Transplantacija u Bugarskoj

Do pre tri godine, Bugarska je bila na poslednjem mestu po broju donora u Evropi. Tu sliku promenila je kampanja koja se sprovodi u toj zemlji o važnosti zaveštanja organa.

Iako je u poslednje tri godine broj donora u Bugarskoj višestruko povećan, broj ljudi kojima je transplantacija neophodna i dalje je veoma veliki.

U Bugarskoj je zakonom zabranjeno snimanje onih koji su na programu traplantacije, a o tome koliko joj je težak dolazak na dijalizu govorila je jedna od pacijentkinja.

"Tri puta nedeljno prelazim mnogo kilometara da bih došla na dijalizu. Teško je. Ne znam kako će biti kada padne sneg. Najverovatnije, neću moći da dolazim", rekla je pacijentkinja.

I u Bugarskoj je neophodna saglasnost za uzimanje organa osobe koja doživi moždanu smrt. Međutim, pristanak ne može da da supružnik, već samo krvni srodnici.

Transplantacija od živih nesrodnih davalaca je, kao i u većini zemalja, zbog moguće zloupotrebe, zabranjena.

"Ljudi moraju da shvate da je doniranje života bolesnom čoveku jedan human čin. To, bez pomoći medija, svakodnevne priče, pa čak i promene u vaspitanju dece, nije moguće", kaže profesor doktor Nikola Vladov, načelnik Klinike za transplantaciju VMA u Sofiji.

"Ovo je ipak Istočna Evropa", ističe Vladov. 

Bugarska je prva zemlja Istočne Evrope u kojoj je urađena transplantacija srca 1986. godine. Na Vojnomedicinskoj akademiji i još pet klinika u Sofiji, presađuju se i kostna srž, bubrezi, a poslednjih sedam godina i jetra.

"Pacijenti iz Srbije sa tranplantiranim organima mogu da dobiju posebne kartice koje im omogućavaju da, ukoliko putuju kroz Bugarsku, a ne osećaju se dobro, dobiju našu pomoć", naglašava general-major prof. dr Stojan Tonev, načelnik VMA u Sofiji.

Timovi za transplantaciju u Bugarskoj, rade po standardima EU. Zbog nedovoljnog broja donora, zalažu se za usvajanje španskog modela zaveštanja organa. Primenom tog modela broj kadaveričnih transplantacija trebalo bi da bude mnogo veći.