Трансплантација у Бугарској

До пре три године, Бугарска је била на последњем месту по броју донора у Европи. Ту слику променила је кампања која се спроводи у тој земљи о важности завештања органа.

Иако је у последње три године број донора у Бугарској вишеструко повећан, број људи којима је трансплантација неопходна и даље је веома велики.

У Бугарској је законом забрањено снимање оних који су на програму траплантације, а о томе колико јој је тежак долазак на дијализу говорила је једна од пацијенткиња.

"Три пута недељно прелазим много километара да бих дошла на дијализу. Тешко је. Не знам како ће бити када падне снег. Највероватније, нећу моћи да долазим", рекла је пацијенткиња.

И у Бугарској је неопходна сагласност за узимање органа особе која доживи мождану смрт. Међутим, пристанак не може да да супружник, већ само крвни сродници.

Трансплантација од живих несродних давалаца је, као и у већини земаља, због могуће злоупотребе, забрањена.

"Људи морају да схвате да је донирање живота болесном човеку један хуман чин. То, без помоћи медија, свакодневне приче, па чак и промене у васпитању деце, није могуће", каже професор доктор Никола Владов, начелник Клинике за трансплантацију ВМА у Софији.

"Ово је ипак Источна Европа", истиче Владов. 

Бугарска је прва земља Источне Европе у којој је урађена трансплантација срца 1986. године. На Војномедицинској академији и још пет клиника у Софији, пресађују се и костна срж, бубрези, а последњих седам година и јетра.

"Пацијенти из Србије са транплантираним органима могу да добију посебне картице које им омогућавају да, уколико путују кроз Бугарску, а не осећају се добро, добију нашу помоћ", наглашава генерал-мајор проф. др Стојан Тонев, начелник ВМА у Софији.

Тимови за трансплантацију у Бугарској, раде по стандардима ЕУ. Због недовољног броја донора, залажу се за усвајање шпанског модела завештања органа. Применом тог модела број кадаверичних трансплантација требало би да буде много већи.