Dan Republike Srpske ne može, a dan početka rata i rasturanja bivše BiH može

 

U Muslimansko-hrvatskoj Federaciji BiH taj dan se slavi kao "dan nezavisnosti", dok je u Republici Srbskoj simbol početka stradanja Srba i početka rata u bivšoj BiH, nelegalnog referenduma i ubistva na svadbi, starog svata Nikole Gardovića na Baščaršiji. Političari druga dva naroda pokušavaju da ovaj dan, kao i sve ostale za koje Srbi ne smatraju svojim praznicima, nametnu kroz institucije BiH. Pa tako, političari iz Muslimasnko-hrvatske Federacije BiH slave praznike po svom izboru u ambasadama širom sveta, a kada Srbi slave Dan Republike Srpske, e, onda je to opasno, protivustavno, rušilačko...

Da li je vreme da Republika Srbska vrati sve oduzete nadležnosti od strane zapadnih "vrhovnih poglavara" - kako nazivaju visoke predstavnike u Republici Srbskoj pod okriljem NATO-a EU i SAD? Svakako da jeste vreme. Krenuvši od Vojske, ili vraćanje Vojske Republike Srpske ili ukidanje Vojske BiH, vraćanje finansijskih ovlaštenja, vraćanje zakonske regulative...
 

Zakonska regulativa je jedna od najbitnijih, jer od nje zavisi sva nadležnost Republike Srpske, jer se na nivou BiH donose zakoni koji korak po korak ukidaju državnost Republike Srpske, a mnogi političari iz Republike Srpske su se na tu okolnost oglušivali, i danas oglušuju, čak raspravljaju o njima, iako to ne bi trebali, odnosno ne bi smeli, ni po Dejtonu, ni po glasovima birača koji su im ukazavali i ukazuju poverenje. Krenuvši od onih "manje bitnih" npr. Zakona o eutanaziji pasa, pa i Zakona o praznicima, pa sve do zakona koji regulišu najviše državne aktivnosti Republika Srbska se polako ali sigurno ruši.

Od kraja rata pa do danas svaka vlast Republike Srpske je doprinela ukidanju ovlaštenja Republike Srpske, neka više, neka manje. U javnosti se pominje broj od oko 60 ovlaštenja koja su preneta na nivo BiH. Nažalost ta cifra se može iskazati u stotinama, jer svaki akt, pa on bio i podzakonski, je ukidanje nadležnosti Republike Srpske. I tako, korak po korak, zakon po zakon, i u Republici Srbskoj će se zapitati: "Pa da li mi imamo još nešto na nivou Republike Srpske da radimo, a da ne pitamo Sarajevo?" Pa zaista je krajnje vreme, da se tome stane u kraj.
 

Dužnost Republike Srpske je da čuva Dejtonski sporazum i da vrati sva ovlaštenja koja su joj pod prinudom Zapada i u licu SAD, EU i NATO, i pod pretnjom sile oduzeta, čak i korištenjem sile. Prošla su vremena kada su zapadni "političari" u vidu raznoraznih kabadahija, maltene otvarali nogama kancelarije najviših funkcionera Republike Srpske. Vreme je da se okrene stranica i da Republika Srbska ima sva, i u potpunosti ovlaštenja, koja su joj oduzeta, ili koja je ona dala. Za sve te aktivnosti ona će sigurno dobiti i međunarodnu podršku od prijateljskih zemalja, ali samo ako ona sama bude imala petlje, da sama započne taj proces na "lokalnom nivou", a onda kada, i ako zatreba, da traži pomoć od prijateljskih zemalja, a ne da se konsultuje sa kvaziprijateljskim državama i da njihova mišljenja imaju jaču težinu od težine reči Republike Srpske. Ma ko su uopšte oni, da nama dele savete, izdaju "naređenja", oni koji su nas nekoliko puta bombardovali, ubijali, nametali sankcije, bacali osiromašeni uranijum, ubijali srbsko stanovništvo posle rata, premlaćivali srpske porodice? Da li su nam to prijatelji, sada preobučeni u "lepog gospodina", licemera, koji ima "najlepše" reči podrške i koji će nam reći šta je "najbolje" za Republiku Srpsku?