Rusija parališe Ukrajinu na bosanski način?

Bosnizacija Ukrajine, politizacija diverzifikacije i druge komplikovane reči o prostim stvarima.

Ministar spoljnih poslova Poljske Radoslav Sikorski je osumnjičio Moskvu za želju da federalizuje Ukrajinu ”ne na američki, već na bosanski način”. Reč je o snažnom uticaju na jedan deo koji kasnije može da parališe čitavu zemlju — izjavio je Sikorski u intrevjuu za Vašington Post. U tim rečima lako je prepoznati aluziju na odnose Rusije i Republike Srpske.

Moguće da je gospodinu ministru govor pisao isti spičrajter kao i predsedniku SAD Obami, kada je on ispričao svetu istinu o ”referendumu na Kosovu”. Zato što ”snažnim uticajem na jedan deo” za 20 godina postojanja BiH bave se zapadni partneri Moskve, provocirajući centrifugalne snage u Republici Srbskoj i centripetalne u Federaciji, što u stvari i parališe zemlju.

Dobar primer pružaju nedavno obelodanjena arhivska dokumenta bivšeg presdednika SAD Bila Klintona. Iz njih se vidi kako su savetnici Klintona negodovali povodom kandidature švedskog diplomate Karla Bildta za dužnost Visokog predstavnika u BiH: njemu su ”zapamtili” ako tako može da se kaže, previše srbski stav: 1995. godine bio je za nastavak pregovora, a ne za bombardovanje srbskih položaja i nije požurio da se oštro i jednoznačno izrazi povodom događaja u Srebrenici.

Pisac, kolumnista Frontal.rs Daniel Simić smatra da u postojećim uslovima stalnog pritiska na Republiku Srpsku Rusija pre igra stabilizacionu i mirovnu ulogu:

- Budući da BiH je strani protektorat kojim manje ili više upravlja, u nekom pravnom smislu, Savet za sprovođenje mira. U ovom Savetu, gotovo sve odluke su protiv Republike Srpske, usmerene na njeno ukidanje. Odnosno odluke su usmerene na razvlašćivanje Republike Srpske do potpunog obesmišljavanja. Rusija je u ovom procesu uvek imala, da kažem, stabilizujuću ulogu i Rusija je jedina koja se zalaže za trenutni ustavni poredak BiH.

Još nekoliko reči o paralizi, ovog puta ekonomskoj. Kako je istakao svojevremeno ekonomista Damir Miljević, uporediti plate u Federaciji BiH i Republici Srbskoj to je kao odgovarati na pitanje od čega je bolje umreti: od raka pluća ili leukemije. Zemlja se karakteriše obiljem birokratskog i korupcionog zagađenja investicione atmosfere, zato strani kapital zakonomerno ovamo ne žuri. U tom pogledu posebnu važnost ima krak Južnog toka, čija procenjena investiciona vrednost, kako je izjavila premijer Republike Srpske Željka Cvijanović, iznosi oko milijardu dolara. I ako najmanje trećina troškova ode na usluge lokalnih kompanija, to će biti prvi osetni pozitivni pokazatelj — istakla je šef kabineta ministara. Ipak uopšte nije jasan stav Federacije BiH, koja je prvo ispoljila zainteresovanost, a u poslednje vreme kao da se distancira od projekta. Mada, kako ističu ekonomisti, od ”plavog goriva” koji Gasprom uvozi u BiH, u Federaciju ide 85%. Čini se da se uzrok krije ne toliko u složenoj reči ”diverzifikacija” izvora, koliko u mnogo prostijoj reči ”politika”, uzimajući neprekidni pritisak EU na zemlje koje učestvuju u Južnom toku.

Komplikovan ekonomski položaj i nesloga u Bosni i Hercegovini neizbežno se odražava na spoljnu politiku. Na kraju BiH, mada je to i protivrečilo stavu Prezidijuma, jednom je već glasala tako kao bi se dopalo gospodinu Sikorskom — u Parlamentarnoj skupštini SE protiv Rusije. Sarajevo bi se možda pridružilo sankcijama EU i SAD protiv Moskve, mada je Republika Srbska unapred izjavila da takva varijanta neće proći. Pošto Banja Luka, kao i Beograd, želi izbalansirane odnose kako sa Moskvom, tako i sa Briselom.

Politikolog, profesor fakulteta političkih nauka univerziteta u Banja Luci Radomir Nešković ne vidi u takvom prilazu ”ruku Moskve”, već izjavu ministra Sikorskog tumači kao ”tipičan posao diplomate”:

- Verovatno je Sikorskom, kao državniku EU, u interesu da se smanji uloga Rusije u rešavanju ukrajinske krize. Povodom ove krize odlučuju EU, Rusija i SAD i Sikorski radi diplomatski posao i nastoji da se Evropska Unija što bolje pozicionira u rešavanju ove krize. Za Ukrajinu je federalizam najprirodnija stvar, ona ne može ostati unitarna država, ne može funkcionisati kao takva.

Federalizacija sigurno neće krenuti po bosanskom modelu, previše su različite situacije. Ja bih rekao da je kod Ukrajinaca situacija mnogo povoljnija, istakao je u razgovoru za Glas Rusije profesor Nešković.

Timur Blohin,