Tragična sudbina velikih ruskih pesnika (12.)

„Nemaš razloga da jadikuješ,  jer poeziju uvažavaju samo kod nas, -zbog nje ubijaju“ (Mandeljštam u pismu supruzi Nadežedi)  

. Pokušaj da se istorija uvede u prostor večnosti,  u prostor Biblioteke

.  U  „Bibliteci ubijenih pesnika“  (nebesnoj,  kako ju je nazvao priređivač, Grigorij  Konceljson)predstavljeno je  28 pesnika žrtava staljinske  represije

. Nije nikakvo preuveličavanje:  u Rusiji su pesnike ubijali tako često da se od njihovih knjiga može sastaviti cela biblioteka

„Nemaš razloga da jadikuješ,  jer poeziju uvažavaju samo kod nas-zbog nje ubijaju. Nigde  drugo ne ubijaju zbog poezije“, (Osip Mandeljštam u pismu Nadeždi)

U Velikoj izložbenoj dvorani  Muzeja Ane Ahamtove u Peterburgu  pisac    Grigorij Kanceljson priredio je izložbu pod naslovom  „Biblioteka ubijenih   pesnika“.

Na ovoj  izložbi je na svako slovo ruske azbuke  predstavljen po jedan ili više pesnika  koji su postali žrtve staljinske  repersije.

U „Biblioteci ubijenih pesnika“  ukupno je predstavljeno  28  autora:  portreti  tvoraca reči,  okolnosti njihovog smaknućai konačno - same pesme iskrene,  časne,   prožete  bolom.

Pored  poznatih pesničkih imena  kao što su Osip Mandeljštam, Nikolaj Gumiljov, Pavel Florenski, Daniel Harms, Vladimir Narbut,  Benedikt  Lifšic,  Nikolaj Punin,  Valentin Stenič,  Ana Radlovaja,  u „Biblioteci... “ su zastupljeni i malje  popularni, manje ili više već zaboravljeni  pesnici  - Julijan Ščucki, Geo Škurpij, Magžan  Žumabajev. 

U izložbenoj dvorani    su i dva bezimena  „šaltera“  –posvećena nepoznatim žrtvama  tog strašnog vremena represija.

To nije nikakvo preuveličavanje,  jer su zaista  u Rusiji pesnike ubijali tako često  da se od njihovih knjiga može sastaviti  cela biblioteka.  I to „nebesna“  kako je ovu izložbu i nazvao njen priređivač Grigorij Kancljenson.

Posetioci ove izložbe,  makar je videli samo na internetu, ne mogu a da se ne spomenu reči genijanog Ospipa Mandeljštama koji je u pismu supruzi Nadeždi napisao:

„Nemaš razloga da jadikuješ,  jer poeziju uvažavaju samo kod nas – zbog nje ubijaju. Nigde drugo ne ubijaju zbog  poezije.“

Izložba  „Biblioteka ubijenih pesnika“  u Muzeju Ane Ahmatove u Peterburgu otovrena je do 15.  marta 2015.

Biblioteka nebeska,  a ne  sa ovog sveta

Autor izložbe  Grigorij Kacneljson  kaže:
„Ideja bibliteka,  nije  zemaljska,  nego bi se pre moglo reći da je nebeska u kojoj  su se oni svi okupili i imaju mogućnosti da se raduju.

To nije ovdašnja biblioteka, u njoj su se okupli pesnici koje je ubila njihova država. 

Radio sam ovaj projekt kao spomenik žrtvama  i želeo bih da ova  izložba nakon zatavaranja u prostorru Muzeja Ahamtove  putuje i negde drugo. Možda  bi mogla  stajati negde  u priridi kao pravi sppomenik,  ali od metala. 

Knjiga ubijenih pesnika sa Lenjinovim portretom

Grigorij  Kanceljson je odavno došao na ideju o  jednoj ovakvoj izložbi.   Još 2004.  g. on je  sastavio jednu malu brošuru koju je nazvao „Knjiga ubijenih pesnika“  u vidu tanke školske sveske  sa Lenjinovim portretom na unutrašnjjoj strani korica,  a unutra na svakom listu s leve strane  pesma,  a s desne stilizovana slika  od upotrebljavane hartije  poginulog rukopisa. „Knjiga ubijenih pesnika“  sadržavala je  13 autora,  13 uvezanih listova,   i srce ti se steže dok ih prelistavaš.

Istorija terora je deo ruske istorije

Pošto je rođen i živi u Lenjingradu (današnjem Peterburgu) bliska mu je  istorija   ovog grada.

„A istorija terora,  to je deo naše istorije, deo prošlosti, u tom smislu i moje. I ko bi drugi bio pozvaniji da  se time bavi?“

Kad Harms  na drvenom  dečjem biciklu uleće  na izložbu u galriji „Borej“

Na izložbu koju je Kacneljson priredio  u galeriji „Borhej“ u jednom momentu uleće Daniel Harms  na drvenom biciklu.  Autor izložbe priča o ovom slučaju:

„Pesnici uvek ostaju pomalo deca,  pomalo čudotvrci,  i meni je izledao sasvim normalna takva varijanta kad   Harms na dečjem drvenom biciklu spašavajući se  iz blokiranog Lenjingrada  leti  prema nebu k anđelima. 

