Pedagoška aktivnost Lava Tolstoja

Pedagoškom aktivnošću Lav Tolstoj (1828-1910) se počeo baviti 1849. g.  kad je  opismanjavao seljačku decu u Jasnoj Poljani, a znatno prilježnije joj se posvetio  deset godina kasnije (1859.) i s manjim prekidima njom se bavio celog svog života. Po povratku iz Krimskog rata,  on otvara školu u Jasnoj Poljani i učestvuje u podizanju još nekoliko seoskih škola u obližnjim naseljima. Tolstoj je  bio obuzet,  kako je  sam  kasnije o tome pisao, „trogodišnjim strasnim  oduševljenjem tim poslom“.  Smatrao da je došlo vreme kad su obrazovani ljudi obavezni da pomažu  narodnim masama, koje osećaju  ogromnu potrebu za obazovanjem, ali    njihova stremljenja   nisu nailazila na odgovarajuću podršku tadašnjih vlasti u zaostaloj Rusiji.  Godine 1860.  Tolstoj je nameravao da osnuje prosvetno društvo  koje bi se bavilo otvaranjem škola za seosku decu,  izborom učitelja za njih,  sačinajvanjem nastavnog plana  predavanja i pružanjem  pomoći učiteljima u njihovom radu. Dobro shvatajući da  će sa teškom mukom dobiti  dozvolu za takvo objedinjavanje  društvenih snaga radi  otvaranja seoksih škola,  Tolstoj je priznao da će biti prinuđenda „osniva tajno društvo“. Iako  nije uspeo da u potpunosti ostvari svoju zamisao,   ipak su se u jansopoljanskom domu redovno sastajali učitelji iz njegove  i susednih seoksih škola  koji su sačinjavali kolektiv istomišljenika koji su se udružili kako  bi oživotvorili  ideje progresivne pedagogije u  školama za seosku decu. Pozitvnom pedagoškom iskutvu je doprineo i časopis „Jasna Poljana“  u kome je  objavljivao svoje članke o narodnom obrazovanju,  sapštenja učitelja iz pedagoške prakse koje su prethodno  podnosili   na  svojim sednicama održaim pod Tolstojevim rukvodstvom.  O idejnom usmerenju  delatnosti učitelja seoskih škola Krapivenskog okruga  Tulske gubernije ,  govori se u njegovim člancima o narodnom obrazovanju objavljenimu časopisu „Jasna Poljana“. Vrativši se u proleće 1861.  iz inostranstva,  Tolsptoj je oštro kritikovao  buržoasku civilizaciju koja iskorišćava vleposednike, fabrikamnte i banakare u svoje sebične interese. Škola koju je Tolastoj otvorrio u Jasnoj Poljani 1859.   bila je reorganizovana u jesen 1861. U osnovi njenog rada se nalazilo Tolstojevo  učenje oslobodnom  i plodotvornom stavralaštvu dece  uz pomoć nastavnika. Bez obzira što je kratko trajala,  rad škole, koji je Tolstoj sistematski pratio  i  osvetljavao u svom časopisu „Jasna Poljana“,  izazvao je živo interesovanje u Rusiji i inostranstvu  i služila je kao primer  koji treba slediti. Ali takav  pravac  obrazovno-vaspitnog  procesa   seoskih škola osovanih na inicijativu i učešće  Lava  Tolstoja  naišao  je na jarostan otpor lokalnih  spahija, pa su se povećavali napadi na škole i učestale prijave  protiv učitelja. U leto 1862.   žanadrmi su iskoristili Tolstojevo odsustvo  i obili Jasnopoljansku  školu za seosku decu,  što ga je toliko razljutilo da je odlučio da prekine  svoju krajnje interesantnu pedagošku delatnost. Ali ta „pedagoška apstinencija” je ,  na sreću,  potrajala samo nekoliko godina,   pa se već 1869.  grof Tolstoj sa zanesenošću  ponovo posvećuje pedagogiji čiji je rezultat njegova orginalna „Azbuka” koju štampa 1872.,  da bi tri godine kasnije svetlo dana ugledala prerađena „Nova Azbuka“ kao   i mala antologija  „Četiri knjige za čitanje”. Istovrmeno  on sastavlja udžbenik aritmetike i posvećuje se metodci početnog pisanja i čitanja kao i drugim pitanjima rada narodnih škola.  U svom ogledu  objavljenom 1874. g. pod naslovom „Narodno obrazovanje“ on oštro kritikuje lokalnu samopravu (zemstvo) što  sprečava  aktvnost seljaka  koji nastoje da sami stvore seoske škole  dajući im prednost nad onim koje otvara zemstvo  njihovoim,  seljačkim novcem,    ne vodeći računa pri tom  o interesu seljačkih masa. Iako je u svojoj kritici delatnosti zemstva u oblasti  narodnog obrazovanja, Tolstoj suviše  bio zgusnuo tamne boje,  njegova istupanja u zaštitu  prava seljaka su se uvažavala  pa se čuo i njegov gromki,  argumenotvani   glas o pravdenom rešavanju pitanja vaspitanja seoske dece. On je takođe s razlogom oštro kritikobao  izopačavanja koja su se javljala u ptaktičnoj nastavi  u zemskim školama kao i formalizam koji je opterećivao osnovne škole i učilišta u kazneno popravnim zavodima. Iznoseći svoj plan i  program   o  sas+držaju i metodici rada seoskih škola,  Tolstoj je 70-ih godina  istakao svoju kandidaturu za člana zemstva Krapivesnkog okruga,  i pošto je izabran,  razvio je  široku i raznovrsnu aktivnost  za otvaranje škola za žensku decu i unapređenje njihovog rada. U to vreme on ponovo  uči decu u Jasnopoljaskoj  domu,  razrađuje projekat sejačkog  učiteljskog seminarija koji je u šali nazvao „univerzitet u opancima“i 1876.  dobija od Ministarstva prosvete odobrenje za otvaranje seminarija,  ali nažalost nije mogao ostvariti taj prpjekat pošto je izostala podrška od lokalne samouprave.

