Pipi Duga Čarapa ušla u osmu deceniju

Pre sedam decenija,  28. marta  1954. g.   Astrid  Lindgern je izmislila  lik Rođendan  Književno čedo švedske spisateljice  Astrid Lindgern,   Pipi Duge Čarape,  neobična pegava devojčica Pipi Duga Čarapa,  sa kojom  odrastju    pokoljenja dece širom Zemljine kugle, prolsavila je u „krugu milionske porodice obožavalaca“  svoj  ulazak u osmu deceniju života.
 
Rođendan  ovog romana, po kome su snimljene  na desetine filmova i televizijskih serija,  štampanog  u desetinama miliona primeraka na 90 jezika, zbio se  28. marta  1954. 

U tom trenutku,  kad je Astrid Lindgern,    književna majka  Duge Čarape  na svet donela svoje nestašno litearno čedo,  niko nije ni mogao pomisliti da je rođena zvezda  koja će  decenijama obasjavati  dečju maštu širom sveta.

Kao spomen na prvu (i te kako   srećnu)  godinu  koju  u svojoj osmoj deceniji Pipi Duga Čarapa  provodi podjednako ugodno u dečjem svetu  kao i u susedstvu odraslih,    donosimo 15 saveta   njene autorke,  slavne spisateljice Astrid  Lindgern,  upućenih svojim koleginacama,  ženama spisateljicama, ma gde bile  i ma  na kojem  jeziku srcem i mozgom čvornovale svoja spisanija.

1.  Ako izmislite  dobrog junaka i napišete o njemu knjigu, onda vam neće biti teško ni da umrete, a naročito ako ste uspeli da do tada stvorite i svoj dom.
2.  Žena-pisac obavezno mora bito pionir u  bilo čemu. Jednostavan pisac ona ne može biti,  muškarci takvu jednostavnost ne razumeju.
3.  Mnoge žene ne uspevaju da dožive pravu  ljubav prema muškarcima,  ali u tome nema ništa tragično, takve žene mogu bezgranično   zavoleti svoju decu, svoje unuke i svoje knjige tako što rađaju decu i pišu.
4.  Ako vaša knjiga unese  makar za kratko  bar malo svetlosti u nečije nesrećno detinjsto,    to znači da niste pisali uzalud.
5.  Ne raspravljajte se s novinarima i ne obazirite se na njih: oni smatraju da žena nikad ne može biti pisac.
6.  Samo dve stvari    istinski interesuju čoveka kako u životu,  tako i u umetnosti:ljubav i smrt. Deca se u tom smislu ni u čemu ne ralikuju od odraslih. Njih,  razumljivo,  ne treba plašiti, ali ako hoćete da umetnošću doprete  do njihovih duša,  pišite o tome. 
7.  Nije važno ko piše knjigu i kome je ona namenjena. Važno je  samo da li je ona dobra ili ne. 
8.  Svaki telefonski   razgovor  sa svojim sestrama ja počinjem  rečima. „Smrt! Smrt!“ I tek nakon toga kad   izgovorimo najstrašnije reči, mi možemo spokojno da razgovaramo o drugim stvarima. Ukoliko se nečega ne bojite,  počnite da pišete upravo  od tog mesta.
9.  Mnogi pisci - muškarci smatraju da je pisanje za decu ispod  njihovog dostojanstva.
Nije nam nepoznato  da  odraslih ima  raznih, s njima nikad nisi siguran šta hoće, ali zato sva su deca ista u jednom: ona  su uvek spremna da prihvate čudo.
10.  Pišite za sebe.  Pišite ono što biste sami poželeli da pročitate.  Ali ne samo to. Pišite ono što bi poželelo da pročita dete koje kod vas živi.
11.  Dobrog junaka priče je nemoguće izmisliti. Ako se ponekad dešava da ti sediš u bašti,  a on sam k tebi dolazi i moli da o njemu napišeš priču, nemoj   da ga odbiješ.
12.  Sve najlepše čime svet raspolaže nekad se prvo začelo u nečijoj mašti. Poštujte svoju maštu,  uvažavajte je.
13.  Svim ljudima,  makar ko oni bili,  i makar koliko voleli i bili  voljeni,  uvek nedostaje ljubav.
Dobra knjiga treba da popuni  tu prazninu,  da nadomesti taj nedostatak.
14.  Na svetu među ljudima  postoje dva zadovoljstva  koja se ničim ne mogu zameniti: 1.  Pročitati  dobru knjigu. 2.  Napisati dobru knjigu. Ako možete,  ne lišavajte sebe ni jednog ni drugog.
15.  Jake žene moraju biti još i dobre,  osobito kad pišu knjige.


Branko Rakočević