Predrag Mitrović: Evropska Unija za izlazak iz krize primenjuje mere ekonomskog modela Pokreta Dveri

Višegodišnja teška ekonomska kriza izazvana neoliberalnim modelom privređivanja, nagomilani problemi Evropske Unije i socio-ekonomske tenzije, izražene u recesiji, deflaciji i ekstremnoj nezaposlenosti pojedinih članica Unije, neminovno su dovele do intervencionističkih mera nosioca ekonomske politike Unije. I dok se Srbiji, sve žešće po nalogu MMF i blagoslov Vučićevog režima i njegovih savetnika, nameću mere štednje, smanjenje plata i penzija radi „stabilizacije“ sistema i ustrojavanja istog da vraća inostrane dugove, danas, 09. marta 2015. godine kreće realizacija odluke Evropske centralne banke o „upumpavanju“, tj. srbski rečeno doštampavanju 1,1 biliona evra (1.100 milijardi evra) u narednih, najmanje, 18 meseci.

Cilj ovih mera u domenu monetarne politike Evropske centralne banke treba da bude podsticanje privrednog rasta zemalja evro zone. Ova mera takođe, treba da prouzrokuje povećanje zaposlenosti, a cena za to biće izražena, rastuća, nadasve kontrolisana, inflacija evro zone.

Evropska centralna banka i nacionalne centralne banke zemalja Evropske Unije otkupljivaće državne obveznice članica evrozone u vrednosti 60 milijardi evra svakog meseca, počev od danas do septembra 2016. godine. Evropska centralna banka neće otkupljivati samo državne obveznice investicionog rejtinga, već će i na sekundarnom tržištu kupovati hartije evropskih agencija i institucija. Rizik je podeljen – Evropska centralna banka će otkupiti 20 odsto, a nacionalne centralne banke 80 odsto planiranih finansijskih derivata.

Vrlo je interesantno da će prilikom otkupa obveznica biti primenjivana selektivnost po ključu diskriminacije. Naime, prvenstvo će imati kupovana obveznica najvećih ekonomija Unije, koje u ovom momentu imaju najviše problema sa recesijom i deflacijom, dok se postavljaju rigorozni uslovi za one članice sa najizraženijim ekonomskim i društvenim problemom unutar Unije - poput Grčke, Španije, Italije i Portugalije, čiji je najveći problem visoka recesija i ekstremna nezaposlenost, pre svega mladih.

Dveri upozoravaju na neke eventualne posledice po evro zonu i Srbiju:

•    upumpavanje velike količine novca u sisitem znači i da će dobar deo tog novca otići na špekulativne aktivnosti prilikom trgovine hartijama od vrednosti na berzama. To nosi potencijalnu opasnost od „pucanja balona“ što bi značilo siguran kraj evropske monetarne unije i evra kao valute.
•    članice Evropske Unije najteže pogođene ekonomskom krizom biće prinuđene da svoje javne troškove smanje za oko 30 odsto, koliko je njihova produktivnost niža od Nemačke, ili će Nemačka i bogate zemlje Unije morati, očuvanja radi pre svega, sopstvenih interesa, da im bespovratno transferišu ogromna novčana sredstva.
•    treba očekivati dalje slabljenje evra u odnosu na dolar i verovatno švajcarski franak. U kojoj meri i kojom dinamikom, zavisi od brojnih faktora, uz napomenu da je tržište novca već unapred odreagovalo na donete mere Evropske centralne banke i da je taj efekat pada vrednosti evra već delom ukalkulisan u sadašnje kurseve. Analitičari prognoziraju da će evro prema dolaru i dalje padati i da će tokom nekoliko narednih meseci izjednačiti vrednosti. Lično sam mišljenja, da će u periodu koji dolazi vrednost EUR, USD i švajcerskog franka biti izjednačena i sa još jednim strateškim razlogom – stvaranje rezervne svetske valute koja će biti instrument kojim se može parirati novostvarenoj Evroazijskoj Uniji i BRIKS-u.
•    rast kursa američkog dolara dovešće do dodatnog povećanja javnog duga i % učešća javnog duga u strukturi BDP Republike Srbije, sa svim posledicama i negativnim efektima po budžetski deficit u servisiranju javnog duga,
•    skuplje zaduživanje Republike Srbije, njene privrede i stanovništva u kreditima indeksiranim u EUR i veliki kursni i valutni rizik po kreditima države, privrede i građana, već zaduženih u drugim valutama,
•    rast cene energenata, posebno električne energije i nafte,
•    smanjenje „atraktivnosti“ srpske privrede za direktna strana ulaganja i investicije,
•    oporavak evropske privrede indirektno može pomoći, snaženju srpske ekonomije, s obzirom da je EU veoma značajno tržište za srpsku izvozno orjentisanu industriju.
 