„Tolstojevska religija“ kao osnova vaspitanja

Polsednji period  Tosltojeve pedagoške delatnosti vezan je za 90.  godine i sam kraj veka.  U tom periodu on  kao  osnovu vaspitanja uzima svoju „tolstojevsku religiju“,  uverenje da čovek „nosi Boga u samom sebi“,  sveopštu ljubav  prema ljudima, praštanje,  smirenje, neprotivljenje  zlu nasiljem, oštro razgraničenje  sa bilo kakvim odnosima sa obrednom,  crkovnnom religijom. Priznao je svojiu grešku kad je zastupao ideju o odvojenosti obrazovanja od vaspitanja ističući sada da decu ne samo možemo,  nego smo i dužni da vaspitavamo (što je 60-ih godina odricao). Godine 1907.  i 1908. on još uvek organizuje nastavu za seosku decu,  a u to vreme je tražio dozvolu da otvori večernju školu u Moksvi za radničku omladinu,  ali  Minstarstvo narodnog obrazovanja nije imalo razumevanje za tu želju proroka iz Jasne Poljane. 

Tolstojevi pogledi na  narodno obraozovanje,  vaspitanje I šolu 60-tih  i 70-tih godina XIX veka

U svojim mnogobrojnim člancima i ogledima po pitanjima narodnog obazovanja,  sadržajima i metodama  nastavno-vaspitnog rada u školi,  Lav Nikolajevič je formulisao svoju originalnu pedsagogiju. Svoja shvatanja o tome ko ima pravo i ko je dužan da otvara škole za narod i kako u njima treba  učiti decu,  Tolstoj je formulisao i izložio još u svojim prvim ogledima publikovanim u periodu 1859- 1862.   u svom časopisu „Jasna Poljana“.  Ti ogledi  su  pobudil i  veliko interesovanje  i živu polemiku zbog  originalnog postavljanja pitanja,  a osobito zbog nestandarnih predloga za njihova rešenja. Tolstoj je odbacio tadašnje široko rasprostranjeno stanovište da narod,  navodno zbog svoje zaostalosti i mračnjaštva  ne može da shavti važnost obrazovanja  i zato ga treba prinudno  učiti u učilištima koje mu je darivala milostiva carska vlast. On je objašnjavao  da razlozi zbog kojih  seljaci nerado daju svoju decu  u škole  potiču od antinarodnog usmerenja  politike carizma u oblasti narodne prosvete. On je zastupao stanovište da narod i pored toga  što  voljom vladajućih slojeva živi u veoma teškim uslovima, nije zatro u sebi  težnju da obrazuje svoju decu,  potkrepljujući tu svoju tvrdnju  vlastitim iskustvom u organizovanju seoskih škola u Krapivinskom okrugu  gde su brzo prevladani otpori k novom početku  obrazovanja pa su se  sami selejaci angažovali  u otvaranju novoh škola koje su se ubrzo napunile njihovom decom. Nema sumnje da će narod priznati I prihvatiti škole kao svoje  škole  ukoliko one budu odgovarale njegovim potrebama  i interesima,  a sam narod biti uključen u njihovu organizaciju.

