Ničeov Dionizije na opera festu u Salcburgu, glavnom evropskom buržoaskom festivalu

Salcburški festival,  glavni evropski buržoaski festival,  otvoren jem „filozofskom“ operom „Dionis“  Volfganga Rima komponovanoj  na reči slavnog filosofa Fridriha Ničea,  koji se,  kao što je pozanto, bez muzike osećao  kao i da je bez reči.
 
„Dionizijski ditirambi“ Volganga Rima

Jer Niče je od muzike  od   bio malte ne i fizički zavisan,  pa otuda ne čudi što je na  veliki broj njegovih dela napisana muzika,  a  neku godinu spisku  je  dodata i cela opera: 58 godišnji nemački kompozitor Volfgang Rim predstavio je „Dionisa“,  operu inspirisanu ciklusom pesama  „Dionizijskim ditirambima“,  poslednjim Ničeovim delom koje je za života objavio.

Niče-Dionis; Kozima Vganer-Arianda

Autori libreteta u programu Salcburškog festivala  ovako su predstvljeni:

„Reči Ničea,  tekst Rima“  jer je komozitor  iskoristio samo  leksiku genijalnog filosofa i književnog stvraoca.  Glavni junak je N (bariton Johanes Martin Krencle),  a da na bi bilo nikakve sumnje, na zavesi proviruje fotografija filosofa.

Poznato je da je,  dok je bolovao, Niče  pseudonimom Dionis poptisivao svoja pisma upućena Kozimi Vagner  koja mu je ogvorala poptpisujući se kao Ariadna.

Nimfe na jezeru sablažnjavaju N

Na početku opere pevaju samo nimfe na jezeru koje sablažnjavaju N razgovorm  tražeći od njega: „Govori!“

Ovaj dugo ne može da izgovori ni reč,  ali napori koje je obraćajući mu se uložila nimfa Arianda (sopran Mojca Erdman) nisu bili uzaludni:  zagonetno izgovrenom rečenicom: „Ja sam tvoj lavirint“ koja se često ponavlja nestala je nemoća. Zajedno sa  Gostom,  svojim alter ego,  (tenor Martisa Klink  koji peva još i Apolona),  junak u traganju za ljubavlju  polazi iz oblacima omotanih planina  predstavljenih poput ogormnih lestvi ispod kojih  prolazi  oni koji  su  se uputili  po bludilištima života. U bordelu se sretaju hetere  slične nimfama, a pevačice stvarno tako i izgledaju,  da bi  se  zatim  ukazao mistički prostor.

Radnja se završava tako što Apolo strgne kožu  sa N kao sa Marseja i tako počinje da živi sospstvenim životom.

U očima dionizijca,  kompozitora Rima, koji je  u kući sakupio  znamenitu kolekciju viskija,  ta protivurečnost  buntovnog  umetnika se spaja  harmonično proračunatim   božanstvom koje je  u umetnosti ponovo postalo aktuelno kao i pre, premda je ta dva načela u čoveku sve teže razdvojiti.

30 oprea na festivalu u Salcburgu

Salcburški festival  s pravom se ponosi time što je u godinama posle Drugog svetskog rata prikazao više od 30 svetskih operskih premijera,  ali se malo koja od njih „nastanila“ na afišama repertoarskih pozorišta.

„Dionis”  i pored složenpg sižeja nadživo festival

Bez obzira na složeni siže (a sa kojim je lebretom danas lako?),  aktuelna operska premijera „Dionisa“  ima sve šanse da nadživi festival.

Muzika,  mestimično bliska tonalnoj, nagoveštava da je melodija još živa:valcer,  citati iz Baha,  Vagnera i Riharda Štrausa  obradovali su znalce.

Bliskost filozofije i opere

Režija Pjera Odija dokazuje da  filosofija i opera  nisu bekrajno udaljene jedna od druge i nisu dosadne. Reditelj voli muziku savremenika, uvažava i dobre umetnike.

Salzburg je Odi pozvao poznatog art–huligana i majstora performansa Jonatana Mesea, koji je uzeo stvar u svoje ruke i predložio  scenografsko rešenje  za glavni buržoaski  svetski festival.

Minimalistički-apstraktnu  dekoarciju s piramidama i lađom u vidu  litice posle antrakta  zamenjuju  dizajn  boje i formi,  što je podstaklo samog reditelja  da ne trpi oskudicu  u nadahnuću  i  da nijednog  momenta ne oseti nestašicu na polju kulturnih asocijacija,  pa  i sama premijera „Dinosa“ odletelela je u trajno sećanje na krilima ovacija.

Njen muzički nivo je bio dalek od kompromisa,  Nemački simfonijski orkestar iz Berlina  pod upravom Inga Mecmahera  zvučao  je kao skladan mehanizam.

Ništa  manjim ovacijama je ispraćena i Mojce Erdman koju nazivaju muzom kompozitora Vofganga Rima  otkad je specijalnu za nju komponovao mono operu  „Prozerpina“.
 
Ovog puta je primadona Erdman delovala  u novom stilu operske dive: ona se nije pokazala  samo kao  vrhunski izvođač operskih arija,  nego  i vitka lepotica,  pa, zašto ne reći,  i seksipilna  koja je već uspela da zadivi i očara Salzburg u „Zaidi“ i „Armidi”.

Ali,  ipak se mora priznati da je najviše apaluza  dobio  sam kompozitor Vofgang Rim koji je već odvno postao svetski klasik,  član velikog broja akademija,  laureat svih mogućih muzičkih nagrada. 
 
Bio je udostojen sopstvenim „Kontinetom” u Salzburgu-ciklusu od desetak koncerata sa učešćem orkestra Bečke filharmonije,  Ensembl Modern   i Hilliard Esemble.
Treba podsetiti da je Niče odavno nadahnjivao kompozitora Rima  koji mu je posvetio Treću simfoniju i ceo jedan pesnički ciklus.

 A nad samim „Dionisom” je radio 15 godina. 

Istina,  za vreme izvođenja premiejre nije se čula ni najmanja buka,  što neki stalni posetioci Salcburških  muzičkih premiejra smatraju veoma sumnjivom pojavom, imajući u vidu da danas bilo koji muzički događaj,  a posebno kad su u pitanju oni visokog ranga,  teško mogu proći bez skandala,  kao neizbežnog “pratećeg programa”.


Branko Rakočević
Sajt festival u Salcburgu: www.salzburgerfspeciele.at