„Vojvođanski front“: Internacionalizacija gradskog groblja

ŽIKINA AUTONOMAŠKA DINASTIJA

Drugi udar na pozicije vojvođanske vlasti i autonomaških krugova je došao u vidu najave prekompozicije lokalne vlasti. Bojan Pajtić i Nenad Čanak su pokušali da internacionalizuju pitanje uprave nad novosadskim javnim preduzećima pozivima u pomoć stranih vlada, jer su im oni glavni izvor političke moći. Sve ovo zajedno je prešlo svaku meru normalnosti i ušlo zonu političke patologije – kada se zarad vlasti u određenim preduzećima cinkari i podriva sopstvena država u svetu.
 
Da to ne bi ostalo samo na tome – najavljeno je i formiranje autonomaškog fronta protiv republičke vlasti i države Srbije koje eksploatišu „koloniju Vojvodinu“. Predstavnici autonomaških stranaka i njima bliski intelektualni krugovi smatraju da je odluka Ustavnog suda o ukidanju dela ingerencija APV uvod u gušenju autonomije Vojvodine čemu se mora pružiti otpor – na čelu sa vojvođanskim institucijama i DS-om koji drži vlast na nivou pokrajine, ali i sa drugim strankama i NVO sektorom koji se bori za „širu autonomiju“ ili „republiku Vojvodinu“.
Kada se malo zakopa ispod površine u vezi bučno najavljenog formiranja antibeogradskog fronta vidi se da je to projekat Nenada Čanka i njemu bliskih ljudi. Jedini koji su podržali takvu ideju je vojvođanski LDP koji se zalaže za stav da bi u okviru ovog bloka trebalo da budu i Pajtić i Pastor, a njima je to način da nekako isplivaju iznad vojvođanskog cenzusa. No, portparol Čankove Lige Jerkovka je izjavila da oni ne žele LDP u toj priči, jer im je ovaj bivši koalicioni partner valjda neugodna konkurencija za titulu za „najautonomaša godine“. I oni bi želeli da u priču uvuku i lidera vojvođanskih Mađara Pastora i vojvođanskog demokratu Pajtića.
Osim Čanka i njegove ipak minorne strane, to su za sada podržali još samo stari autonomaški komunistički kadrovi poput Žike Berisavljevića koje je sa političke scene oduvala „jogurt revolucija“ ili intelektualni promoteri autonomističkog projekta poput Duška Radosavljevića. Drugi predstavnici autonomaške medijske i intelektualne scene su mlako ili uslovno podržali ideju o „panonskom frontu protiv srbijanske vlade“.

Zbog čega se to desilo? Zato što su demokrate predvođene Pajtićem ovu ideju stavile „na led“, sa obrazloženjem da o tome nemaju stav dok se njihovo vođstvo ne vrati sa odmora. Ovo je naravno dobar izgovor da se Čanak stavi na „čekanje“, a da se sa druge strane ne kaže ni „ne“ njegovoj demagoškoj „frontovskoj borbi za Vojvodinu“. Bojan Pajtić čeka razvoj odnosa sa vladom u Beogradu.

Predsednik Saveza Vojvođanskih Mađara (SVM) Ištvan Pastor izjavio je, pak, da se ta stranka neće priključiti „autonomističkom frontu“ koji je najavio Čanak. On kaže da „reč ‘front’ znači ukopavanje, pa ukopani u blatnjavim rovovima iz kojih bi svako na svakoga pucao ne bismo ništa rešili. Ta inicijativa nas podseća na Čerčilovu maksimu kad nešto ne može ili neće da se reši, trebalo bi da se osnuje komisija koja će to da odloži u nedogled“. On smatra da najava formiranja fronta implicira postojanje ratnog stanja, kakvo ne postoji u realnosti. „Dakle, to bi bilo stanje smrti iz kojeg bi politički preživeo mali broj ljudi. Potreban je razgovor između Republike Srbije i pokrajine, a ne konfrontacija sa Beogradom zarad sticanja jeftinih političkih poena“, rekao je Pastor, aludirajući na demagoga autonomaštva Čanka.
Ono što odudara od retorike ignorisanja ili otvorene najave kršenja ustava kod autonomaških političara poput Pajtića i Čanka, jeste to da Pastor misli da je „apsolutno neosporno da se mora poštovati odluka Ustavnog suda (u pogledu neustavnosti odredbi Zakona o nadležnostima Vojvodine)“. Rešenje se mora naći u legalnom usklađivanju ustava i zakona. No, naravno, ni on nije za sužavanje ionako preširokih ovlašćenja pokrajinske birokratije koja su poslednjih godina prerasla i neustavni Statut. Ovo oštro odbijanje ulaska u Čankov ekstremistički front protiv Beograda i packa Pajtiću da je neophodno poštovanje odluke Ustavnog suda je znak zrelosti mađarskih političara koji ne žele da zatvore vrata za političku trgovinu sa Vladom Srbije. Mađari, naime, ne žele da budu optuženi da otvoreno podržavaju one koji bi da federalizuju ili cepaju Srbiju, što ne znači da neće u određenom momentu dati neku vrstu manje javne podrške projektu „Vojvodina republika“. Sasvim je moguće da će dugoročno mađarski političari svoju podršku u srbsko-srbskom konfliktu jako skupo da naplate.

