Пипи Дуга Чарапа ушла у осму деценију

Пре седам деценија,  28. марта  1954. г.   Астрид  Линдгерн је измислила  лик Рођендан  Књижевно чедо шведске списатељице  Астрид Линдгерн,   Пипи Дуге Чарапе,  необична пегава девојчица Пипи Дуга Чарапа,  са којом  одрастју    покољења деце широм Земљине кугле, пролсавила је у „кругу милионске породице обожавалаца“  свој  улазак у осму деценију живота.
 
Рођендан  овог романа, по коме су снимљене  на десетине филмова и телевизијских серија,  штампаног  у десетинама милиона примерака на 90 језика, збио се  28. марта  1954. 

У том тренутку,  кад је Астрид Линдгерн,    књижевна мајка  Дуге Чарапе  на свет донела своје несташно литеарно чедо,  нико није ни могао помислити да је рођена звезда  која ће  деценијама обасјавати  дечју машту широм света.

Као спомен на прву (и те како   срећну)  годину  коју  у својој осмој деценији Пипи Дуга Чарапа  проводи подједнако угодно у дечјем свету  као и у суседству одраслих,    доносимо 15 савета   њене ауторке,  славне списатељице Астрид  Линдгерн,  упућених својим колегинацама,  женама списатељицама, ма где биле  и ма  на којем  језику срцем и мозгом чворновале своја списанија.

1.  Ако измислите  доброг јунака и напишете о њему књигу, онда вам неће бити тешко ни да умрете, а нарочито ако сте успели да до тада створите и свој дом.
2.  Жена-писац обавезно мора бито пионир у  било чему. Једноставан писац она не може бити,  мушкарци такву једноставност не разумеју.
3.  Многе жене не успевају да доживе праву  љубав према мушкарцима,  али у томе нема ништа трагично, такве жене могу безгранично   заволети своју децу, своје унуке и своје књиге тако што рађају децу и пишу.
4.  Ако ваша књига унесе  макар за кратко  бар мало светлости у нечије несрећно детињсто,    то значи да нисте писали узалуд.
5.  Не расправљајте се с новинарима и не обазирите се на њих: они сматрају да жена никад не може бити писац.
6.  Само две ствари    истински интересују човека како у животу,  тако и у уметности:љубав и смрт. Деца се у том смислу ни у чему не раликују од одраслих. Њих,  разумљиво,  не треба плашити, али ако хоћете да уметношћу допрете  до њихових душа,  пишите о томе. 
7.  Није важно ко пише књигу и коме је она намењена. Важно је  само да ли је она добра или не. 
8.  Сваки телефонски   разговор  са својим сестрама ја почињем  речима. „Смрт! Смрт!“ И тек након тога кад   изговоримо најстрашније речи, ми можемо спокојно да разговарамо о другим стварима. Уколико се нечега не бојите,  почните да пишете управо  од тог места.
9.  Многи писци - мушкарци сматрају да је писање за децу испод  њиховог достојанства.
Није нам непознато  да  одраслих има  разних, с њима никад ниси сигуран шта хоће, али зато сва су деца иста у једном: она  су увек спремна да прихвате чудо.
10.  Пишите за себе.  Пишите оно што бисте сами пожелели да прочитате.  Али не само то. Пишите оно што би пожелело да прочита дете које код вас живи.
11.  Доброг јунака приче је немогуће измислити. Ако се понекад дешава да ти седиш у башти,  а он сам к теби долази и моли да о њему напишеш причу, немој   да га одбијеш.
12.  Све најлепше чиме свет располаже некад се прво зачело у нечијој машти. Поштујте своју машту,  уважавајте је.
13.  Свим људима,  макар ко они били,  и макар колико волели и били  вољени,  увек недостаје љубав.
Добра књига треба да попуни  ту празнину,  да надомести тај недостатак.
14.  На свету међу људима  постоје два задовољства  која се ничим не могу заменити: 1.  Прочитати  добру књигу. 2.  Написати добру књигу. Ако можете,  не лишавајте себе ни једног ни другог.
15.  Јаке жене морају бити још и добре,  особито кад пишу књиге.


Бранко Ракочевић