Русија паралише Украјину на босански начин?

Боснизација Украјине, политизација диверзификације и друге компликоване речи о простим стварима.

Министар спољних послова Пољске Радослав Сикорски је осумњичио Москву за жељу да федерализује Украјину ”не на амерички, већ на босански начин”. Реч је о снажном утицају на један део који касније може да паралише читаву земљу — изјавио је Сикорски у интревјуу за Вашингтон Пост. У тим речима лако је препознати алузију на односе Русије и Републике Српске.

Могуће да је господину министру говор писао исти спичрајтер као и председнику САД Обами, када је он испричао свету истину о ”референдуму на Косову”. Зато што ”снажним утицајем на један део” за 20 година постојања БиХ баве се западни партнери Москве, провоцирајући центрифугалне снаге у Републици Србској и центрипеталне у Федерацији, што у ствари и паралише земљу.

Добар пример пружају недавно обелодањена архивска документа бившег пресдедника САД Била Клинтона. Из њих се види како су саветници Клинтона негодовали поводом кандидатуре шведског дипломате Карла Билдта за дужност Високог представника у БиХ: њему су ”запамтили” ако тако може да се каже, превише србски став: 1995. године био је за наставак преговора, а не за бомбардовање србских положаја и није пожурио да се оштро и једнозначно изрази поводом догађаја у Сребреници.

Писац, колумниста Фронтал.рс Даниел Симић сматра да у постојећим условима сталног притиска на Републику Српску Русија пре игра стабилизациону и мировну улогу:

- Будући да БиХ је страни протекторат којим мање или више управља, у неком правном смислу, Савет за спровођење мира. У овом Савету, готово све одлуке су против Републике Српске, усмерене на њено укидање. Односно одлуке су усмерене на развлашћивање Републике Српске до потпуног обесмишљавања. Русија је у овом процесу увек имала, да кажем, стабилизујућу улогу и Русија је једина која се залаже за тренутни уставни поредак БиХ.

Још неколико речи о парализи, овог пута економској. Како је истакао својевремено економиста Дамир Миљевић, упоредити плате у Федерацији БиХ и Републици Србској то је као одговарати на питање од чега је боље умрети: од рака плућа или леукемије. Земља се карактерише обиљем бирократског и корупционог загађења инвестиционе атмосфере, зато страни капитал закономерно овамо не жури. У том погледу посебну важност има крак Јужног тока, чија процењена инвестициона вредност, како је изјавила премијер Републике Српске Жељка Цвијановић, износи око милијарду долара. И ако најмање трећина трошкова оде на услуге локалних компанија, то ће бити први осетни позитивни показатељ — истакла је шеф кабинета министара. Ипак уопште није јасан став Федерације БиХ, која је прво испољила заинтересованост, а у последње време као да се дистанцира од пројекта. Мада, како истичу економисти, од ”плавог горива” који Гаспром увози у БиХ, у Федерацију иде 85%. Чини се да се узрок крије не толико у сложеној речи ”диверзификација” извора, колико у много простијој речи ”политика”, узимајући непрекидни притисак ЕУ на земље које учествују у Јужном току.

Компликован економски положај и неслога у Босни и Херцеговини неизбежно се одражава на спољну политику. На крају БиХ, мада је то и противречило ставу Президијума, једном је већ гласала тако као би се допало господину Сикорском — у Парламентарној скупштини СЕ против Русије. Сарајево би се можда придружило санкцијама ЕУ и САД против Москве, мада је Република Србска унапред изјавила да таква варијанта неће проћи. Пошто Бања Лука, као и Београд, жели избалансиране односе како са Москвом, тако и са Бриселом.

Политиколог, професор факултета политичких наука универзитета у Бања Луци Радомир Нешковић не види у таквом прилазу ”руку Москве”, већ изјаву министра Сикорског тумачи као ”типичан посао дипломате”:

- Вероватно је Сикорском, као државнику ЕУ, у интересу да се смањи улога Русије у решавању украјинске кризе. Поводом ове кризе одлучују ЕУ, Русија и САД и Сикорски ради дипломатски посао и настоји да се Европска Унија што боље позиционира у решавању ове кризе. За Украјину је федерализам најприроднија ствар, она не може остати унитарна држава, не може функционисати као таква.

Федерализација сигурно неће кренути по босанском моделу, превише су различите ситуације. Ја бих рекао да је код Украјинаца ситуација много повољнија, истакао је у разговору за Глас Русије професор Нешковић.

Тимур Блохин,