada je uneto 413 vidova životinja, uz to u preko 70 subjekata zemlje postoje svoje regionalne crvene knjige. Sve životinje sa tih spiskova su isključene iz privredne delatnosti. Za mnoge su razrađeni svoji programi zaštite i uvećanja brojnosti. Pozitivnu ulogu igraju i službe protiv krivilova, ističe koordinator projekta Svetskog fonda divlje prirode Natalija Dronova.

- Prošle godine pooštrena je odgovornost za ulov, transport i čuvanje retkih vidova životinja ili njihovi delova. Na primer, ranije ako je lovokradica bio uhapšen u tajgi, samo onda je mogao da bude pozvan na odgovornost. Sada to važi i na premeštanje, recimo, krzna, i na čuvanje. To takođe pomaže da se čuvaju retki vidovi.

Rusija ima danas čime da se pohvali u pogledu očuvnja i umnožavanja divljih životinja, govori ekolog Natalija Dronova.

- Vrlo uspešan je bio projekat za bizone. U Rusiji više nije postojala populacija bizona. A puem reintrodukcije životinja odgajanih u uzgajalištima u prirodu – u rusiji ih ima dva – stvorene su populacije koje žive na slobodi u Evropskom delu Rusije i na Kavkazu. Ukupna brojnost životinja iznosi oko 450 grla.

Ove godine u Rusiji su utvrdili Strategiju očuvanjnja retkih i ugroženih vidova životinja, biljaka i pečuraka do 2030. godine. Nije reč samo o otvaranju uzgajališta i nacionalnih parkova. Značajna pažnja je poklonjena akcijama zahvaljujući kojim biljke i životinje koje postoje na teritoriji zemlje neće preći u kategoriju retkih i ugroženih vrsta.

Natalija Kovalenko,