Предраг Митровић: Европска Унија за излазак из кризе примењује мере економског модела Покрета Двери

Вишегодишња тешка економска криза изазвана неолибералним моделом привређивања, нагомилани проблеми Европске Уније и социо-економске тензије, изражене у рецесији, дефлацији и екстремној незапослености појединих чланица Уније, неминовно су довеле до интервенционистичких мера носиоца економске политике Уније. И док се Србији, све жешће по налогу ММФ и благослов Вучићевог режима и његових саветника, намећу мере штедње, смањење плата и пензија ради „стабилизације“ система и устројавања истог да враћа иностране дугове, данас, 09. марта 2015. године креће реализација одлуке Европске централне банке о „упумпавању“, тј. србски речено доштампавању 1,1 билиона евра (1.100 милијарди евра) у наредних, најмање, 18 месеци.

Циљ ових мера у домену монетарне политике Европске централне банке треба да буде подстицање привредног раста земаља евро зоне. Ова мера такође, треба да проузрокује повећање запослености, а цена за то биће изражена, растућа, надасве контролисана, инфлација евро зоне.

Европска централна банка и националне централне банке земаља Европске Уније откупљиваће државне обвезнице чланица еврозоне у вредности 60 милијарди евра сваког месеца, почев од данас до септембра 2016. године. Европска централна банка неће откупљивати само државне обвезнице инвестиционог рејтинга, већ ће и на секундарном тржишту куповати хартије европских агенција и институција. Ризик је подељен – Европска централна банка ће откупити 20 одсто, а националне централне банке 80 одсто планираних финансијских деривата.

Врло је интересантно да ће приликом откупа обвезница бити примењивана селективност по кључу дискриминације. Наиме, првенство ће имати купована обвезница највећих економија Уније, које у овом моменту имају највише проблема са рецесијом и дефлацијом, док се постављају ригорозни услови за оне чланице са најизраженијим економским и друштвеним проблемом унутар Уније - попут Грчке, Шпаније, Италије и Португалије, чији је највећи проблем висока рецесија и екстремна незапосленост, пре свега младих.

Двери упозоравају на неке евентуалне последице по евро зону и Србију:

•    упумпавање велике количине новца у сиситем значи и да ће добар део тог новца отићи на шпекулативне активности приликом трговине хартијама од вредности на берзама. То носи потенцијалну опасност од „пуцања балона“ што би значило сигуран крај европске монетарне уније и евра као валуте.
•    чланице Европске Уније најтеже погођене економском кризом биће принуђене да своје јавне трошкове смање за око 30 одсто, колико је њихова продуктивност нижа од Немачке, или ће Немачка и богате земље Уније морати, очувања ради пре свега, сопствених интереса, да им бесповратно трансферишу огромна новчана средства.
•    треба очекивати даље слабљење евра у односу на долар и вероватно швајцарски франак. У којој мери и којом динамиком, зависи од бројних фактора, уз напомену да је тржиште новца већ унапред одреаговало на донете мере Европске централне банке и да је тај ефекат пада вредности евра већ делом укалкулисан у садашње курсеве. Аналитичари прогнозирају да ће евро према долару и даље падати и да ће током неколико наредних месеци изједначити вредности. Лично сам мишљења, да ће у периоду који долази вредност ЕУР, УСД и швајцерског франка бити изједначена и са још једним стратешким разлогом – стварање резервне светске валуте која ће бити инструмент којим се може парирати новоствареној Евроазијској Унији и БРИКС-у.
•    раст курса америчког долара довешће до додатног повећања јавног дуга и % учешћа јавног дуга у структури БДП Републике Србије, са свим последицама и негативним ефектима по буџетски дефицит у сервисирању јавног дуга,
•    скупље задуживање Републике Србије, њене привреде и становништва у кредитима индексираним у ЕУР и велики курсни и валутни ризик по кредитима државе, привреде и грађана, већ задужених у другим валутама,
•    раст цене енергената, посебно електричне енергије и нафте,
•    смањење „атрактивности“ српске привреде за директна страна улагања и инвестиције,
•    опоравак европске привреде индиректно може помоћи, снажењу српске економије, с обзиром да је ЕУ веома значајно тржиште за српску извозно орјентисану индустрију.
 

Економски тим Покрета Двери је жестоко критиковао 2012. године усвајање измена Закона о Народној банци Србије, које су иницирали Уједињени региони Србије (УРС), Демократска странка (ДС) и Лига социјалдемократа Војводине, а којим је избрисан члан 18. Закона о НБС, којим је била предвиђена могућност индиректног кредитирања државе куповином хартија од вредности на секундарном тржишту.

Чињеница је да иза могућности да централна банка купује државне хартије од вредности, вреба опасност од штампања новца без покрића, односно од трошења девизних резерви НБС за финансирање државе, локалних самоуправа или јавних предузећа. Чак је и страх од хиперинфлације је оправдан.

Међутим, примарна емисија је, заправо, инструмент помоћу којег централна банка, штампајући новац за откуп државних обвезница и других финансијских средстава, регулише кредитну активност тежећи да обезбеди оптимално, (не)инфлаторно, функционисање финансијског система.

Уз констатацију да Србија инокредитима финансира дефицит трговинског биланса, привредници тим новцем купују страну робу и врше плаћања у иностранству, што подразумева конверзију динара у девизе које одлазе у иностранство, док се динарска маса у оптицају смањује за конвертовани износ и вредност динара апресира (расте). Тиме је инфлаторни ефекат ублажен, али после сваке такве трансакције Србији остају страна роба и дугови. Свако задуживање у иностранству додатно стимулише прецењеност курса динара, што даље подстиче увоз и разарајуће делује на трговински биланс земље. Посебан проблем представља то што део новца од инокредита нема покриће у роби и услугама и врши инфлаторни притисак. Тај притисак на цене није ништа мањи од оног који би био извршен да је централна банка извршила примарну емисију без покрића.

Оптимално решење за Републику Србију, у овом моменту, је у комбиновању ова два инструмента у домену монетарне политике: строгој контроли инозадуживања, уз истовремено коришћење инструмента примарне емисије. Инозадуживање долази у обзир само уколико се кредити нуде са повољном каматном стопом, ако је строго контролисано и усмерено на увоз производа од стратешког значаја. С друге стране, НБС би куповином државних обвезница убацивала онолико новца колико је потребно за неинфлаторно функционисање економског система, тежећи истовремено повећању извоза производа и услуга.

То подразумева формирање јаке развојнo-инвестиционе банке и поспешивање развоја домаћих банака, и све то уз строгу системску контролу како би се простор за злоупотребе свео на минимум.

Па ето, то што је знање у сегменту монетарне политике и што је дозвољено у Европској Унији, нама у Србији је забрањено!
 

Аутор је члан управе Руководства покрета Двери

Извор: Двери