Ekonomski tim Pokreta Dveri je žestoko kritikovao 2012. godine usvajanje izmena Zakona o Narodnoj banci Srbije, koje su inicirali Ujedinjeni regioni Srbije (URS), Demokratska stranka (DS) i Liga socijaldemokrata Vojvodine, a kojim je izbrisan član 18. Zakona o NBS, kojim je bila predviđena mogućnost indirektnog kreditiranja države kupovinom hartija od vrednosti na sekundarnom tržištu.

Činjenica je da iza mogućnosti da centralna banka kupuje državne hartije od vrednosti, vreba opasnost od štampanja novca bez pokrića, odnosno od trošenja deviznih rezervi NBS za finansiranje države, lokalnih samouprava ili javnih preduzeća. Čak je i strah od hiperinflacije je opravdan.

Međutim, primarna emisija je, zapravo, instrument pomoću kojeg centralna banka, štampajući novac za otkup državnih obveznica i drugih finansijskih sredstava, reguliše kreditnu aktivnost težeći da obezbedi optimalno, (ne)inflatorno, funkcionisanje finansijskog sistema.

Uz konstataciju da Srbija inokreditima finansira deficit trgovinskog bilansa, privrednici tim novcem kupuju stranu robu i vrše plaćanja u inostranstvu, što podrazumeva konverziju dinara u devize koje odlaze u inostranstvo, dok se dinarska masa u opticaju smanjuje za konvertovani iznos i vrednost dinara apresira (raste). Time je inflatorni efekat ublažen, ali posle svake takve transakcije Srbiji ostaju strana roba i dugovi. Svako zaduživanje u inostranstvu dodatno stimuliše precenjenost kursa dinara, što dalje podstiče uvoz i razarajuće deluje na trgovinski bilans zemlje. Poseban problem predstavlja to što deo novca od inokredita nema pokriće u robi i uslugama i vrši inflatorni pritisak. Taj pritisak na cene nije ništa manji od onog koji bi bio izvršen da je centralna banka izvršila primarnu emisiju bez pokrića.

Optimalno rešenje za Republiku Srbiju, u ovom momentu, je u kombinovanju ova dva instrumenta u domenu monetarne politike: strogoj kontroli inozaduživanja, uz istovremeno korišćenje instrumenta primarne emisije. Inozaduživanje dolazi u obzir samo ukoliko se krediti nude sa povoljnom kamatnom stopom, ako je strogo kontrolisano i usmereno na uvoz proizvoda od strateškog značaja. S druge strane, NBS bi kupovinom državnih obveznica ubacivala onoliko novca koliko je potrebno za neinflatorno funkcionisanje ekonomskog sistema, težeći istovremeno povećanju izvoza proizvoda i usluga.

To podrazumeva formiranje jake razvojno-investicione banke i pospešivanje razvoja domaćih banaka, i sve to uz strogu sistemsku kontrolu kako bi se prostor za zloupotrebe sveo na minimum.

Pa eto, to što je znanje u segmentu monetarne politike i što je dozvoljeno u Evropskoj Uniji, nama u Srbiji je zabranjeno!
 

Autor je član uprave Rukovodstva pokreta Dveri

Izvor: Dveri