Mišel Uelebek o islamizmu

Povodom   aktuelnih tragičnioh događaja u Parizu,   ovim izborom izjava  jednog od  najpoznatijih autora svaremne svetske književnosti,  Francuza Mišela Uelbeka,  (Michel Houellebecq) datim  francuskim medijima  na početku  ove godine kad se pojava njegovog najnovijeg romana,  satirične antiutopije „Pokoravanje“  poklopila sa  terorističkim napadom  džihadista na redakciju satiričnog nedeljnika  Charlie Hebdo.

Podsećamo da je  uoči publikacije romana  sveži broj tog satiričnog časopisa izašao sa karikatirom Uelebeka na prvoj strani,  a njegovoj knjizi su bile posvećene i druge starnice Charlie Hebdo.  Dana 6.  januara  2015.  Uelbek je gostovao na Drugom kanalu Francuske televizije. Ujutru,  7.  Januara,  je odgovarao na pitanja  novinara programa  Radio France Inter.  Tog istog dana,  u 11,30 sati  izvršen je teroristički napad na redakciju  Charlie Hebdo. Među dvanaestoricom poginulih članova redakcije tog popularnog časopisa bio je i Uelbekov prijatelj Bernar Maris,  autor karikature „Uelbek-ekonomista“, koja je izšla u izdanju „Flammarion“,  koji je štampao i Uelbekovo najanovije delo,  roman „Pokoravanje“. 

U 13 sati rukovodstva Flammariona je evakiusalo pariski ofis izdavaštva. Mišel Uelbek,  potresen terorističkim napadom i pogibijom  Bernara Marisa,  prekinuo je reklamnu kampanju romana i napustio Francusku,  pošto je prethodno odbio ponudu francuske policije da mu pruži ličnu zaštitu. 

O Charlie Hebdo

„Izjava Rimskog Pape o  terorističkim napadima na Charlie Hebdo  me je zbunilo. Kad on kaže: ’Ako  se vi lepše izražavate o mojoj majci,  ja vam tada uzvratiti šamarom’,  on stavlja znak jednakosti između  verbalne i fizičke agresije.  S tim se uošte ne mogu sagalsiti i skoro bih voleo da se on uopšte nije izjansio o ovoj temi.“

O islamu

„Čitao sam Kuran da bih napisao roman,  kao i neke druge radove povezane s njim - Bernara Levija i Žila Kepela.  Mnogo od toga što se pripisuje islamu,  pripada ranijim tradicijama. Islam   nije izmislio ni  kamenovanje,  (dovoljno je setiti se poznatog mesta u Jevanđelju: ’Ko je od vas bez greha,  neka prvi  baci kamen na mene’), ni obrezavanje,  ni robstvo.“ 

„Ako bi na čelu islama stajao papa, pitanje džihadizma bi bilo rešeno za 20 godina. Kao kaznene mere bile bi koršćene zabrane učešća na molitvama,  poseta džamijama,  kraće rečeno - oblici izopštavanja. U odsutvu  takve forme organizacije religioznog  života,  u prve dve godine  pravo izopšatavnja bi  pripadalo  nekim imamima.“

2. „Moj roman  nije  islamofobski, on je usmren protiv  džihadista,  koji   uvek izazivaju isalamofobiju u punom značenju te reči,  to jeste strah pred islamom. Delovanje džihadista je  upravo  k tome i okrenuto. “

3. Marin Le Pen može  zaustaviti  imigraciju, ali ona ne može zaustaviti islamizaciju. To je duhovni proces,  izmena  globalne paradigme,  vraćanje religije. Radi se  ne o problemu rasno-društvenog poretka, nego o sistemu vrednosti i problemu vere.“

O politici

„Društveni prezir prema  političarima i medijim  dostigao je dosad  neviđene razmere.  Taj prezir  nije obuhvatio i pisce koji su ipak zadržali  slobodu u izražavanju svoje tačke gledišta.“

2. „Nikad se nisam plašio   danas dominantne levo demokratske ideologije.  Istina,  ja imam suštinsko preimućstvo u poređenju sa mnogim intelektualcima. Rođen sam uporodici koja nije bila bogata,  a deca siromašnih se  ne boje levih.“

3. „Intersantno je da ja nikad  nisam bio  u tolikoj meri preokupiran političkim idejama a da ta preokupacija ne igra nikavu ulogu u mom romanu.   Tako na primer,  ja sam apsolutno ozbiljan kad govorim o prednosti  neposredne  demokratije koju smatram jedinim načinom za razrešenje  društvenih  problema,  ali sam istovremeno ubeđen da je prelazak na neposrednu demokratiju  jedva moguć  ukoliko  se ne javlja kao rezultat  krvavog revolucionarnog prevrata.“

O veri u Boga

„U detinjstvu,  dok sam živeo u porodici kod dede i bake,   nisam imao nikakve predstave o religiji.  Ako se ne uzima u obzira da sam  krećući se u krugu priajtelja pobornika komiunsitičkih ideja  koji su zastupali otvoreno neprijateljske stavove prema religiji. Za njih je carstvo nebesko imalo  zemnu prirodu  i bilo je ispunjeno idejama  društvenog progresa.