O slobdnom osnivanju škola i njihovoim razvoju

Jedan od njegvoih ogleda na tu temu je imao karakterističan naslov „O slobodnom osnivanju škola i njihovom razvoju u narodu”,  u kojoj je autor dokazivao da nerprimenjivnje nasilja u organizaciji narodnog obrazovanja je upravo onaj pravi put,  ideja koja će učiniti  da stvar narodnog obrazovanja u narodu dobije ne nepriajtelja, nego pristalicu i pomagača … i bespogovorno će približiti društvo k večnom cilju usavršavanja. Posetivši  1860. g.  Englesku, Belgiju,  Nemačku,    i Švajcarsku,  Tolstoj je došao do zaključka da isto tako kao ni u Rusiji  ni u Zapadnoj Evropi obrazovanje ne odgovara potrebama i zahtevima naroda, a  sadržaji i metodi u potpunoj su suprotnosti sa stremljenjima   i interesovanjima dece.  On je pisao kako su „najbolja berlinska narodna škola sa portretom Pestalocija   i stacionirana nedaleko od Jasne Poljane ruska  seoska škola poptpuno jednake i ravnopravne: obe one izazivaju negodovanje  zato što imaju isti stav   protiv despotizma učitelja koji su  saglasni po pitanju odricanja i uskraćivanja prava  sloboda čoveku samo zato što on ima 12 ili 14 godina.” Škole i učitečlji koji u njima rade neprijateljski se odnose  prema dečjim potrebama i interesima, koristeći nasilne metode,  stalno primenjuju   kaznene mere prema učenicima,  ponižavajući ih  i maltretirajući,  pretvarajući tako  obrazovno-vaspitni proces u prisilu nad decom.
   
Sloboda kao kriterijum pedagogije

Sledeći takva rasuđivanja Tolstoj je formulisao pravilo: „Kriterijum pedagogoje –sloboda“ što je poslužilo njegovim brojnim oponentima da ga optuže kako podržava Rusoa u propagandi ideja „slobodnog vaspitanja“. Sa ogomnim bolom punim sasosećanja sa svojim stradajućim narodom i deci Tolstoj  je izneo svoje motive bavljenja   pedagoškom delatnošću: „Kad uđem u školu i vidim tu gomilu zabrinute,  mršave,  izgladnele i prljave dece sa njihovim svetlim očima i vrlo često sa anđeoskim izgledom,  pohode me očjanje, užas,    buka i bes,  tuga,  žalost kao kad vidimo čoveka da se topi,  a nemoćni smo da ga spasimo. A tu,  pred našim očima tone nešto najdrže i najskupocenije, a to je ona nevina duhovnsot koja se izliva iz dčjih pogleda. Ja hoću obrazovanje za narod samo zato da bih spasio  tamo Puškine,  Ostrogradske,  Lomonosove koji tonu. A njima obiluje svaka škola.” Sve tadašnje škole, kako spahijsko-monarhističke u carskoj Rusiji,  tako i buržoaske u Evropi, umesto da ostvaruju  razvoj deteta,  izvrću njegovu prirodu i zato je Tolstoj okrivljavao   vladajuću pedagogiju. I to se sve dešava uprkos tome što je svako normalno dete obdareno  neslućenim mogućnostima   normalnog  umnog  razvoja.