Sada na ovoj izložbi Harms nikud neće da odleti,  on se konačno skrasio u svom „pretincu“ pod slovom  „H“,  sa zatvorenim vratancima. Možemo ih ovoriti i videti  njegov portret, ako ih zatvorimo dobijamo kataloški listić,  a možda umesto poslednjeg upokojenja,  ispadne knjižica. Pošto ta nevelika knjiga ima korice,  na njima čitamo  ime,  prezime,  datum rođenja i drugi značajni adtumi u njegovom životu, dok se na drugoj strani nalazi pesnikov portert.  Takav je razvitak i prirodni  završetak  mojih  ranijih projekata povezanih sa knjigom i slikarstvom.

Serija knjiga u jednom primerku

Kacneljson je autor serije knjiga štampanih u po jednom primerku:  Osipa Mandeljštama,  Igora Terentjeva i Aleksandra Vedenskog. 

Pre godinu dana je  zajedno sa slikarima  Kalužnim i Kordobojevskim u Muzeju Ahmatove predstavio  „Blokadnu knjigu“ Genadija Gora,  a sada  jeizašao sa projektom  „Biblioteka ubijenih pesnika“.

Tekstovi ubijenih pesnika - pesnik zatočen unutar svojih pesama

Na izložbi su predstavljeni i tekstovi ubijenih pesnika u vidu slika na odvojenim pločama.  U sredini sale,  unutar zidova u obliku zvezde  koji mogu biti  knjige,  ali istovremeno i zidovi  zatvorske  ćelije, - uzdiže se  čovek od porcelana u  raznim bojama. 

Saki posetilac koji to želi može sesti pored njega na  obojenu klupu,  može mu postati sabesednik ili prosto sused.

Iako nije pristalica  direktnih asocijacija i  klišeiranih  slika  i pojmova,    drveni lik  na ovoj  njgovoj postavci bi se mogao  doživeti  kao pesnik koji je zatočen unutra svojih pesama. 

Porcelanska figura liči na islednika

Aleksnadr Laskin,  pisac i dokotor kulturoloških nauka,  vidi u ovoj figuri nešto sasvim drugo.

„Ta porcelanska figura liči na islednika,  svako kože da sedne  kraj nje  i doživi  situaciji u kojoj su se  u različta vremena nalazile sve ličnosti  sa ove  izložbe.

Autor izložbe je čovek  koji  je do krajnje mere preokupiran prošlošću, koji neprestano o njoj razmišlja i zato je rešio da  stvori memorijal posvećen ubijenim pesnicima.

Tačno je da je u Rusiji bilo mnogo ubjenih pesnika,  znatno više nego  u bilo kojoj drugoj zemlji na svetu,  a spomenik im još nije podignut.

Pokušaj da se istorija uvede u prostor večnosti, u prostor Biblioteke

To je s jedne strane  sećanje na užasnu prošlost,  na stravičnu situaciju,  a s druge strane  to je pokušaj da se ta istorija uvede u prostor večnosti,  u prostor Biblioteke.

Biblioteka je mesto  u kome će se knjige tih pesnika večno čuvati. 

Iz toga se  može izvesti zaključak da   oni  ne samo što nisu izgubili,  nego su pobedili.

Oko toga je Grigorij  Kacneljson organizovao izložbenmi  prostor.

Zašto  su pesnici u Rusiji tako žalosne sudbine?

Po mišljenju  pisca i doktora kulturologije  Aleksnadra Laskina, pesnici su slobodna ljudska bića,  a to je uvek izazivalo nespokojstvo ljudi koji su se nalazili na vlasti.

I u jednoj osobito represivnij epohi to je dovodilo do takvih mračnih i krvavih „učinaka“.

Tu još treba istaći da Grigorij Kacneljcon nije prosto čovek koji stavra lepe slike,  nego stvaralac koji pravi projekte. On stvara svet  ispunjavajući ga  svojim slikama i ova ozložba je očigledni dokaz uopštavanja.

Podsećamo da je on već imao prelepu izložbu posvećenu lenjingradskom pesniku Genadiju Goru, autoru snažnih stihova o bloakdi,  da bi posle toga  sačinio projekat „Pozorište  drvenih ljudi“,  a sada se,  eto seća ubijenh pesnika i ja mislim da je to prelazak na novu etapu  njegovog stvaralašta,  a istovremeno  predstavlja vrlo važnu akciju,  ne samo za njega,  nego i za sve nas.

I na kraju,  ovo je veoma značajan  doprinos Muzeja Ane Ahmatove početku „Godine književnosti u Rusiji“,  rekao je povodom izložbe  Grigorija Kacneljsona koja  je pod nazivom  „Biblioteka ubijenih pesnika“  održana u Velikoj dvorani  Muzeja Ane Ahamatove u Peterburgu.


Branko Rakočević