POVRATAK „VOJVOĐANSKOG VOJVODE“         
                                      
No, i pored toga što su vojvodu vojvođanskog fronta ignorisale Demokrate i odbacili Mađari, a on ne želi Čedu, ne bi trebalo  potceniti Čankov politički frik šou. On je osetio trenutak da se DS oseća ugroženo od strane vlade Srbije u kojoj ga nema, što želi da iskoristi da se vrati u igru kao „najautonomaš“ i da politički profitira na „odbrani Vojvodine od pljačkaškog Beograda“. Kako je do sada imao slabe pozicije u severnoj srbskoj pokrajini, i bio vezan za Tadićev Kabinet da bi kontrirao „separatisti DS-a“, koga odavno ne kontroliše beogradska centrala, on u svemu ovom vidi svoju šansu da postane neophodan partner Pajtiću, a i da se pozicionira kao vođa i predvodnik autonomaške priče.

Preuzimajući Čankovu politiku „vojvođanske suverenosti“, Pajtić je računao da mu lider LSV-a neće više biti potreban. No, kada je Ustavni sud konačno smogao snage da donese odluku o antiustavnim odredbama Statuta, i kada se pojavila mogućnost da se koalicije na lokalu promene na štetu DS-a, javila se panika među vojvođanskim demokratama. Onda im je u takvoj situaciji dobrodošao Čanak (koji napušta Titanik zvani „Boris“) sa svojim vezama u Briselu i Vašingtonu, da alarmiraju sve svoje evroatlantske prijatelje kako se u pokrajini dešava nešto što njima strateški ne odgovara – opasnost da javna preduzeća koja su im „izvor života“ padnu u ruke „neprijatelja vojvođanske samobitnosti“.

„Padom“ Novog Sada u ruke sadašnje vladajuće koalicije na republičkom nivou oni bi ostali bez dobrog dela prihoda, ali i mehanizama za pranje novca preko vojvođanskih fondova. Isto tako bi i nova vlast došla do uvida kako je „skrckana“ vojvođanska autonomija od strane nekoliko političara i njima bliskih finansijera, te bi se lako otvorile nove „Agrobanke“. Stoga je sasvim prirodno što se oni tako grčevito bore za Novi Sad i druge gradove, i ne prezaju ni od sramotne internacionalizacije „pitanja vodovoda, kanalizacije, grejanja i groblja“ u gradu.

Novosadski SNS je pokušao da izlobira promenu skupštinske većine, ali to ide izuzetno teško zbog balansiranja lokalnog SPS-a između stava koalicionih partnera i svojih stranačkih interesa. SPS je u očiglednom procepu između sa jedne strane pritiska članstva da se raskine sa Čankom i sličnog zahteva koalicionog partnera, i sa druge strane „dogovora postignutog sa Čankom i Pajtićem“ oko podele vlasti. Zbog svega toga vrh SNS-a će odlučivati o zahtevu nezadovoljnog novosadskog odbora naprednjaka da se ponovo glasa o sporazumu te stranke sa socijalistima.
Naredni dani i nedelje će pokazati da li će biti pokrenut proces promene vlasti u Novom Sadu i do izbacivanja ili Čanka, ili Pajtića, ili obojice iz „dobitne kombinacije“. No, ono što je već sada jasno je da su autonomaški političari prilično „opasni“, sa jakom finansijskom zaleđinom i podrškom iz inostranstva, te da su spremni na sve da bi opstali na vlasti u gradu i na pokrajinskom nivou.
Ovo će biti i neka vrsta testa za novu koaliciju – da li je spremna na promene i da li želi da pobedi snage koje destabilizuju zemlju i zagovaraju kršenje ustava ili moraju da pristanu na kompromise zbog stranih pritisaka.

Izvor: Pečat