Deca bliža idealu savršenstva nego odrasli

Po Tolstojevom  mišljenju deca su bliža idealu savršenstva nego odrasli koji su se formirali u uslovima nepravednog i daleko od ideala društvenog stroja. Zaoštravajući svoju misao i dopuštajući polemična preuveličavanja,  Tolstoj je pisao: „Zdravo dete se rodilo na svet potpuno ispunjavajući   one zahteve bezuslovne harmonije  u pogledu istine,  lepote i dobra koje mi nosimo u sebi. Rodvivši se,  čovek predstvlja sobom praobraz te harmonije  istine,  lepote i dobra.” Te reči su poslužile za napad na Tolstoja kako on priznaje  da su  u prirodi deteta sadržana mistična,  božanska načela i  afirmaciju  teorije „slobodnog vaspitanja“. Ma koliko se trudili da pronađemo pogreške u tim Tolstojevima rasuđivanjima, što nije teško učiniti, nemoguće je u njima ne preppznati one istinite piščeve stavove kojima se iznosi težnja dece da opšte sa odraslima,  da  ona sa poverenjem prihvataju one razumne pedagoške uticaje i akcije koje  im daju šansu za uspešno obrazovanje i vaspitanje.

Protest protiv represivne pedagogije kojom je okovana škola

Treba istaći da Tolstojevo  stalno insistiranje na  slobodi vaspitanja nije ništa drugo nego oblik njegovog protesta protiv  carske oficijelne pedagogije kojom je okovana represivna škola. Svoje shvatanje o demokrtaskim  i humanim principima  organizacije narodnog obrazovanja  i nastave Tolstoj je ovaplotio u školi osnovanoj 1859.  u Jasnoj Poljani,  reorganizovanoj i obnovljenoj 1861. On je bio tanani psiholog,  veliki znalac dečje duše, o čemu svedoče njegova književna dela  i svekolika njegova kreativna i originalna  pedagoška aktivnost. Tolstoj je umeo da zainteresuje decu,  da probudi,  podstakne i razvije njihovo stvaralaštvo, da im pomogne da samostalno misle  i duboko osećaju. On se neprestano oduševljavao pedagoškim radom i sav mu se posvećivao,  uporno se zalažući da svaka škola bude  svojevrsna pedagoška laboratorija. A takva laboratorija,  eskperimentalna škola je bila ona u Jasnoj Poljani školske 1861/62 g. 