Religija je ušla u moj život kad sam imao 13 godina. Jedan moj školski drug iz razreda je pokušao da me obrati u vernike.  I pravo govoreći,  ostala mi je  do danas  Biblija  koju mi je taj drug iz razreda poklonio. Do današnjeg dana  prilično sam odmakao u njenom čitanju...“

„Religaja je za mene bliska magiji.  Čudesa me  primamljuju. Vizuelno ovaploćenje  mojih religioznih osećanja  najbolje izražava finalna scena  čuda u filmu  Karla Teodora Drajera  „Reč“. Eto šta me potresa. Želim da znam  ima li svet  stvoritelja i koji su zakoni postanja. Mene  muči znatiželja kako  deluju ti zakoni.  Makar kako to delovalo,  danas  za sebe ne bih mogao reći da sam ateista. Postao sam agnostik,  to je najpreciznija reč.“

3. „Religija ne treba da ograničava  slobodu reči. Ako u toj sferi i postoji neka ograničenja,  onda su ona sasvim druge vrste,  a odnose se na primer u mešanje u privatni život i drugo. Ja imam pravo da o tome govorim,  pošto sam nejednom   podvrgavan  isleđivanju  zbog svojih  javno izrečenih stavova. Tako je na primer u Nemačkoj moj izdavač dobio sudski   proces zbog  moga romana ’Karta i teritorija’  u kojemu  sam bio optužen za eutanziju.“

„Religija  ima ogromnu  društvenu ulogu. Delim mišljenje Ogista Konta koji je tvrdio da bez religije društvo ne može postojati. I zaista,  danas vidimo znake  urušavanja sistema koji je ustanovljen pre nekoliko vekova. Ali ja verujem u povratak religije. Čak iako vam sada ne mogu kazati zašto će ona preživeti. Ali  ja to  osećam, što se odnosi na sve religije.  U judaizmu,  na primer,  ja sada vidim mlade ljude koji  više veruju i releigiozniji su od svojih roditelja.  To takođe možemo kazati i za mlade katolike.“

O društvenom životu

„Zar možemo i posumnjati u to da feministi ovom knjigom  mogu  biti  samo zbunjeni.  Ali ja u ništa ne mogu učiniti.  Zbog toga ne smatarm sebe ženomrscem. Rekao bih da problem uopšte nije u tome. Pažnju više zaslužuje činjenica da je feminizam  demografski  predodređen.  I tu nije reč o ideologiji, ukrajnjem slučaju  demogatrfski argumenti protiv feminizma su    ubedljiviji od ideoloških.“

2. „Opšta hijerarhija o kojoj govorim apsolutno je prirodna i  nije je stvorilo društvo-naprotiv,  društvo  je izgubilo mnogo snage koju bi moglo usmriti na to da omekša generalnu hijerarhiju.  A u današnje vreme glavno sredsvo omekšavanja opšte hijerarhije je novac. Stari,  jurodivi,  ali bogati  čovek,  zahvaljujujući novcu može dozvoliti sebi skupu prostituku,   čime se,  razume se,  kompenzuje  prirodna hijerarhija.“

3. „Volim da posmatram paniku kojoj podležu ljudi iz umetničkog sveta. Novac koji im je potreban istvoremeno  je neopohodan uslov slobode stvaralaštva,  ali istovremeno i uslov odsustva  bilo kakvog izražavanja uopšte. Drugim rečima,  novac je upravo taj ekvivalelnt slobode stvaralaštva.“

4.  „U metrou sam video sajat kojim se reklamira upoznavanje,  a koji me je uplašio: ’Ljubav ne nastaje slučajno!’ Došlo mi je bilo da kažem: ’Ne,   kad jednom dođe,  ostavte nam da poverujemo kako se to desilo slučajno’.“

O romamu „Pokoravanje“

„Pisao sam  prve stranice romana u kojima se govori o studentskim godinama  naratorai iedalo mi je sasvim normalno i iubednjivo to što mladi čovek nalazi u Gjuismansu  prijatelja  i reašva da mu posveti život. U tzom msilu ja uopšte nisam sliačn mome junaku. Gjusmansena sam pročitao sa 35 godina  kad i poznate naturaliste Zolu i Mopasana. Mislio sam da će mi Žoris Karla Uismans (Joris-Karle Huismanse, 1848-1902, prvi predsednik Akadmije Gonkur)    pomoći da se smirim  u nevevselim uslovima života-ubogi sobičak u studentskom domu,  oskudni obroci u stodentskoj menzi. Bio sam u situaciji čoveka koji nema prijatelja,  koji je lišen podrške u društvu sa izuzetekom  književnih autora.  U mom slučaju,  to je mogao biti,  više od svih,  Bodler.  I ako sam ja umesto Bodelra za svog junaka izabrao Uismansa,  to sam uradio ne zato da bih ukazao na njihovu sličnost,  nego,  naprotiv,  da bih istakao  njihovu različiost.“

1. Isprva je roman  nije trebalo da se zove „Pokoravanje“,  nego „Opticaj“. U toj prvoj varijanti  junak –narator takođe se vraća veri,  ali ne u islam nego  u   katoličanstvo. Drugim rečims,  on  je stoleće kasnije ponovio put  Gjuismansa-od naturalizma ka katoličanstvu.  Prosto mi nije nešto išla ta varijanta. 

3. „Nisam naročito obdaren maštom i ne volim nešto naročito  da govorim o sebi.  Ali ja vrlo rado slušam druge,  i dosta toga o čemu oni govore,  na ovaj ili onaj način nalazi mesto u mojim knjigama.“


Preveo sa francuskog: Branko Rakočević
Korišćeni materijali sa onlajn izdanja:   Le Figaro, La Vie, Art Press, Lui, L'Obs...