Crkva Svete Trojice - najjužniji pravoslavni hram na planeti

Na Antarktiku je osvećen najjužniji pravoslavni hram na planeti. Crkva Svete Trojice je podignuta pored ruske naučne stanice Belinshauzen koja se nalazi na ostrvu Vaterlo (na Zapadu ga nazivaju King Džordž).

Crkva brvnara sa krstovima i kupolama stoji na obalskoj steni i vidi se iz daljine. To je jedina drvena građevina na 6. kontinentu.

Crkva Svete Trojice bila je izgrađena još pre 10 godna. Tada je izveden čin malog osvećenja. A veliko je moralo da bude odloženo čak na 10 godina. Uzroci su bili razni, pored svega ostalog trebalo jeproveriti da li će drvena građevina izdržati antarktičke bure. Trebalo je razraditi tehnologiju očuvanja građevine. Sve to vreme parvoslavna antarktička parohija je živela punim životom. Službe su se služile nedeljom i praznikom, ali crkva je otovrena uvek. Svaki polarni istraživač u slobodno vreme može da dođe ovde da se pomoli. Ova crkva nastavlja istoriju ruskog Antarktika, rekao je za Glas Rusije episkop Narjan-Marski i Mazenski Jakov koji je obavio čin osvećivanja hrama.

- Pojava ove crkve je istorijski opravdana. Jer Antarktik su otkrili ruski moreplovci Belinshauzen i Lazarev 16. januara 1820. godine. I naši polarni istraživači svojim prisustvom, radom i načinom života na tom surovom kontinentu svedočili su da Antakrtik može da bude nazvan ruskim, kao što postoji pojam „ruski Arktik“. Zato ideja da se podigne pravoslavni hram na Antarktiku nije mogla da se ne pojavi kod polarnih istraživači koji često ovde rizikuju životom. Sama činjenica da Antarktik čuva ostatke ljudi koji su tamo preminuli dovoljna je osnova i sa isotrijske i sa duhovne i čovečanske tačke gledišta da pravoslavni ljudi koji tamo žive treba da imaju mogućnost da se tamo mole.



Blagoslov za izgradnju male drvene crkve dao je još prethodni poglavar RPC Aleksije Drugi. Rad na podizanju hrama bio je složen, nastavlja episkop Jakov. Zbog udaljenosti kopna i odsustva potrebnih materijala drvenu crkvu su istesali prvo u Rusiji, na Altaju. Za to su uzete posebne tvrde sorte drveta.

- To je rusko listopadno drveće i kedar iz Zabajkalja. Naše majstori drvene arhitekture su prvo napravili crkvu tamo. Zatim su je rasklopili. Svako deblo je bilo numerisano i morem poslato na Antarktik. I već ovde ista brigada je sklopila konstrukciju brižljivo, sa ljubavlju, uz blagoslov i molitvu.

Tokom čitave izgradnje crkve, počev od odluke o njenom podizanju pa do trenutka Velikog osvećenja, i polarni istraživači, i građevinari, jednom reči svi, mnogo puta su se suočavali sa čudom, nastavlja episkop Jakov.

- Učestvovao sam u prvoj ekspediciji na Antarktik od pre 10 godina. Tada sam bio još jerođakon Trojice-Sergijeve lavre. Briga o crkvi koja se gradi bila je položena na našu lavru kao glavnu monašku obitelj Rusije. I kada se služila prva služba u crkvi i crkva bila poprskana svetom vodom, gusti oblaci su se razišli i na oltar crkve su pala tri sunčeva zdraka. A naša crkva je upravo bila posvećena Trojici.



Ove godine vreme je bilo toliko povoljno da je čak pošlo za rukom da se izvrši tajna krštenja u vodama okeana u februaru. Crkva ima čak i prvi bračni par – Ruskinju Angelinu Žuldibinu i Čilijca Eduarda Aliagu Ilabaka. Oboje rade na polarnim stanicama Antarktika.

Vera u Boga veoma pomaže polarnim istraživačima da žive i rade u najekstremnijim uslovima Antarktika. Za njih je crkva i simbol neraskidive veze sa dalekom Domovinom do koje je 15 hiljada kilometara, podvukao je poznati sovjetski i ruski istraživač Arktika i Antarktika, veliki ruski naučnik okeanolog Artur Čilingarov.

- Odvano smo mislili o crkvi. Za mene je Belinshauzen rodni dom. 1971. godine sam bio načelnik ove stanice. Negde oko 17 meseci sam proveo na toj teritoriji i zavoleo Antarktik. Pojava ove crkve je vrlo važna. Jer Antarktik su otkrili ruski ljudi, i mi nastavljamo ne smao njihova naučna istraživanja, već i duhovne tradicije.

Aktualni Antarktik ima oko 90 aktualnih celogodišnjih naučnih istraživačkih stanica iz 28 zemalja. Privremeno stanovništvo se kolega od 4000 ljudi leti i 1000 zimi.

Milena Faustova,