Tolstojeva škola  u Jasnoj Poljani

Još u svojim prvim člancima o pitanjima vaspitanja Tolstoj je oštro kritikovao  tadašnju pedagogiju zbog apstraktnosti,  dogmatizma,  odvojenosti od života. On je smtrao da pedagogija mora da se zasniva na  školskom iskustvu   i delatnosti učitelja  kao svom najvažnijem fundamnetu. Školu u Jasnoj Poljani pisac je bio zamislio kao specifičnu pedagošku istraživačku stanicu  za stvaranje novih sadržaja i nastavnih metoda u vaspitanju dece koja odgovaraju progresivnim pedagoškim principima. Ona  su se zasnivala na uvažavanju ličnosti  deteta, razviajnju njegove aktivnosti,  samostalnosti,  kretaivnosti  i sposbnosti. U toj školi nastava se održava u vidu slobodnih beseda nastavnika  sa učenicima. Nastavni predmeti su bili: čitanje, pisanje, krasnopis,  gramatika,  veronauka,  priče iz ruske istorije, aritmetika,  elemnetarno poznavanje  prirode i društva,  geografija, crtanje i pevanje. Poznavanje prirode i društva,  geografiju  i istorijuTolstoj je predavao na časovima ruskog jezika u vidu umetničkog pripovedanja . Određenog nastavnog plana, programa,  nastave, i striktnog rasporeda časova u toj školi nije bilo. Iako svakodnevno pohađnje nastave nije bilo obavezno,  đaci su redovno dolazili i dugo se zadržavali u školi, tako da ih trebalo opomnjati kako je vreme da krenu kući. Nikakvog kažnjavanja nije bilo. Učenici su bili podelejeni u tri razreda: mlađi,  srednji,  stariji, a u njima je svakodnevno učilo  40-50 polaznika.  Prema rasporedu časova svaki učitelj je dnevno držao 5-6 časova.  Nastavni dan se delio na dva dela: od 12 do 15 sati bio je odmor za ručak,  ali većina deca nije odlazila kući posle ručka nego je provodila u školi od 9 ujutru do  6 ili 7  sati popodne. Domaći zadaci se nisu praktikovali,  sve je rađeno u školi uz pomoć učitelja, a bolji i stariji su bili obavezni da pomažu slabijim i mlađim đacima. Neveliki kolektiv učitelja radio je veoma složno i solidarno. Učitečlji su vodili dnevnike  i beleške, zajednički sačinjavali  nedeljne planove  rada, u koje su unošene izmene u saglasnsoti sa primedbama kolega,  interesima i zahtevima dece. Sam Tolstoj je u najstarijem razredu predavao matematiku,  istoriju,  a pod njegovim nadzorom učenici su pisali pismene sastave,  najčešće na slobdne teme,  a nabolje su čitali i o njima se kolektivno raspravljalo. Tolstoj je takođe držao predavanja iz fizike i rado izvodio fizičke eskperimente. Predavanja učitelja u kojima je opisivan i  tok  vaspitnog procesa  su redovno štampana u časopisu „Jasna Poljana“,  a  sa vlikim književnim majtorstvom I pedagoškom dubinom  opisivano  je  raspoloženje dece,  njihove reakcije na pojednine nastavne metode,  na odnos učitelja prema njima.  U svojim člancima učitelji su sa puno ljubavi osvteljavali karaktere seljačke dece,  individualne kvalitete,  njihovu iskrenost u odnsu sa učiteljem,  fiksirali se pojednini periodi   u njihovom razvoju. U toj školi je dominirala dobronamernost  rema deci i stvaralačka atmosfera,  učenici su bili otovreni i iskreni u svojim odnosima prema učiteljima,  mogli su slobodno razvijati svoja interesovanja, usvajati nova znanja,  samostalno misliti i raditi.

Pohvale iz Evrope  jasnopoljanskoj školi

Jasnopoljansku školu je posećivalo mnogo ljudi,  među kojima su bili   pedagozi i pisci van Rusije. O Tolostojevoj školi,  njegovim pedagoškim pogledima  i delatnosti  objavljivane su studije u Bugraskoj,  Engleskoj,  Nemačkoj,  Francuskoj I SAD u kojima je isticano da su  zapadnoevropske škole mnogo naučile od    jasnopoljanskog pedagopkog eksperimenta, a posebno to da detetu u školskoj klupi treba dati maksimum slobode  ističući veliki uticaj tog eksperimenta na progersivno obrazovanje.

Suština Tolstojevog  pedagoškog sistema u deset tačaka

U svojoj „Istoriji ruske pedagogije“ izdate 1915.  g. Petar Katjerev sistematizuje Tolstojev pedagoški sitem u deset tačaka: 1. deca –savršena bića, harninična;  odrasli-nesavršeni,  neharmonični;  2. etičko-pedagoški ideali  i teorije su promenljivi,  protivurečni i nedovoljno zasnovani;  3. zakoni razvoja ili progersa  čoveka i  čovečanstva ne postoje; 4.  pedagogija kao nauka još ne postoji;  5.  pravo  na vspitanje  mladog pokoljenje  od strane starijeg po obrascu koje formluiše ovo drugo, ne psotoji;  6.  u odnosu starijeg pokoljenja prema mlađem zakonito  i razumno je samo obrazovanje zasnovano na prenošenju znanja;  7. jedinstveni kriterijum pedgogije  je sloboda  i eskperimenat plus anaiza i razumevanje  usvojenog;  8. škola mora biti slobodna ustanova,  tj,  ne sme u sebi sadržavati ništa što bi bilo  prinudno za decu; 9. uspešnost  i validinsot nastavnih  metoda   u celini se određuju zadvoljstvom učenika i njihovom željom da uče; 10. narodna škola mora biti u rukama naroda koji je sam i osniva kao što je to bilo u SAD.


Branko Rakočević